A+ A A-

Кo су водеће кинеске компанијe које послују у Србији?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

HuaweiБЕОГРАД - Четврти самит државника Народне Републике Кине и земаља Централне и Источне Европе (ЗЦИЕ) се одржава данас и сутра у грађу Суђоу на истоку Кине. 

 

На самиту у Суђоу учестовују кинески премијер Ли Кећијанг и државници 16 ЗЦИЕ, међу њима и премијер Србије Аклександар Вучић који је прошле године у Београду био домаћин скупа у том формату.


У Србији делује све више компанија из НР Кине које са домаћим партнерима сарађују у изградњи инфраструктуре и испуњењу планова развоја. Уочи самита у Суђоу, представници три такве компаније су изнели за Кућу Добрих Вести досадашње резултате сарадње и планове за непосредну будућност.


Хуавеи Технолоџиз послује у Србији од 2005. и усмерен је на развој иновативних технологија у сектору потрошачке технике, примену локализованих решења и дугорочни развој на овдашњем тржишту. „Наши највећи стратешки партнери на српском тржишту су Телеком, Теленор и Вип, као и низ државних институција“, навели су из компаније. У Хуавеију су посебно поносни на пројекте друштвене одговорности у оквиру којих су до сада осмислили и реализовали више донаторских и хуманитарних акција у Србији.


Хуавеи је приватна компанија основана у граду Шенжену на југу Кине 1987, са капиталом од 3.500 долара и у почетку је препродавала аутоматске телефонске централе за предузећа. Данас је водећа у свету у пружају решења у сектору информатичких и комуникационих технологија (ИКТ) и опслужује трећину човечанства.

Huawei1
У 2014. је Хуавеи имао приход од 46.5 милијарди долара и профит од 4.5 милијарде. Хуавеи је јединствен и по томе што је у власништву запослених, па његове акције поседује 82.471 активних и пензионисаних радника.
Хуавеи запошљава више од 170.000 радника широм света, од којих је 45 одсто ангажовано на истраживању и развоју (R&D). Компанија је, према Линкедину, међу 100 најтраженијих послодаваца у свету.


Хуавеи је у Србији запослио више од 150 људи у седишту компаније, од чега је преко 95 одсто високообразованих, а захваљујући пословању компаније у овој земљи, посао је добило више од 350 људи. У 2014. је остварен раст запослених од 10 одсто, а у компанији очекују да та бројка у будућности буде још већа.


На питање како оцењују до сада постигнуте резултате Хуавеија у Србији, из компаније су одговорили да „уколико сте изврсни у оном што радите, а поред вас је прави тим, онда иза вас морају остати врхунски резултати.“
Један од постулата развоја ове компаније је константно улагање у иновације у оквиру три пословне јединице групације. Та три кључна сегмента су рад са оператерима, затим великим пословним системима, те крајњим потрошачима. „На сваком од ових поља Хуавеи у Србији бележи изванредне резултате,“ речено је из компаније.


Хуавеи је у Србији познат и по низу пројеката у домену друштвено-одговорног пословања и компанија је помогла многе младе таленте и будуће стручњаке у области ИКТ. „Од студентских стипендија, донација уређаја за школе и напредне опреме за факултете, преко предавања на високообразовним институцијама, напредних програма праксе у компанији, па све до запошљавања младог кадра, Хуавеи се труди да максимално допринесе развоју ИКТ заједнице у Србији,“ навели су из компаније.
У Хуавеију тренутно раде на, за сада, најзначајнијој и највећој донацији компаније, опреми високе технологије за прву eLTE лабораторију на Електротехничком факултету у Београду у којој ће студенти учити и радити са 4G мрежама. Иницијатива је најављена током прошлогодишњег sамита „1+16“, и као што је тада обећано, од новембра 2015. студенти овог факултета ће имати најнапреднију лабораторију у региону Југоисточне Европе.

Huawi2
Компанија Шандонг хајспид група (SHSG) гради на Коридору 11 деонице од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига укупне дужине 50,2 километара. То је први такав пројекат SHSG у Србији, а финансиран је кредитом кинеске Ексим банке од 301 милион долара, док је из буџета Србије издвојено 32,7 милиона долара.


SHSG је супер велика пословна групација у државном власништву са регистрованим капиталом од 20 милијарди јуана (око 3,3 милијарде долара) и годишњим оперативним приходом од 50 милијарди јуана. Са тоталном имовином од 350 милијарди јуана, SHSG је највеће предузеће у провинцији Шандонг, трећој по богатству у земљи која је друга најмоћнија привредна сила на свету. SHSG је у Кини највеће предузеће у својој бранши.
SHSG у свом саставу има 28 компанија и преко 70.000, запослених. Компанија је саградила преко 3.000 километара аутопутева, мост преко залива Јаођшу од 42 км, најдужи на свету, те више од 1.000 км железничких пруга. Инвестирала је преко 70 миијарди јуана код куће и у 106 земаља и региона у свету.

kineskikompanis
Лиу Ђиченг, заменик генералног директора српског огранка Кинеске Шандонгске међународне групације за привредну и техничку сарадњу (SCI), из састава SHSG, је казао да кинески радници мукотрпно раде, веома често додатно и викендом, али се поштују закони који владају у Србији. „Имамо истинску подршку српског народа и власти, и веома смо захвални на томе. Искрено се захваљујемо на том пријатељском односу српске државе према нашој фирми,“ казао је Лиу.


Лиу је казао да SHSG „може да гарантује да ће, у складу са уговором, изводити радове и даћемо све од себе. Тренутно се не може са сигурношћу рећи датум завршетка радова, зато што ће се се у будућности можда појављивати догађаји који би могли да на то утичу. Но, за нас као главне извођаче радова, наравно да је најбоље да радови буду окончани што пре.“
Овај званичник је казао да је SHSG државно предузеће, па се и „све наше операције одвијају према политици Владе. А Србија је једна од веома битних земаља за нашу Владу... Отуда ми овде веома прижељкујемо пословне прилике... Србија је један од делова света у којима би ми веома волели да имамо могућност да улажемо.“

sci

 

Лиу је навео да је ЦИП значајан партнер SHSG у Србији. „Имамо потписан званичан споразум. У неколико пројеката ми смо њима дали могућност за посао.“ По њему, са ЦИП-ом се ради на два евентуална будућа пројекта, изградњи ауто пута или пруге.


SHSG има и споразум о сарадњи са Грађевинским факултетом у Београду. „Жеља нам је да млади инжењери дођу на наше градилиште како би ту примењивали све што су научили у теорији,“ казао је Лиу.


ZTE је корпорација за телекомуникациону опрему и системе са централом у Шенжену у јужној Кини. У 2014. је приход ZTE достигао 81,47 милијарду јуана, а чист профит је порастао на 2,63 милијарде јуана, 94 одсто више у односу на 2013.


ZTE послује у више од 160 земаља, и запошљава око 60.000 људи. Компанија пету годину за редом спада међу три водећа иноватора у свету.
Стално представништво ZTE је у Србији отворено 2006. и од тада у компанији оценјују да су имали веома добру позицију у сегменту мобилних телефона. “Очекујемо да ће у пословању ЗТЕ у Србији бити настављен тренд великог раста у сегменту инфраструктурних пројеката, а компанија стећи позицију какву има у региону и свету,“ изјавио је представник продаје ZTE у Србији Марко Крстић.

zte
Крстић је изнео да ZTE у пословању у Србији акценат ставља на инфраструктурне пројекте. “Веома је у тренду у читавом региону и концепт ‘Оптика до куће’,”додао је Крстић. „Заинтересовани су Влада, министарства, велике државне институције, велики TC оператери, све велике фирме које имају додирне тачке са производним програмом компаније.”
Подсећајући да се ZTE, усредсређује, такође, на виртуализацију света и прелазак на компјутерску технологију Облака, Крстић је навео да један од тих концепата Паметaн град. “То је својеврстан кишобран под којим су различити мали системи, а сваки решава неки проблем у граду,” објаснио је он наводећи као примере регулисање саобраћајa, потрошњe електричне енергије, посетa јавним местима… “Машта је једина граница,” приметио је Крстић.


Крстић је навео да ZTE Академија има програме сарадње са образовним и научним институцијама у земљама у којима компанија делује. “Поготово када је у питању реализација великих инфраструктурних пројеката, прва ствар су нова радна места за младе и стручне људе из Србије који ће стећи ново знање које је специфично, будући да се ради о најновијим технологијама које нису лако доступне,” казао је он.


Компанија се, казао је даље овај званичник, у Србији понаша и социјално одговорно. У потеклих годину дана су изабране за ZTE и Србију стратешки важне институције, од значаја за становништво, које су добиле донације и помоћ компаније, не у новцу већ у технологији. Нада је да ће житељи Србије имати користи од тога.


“У Србији има пуно простора и посла за нас, јер све компаније из ове области улажу у развој и труде се да достигну конкуренцију из региона и света. Сваке године бележимо раст и очекујемо да ћемо у 2016. бити у још бољој позицији него ове,” закључио је Крстић.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 24 новембар 2015 22:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани