Кућа Добрих Вести

Login

Самит у Риги – отворени бројни „коридори“ за сарадњу са Кином

Оцените овај чланак
(2 гласова)

rigasumitБЕОГРАД - Недавни самит премијера Народне Републике Кине и земаља Централне и источне Европе (ЦИЕ), у Риги отворио је нове прозоре сарадње, друге најмоћније привреде света и земаља из региона који има неке од највиших стопа привредног раста на европском континенту.


Током самита у главном граду Летоније 5. и 6. новембра, премијер Ли Кећијанг и колеге из ЦИЕ су се сложили да побољшају прагматичану сарадњу и размену и пруже шансу предностима које имају њихове националне привреде.


Како оцењују кинески медији, према смерницама из Риге премијери су ставили у средиште пажење сарадњу у трговини, инфраструктурној повезаности, производним капацитетима, финансијама, пољопривреди и шумарству. Више од 15 споразума о сарадњи је потписано између НР Кине и земаља ЦИЕ на крају годишњег састанка премијера.


Главни резултати самита


НР Кина је спремна да настави да гради 350 километара дугу железничку пругу између Београда и Будимпеште.


Премијери су потврдили подршку иницијативама за сарадњу која обухвата луке на Јадранском, Балтичком и Црном мору, као и воденим путевима по Европи. Сагласили су се да ће подржати развој индустријских кластера у лукама, охрабрити сарадњу у развоју инфраструктуре, као што је изградња железничких пруга и путева, логистичких постројења и складишта на мору и лука на копну и индустријских паркова, те охрабрити ближу сарадњу у финансирању оваквих пројеката.


Ученици самита су утврдили потребу и изразили спремност да учине заједничке напоре како би повезали иницијативу Појас и пут (БРИ), или Нови пут свиле, са стратегијама које је прокренула ЕУ; Повезујући БРИ који је предложила Кина И развојне стратегије земаља ЦИЕ, биће унапређен и донеће плодоносне резултате И формат механизам 16 + 1, у коме сарађују НР Кина И земље ЦИЕ. Тренутно, готово половина земаља ЦИЕ потписала је са Кином, меморандум о сарадњи у вези БРИ, за коју све више земаља показује интерес.


Подржан је развој транспортних праваца између Европе и Азије, укљућујући интензивирање међународног железничког теретног саобраћаја; оснивање вишенаменских логистичких центара у земљама ЦИЕ и од НР Кине преко Русије И Казахстана до Европе; побољшање међународног ланца снабдевања И правилника о преласку граница на транспортним коридорима.


Лидери су се сложили да Румунија оснује Центар Кине и ЦИЕ за дијалог и сарадњу у енергетским пројектима.


Финансијске институције и пословни људи из региона ЦИЕ су позвани да допринесу инвестиционом фонду који је покренула Финансијска холдинг компанија НР Кине и земаља ЦИЕ за унапређење сарадње у области инфраструктуре И сличних сектора. Инвестициони Фонд ће почети са радом 2017. Охрабрене су кинеске финансијске институције, укључујући и Фонд Пута свиле, да обезбеде финансијску подршку за сарадњу између Кине И ЦИЕ, као и да их подрже у повећању практичне сарадње у оквиру Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), укључујући сарадњу са трећим земљама и регионима. Планирано је истраживање могућност за оснивање Међубанкарске асоцијације НР Кине и земаља ЦИЕ.


Учесници су охрабрили напредак у текућим преговорима између НР Кине и Европске Уније (ЕУ) у вези амбиционог и свеобухватног инвестиционог споразума који ће омогућити прогресивну либерализацију улагања И уклањање ограничења инвеститорима на тржиштима њихових земаља. Поздравили су И даљу сарадњу у повећању трговине путем интернет платформи и подстакли пословне заједнице Кине и земаља ЦИЕ за промоцију извоза И увоза њихових висококвалитетних и карактеристичних производа путем електронске трговине.


На самиту је одлучени и да ће наредна бити Година медијске сарадње између НР Кине и ЦИЕ, наведено је међу низом тачака Смерница из Риге. У оквиру тога се оснажују медијске размене, одржавање форума о медијској сарадњи, организовање заједничких посета новинара из НР Кине и земаља ЦИЕ. Охрабрују се медији из “1+16” за снимање промотивних клипова, документарних филмова и осталих мултимедијалних производа у другим земљама, као и истраживање могућности за копродукцију.

                                                premijerli     
Поруке кинеског премијера Лија на самиту


На самиту је премијер Ли указао да формат  “16 + 1” представља креативни оквир сарадње међу регионима који желе да унапреде узајамно пријатељство и сарадњу. То је такође важна компонента сарадње између Кине и Европе која је дала нову снагу стратешком партнерству најмногољудије земље света и најзначајније међународне регионалне интеграције. Представници Аустрије, Белорусије, ЕБРД, ЕУ, Грчке И Швајцарске су били на самиту као посматрачи.


Сарадња између Кине и земаља ЦИЕ не само да обезбеђује мир И стабилност у њиховом региону, већ такође доприноси избалансираном расту Европе у целини, оценио је премијер Ли. Та кооперација представља интегрални део и користан додатак сарадњи Кине И Европе, рекао је Ли.


Премијер Ли је овом приликом предложио четири приниципа који би усмеравали сарадњу “16+1”. То су: прво, равноправне консултације, узајамно поштовање и обострано помагање; друго, сарадња на узајамну корист и обострани добитак; треће, отвореност и спремност да било која трећа страна буде укључена у сарадњу; четврто, узајмно повезан развој, заједнички допринос и подела добити.


Ли је изнео и пет предлога за проширење практичне сарадње између НР Кине И земаља ЦИЕ. У светлу споријег раста глобалне привреде него што је то било очекивано и стагнантне светске трговине кинески премијер сматра да треба повећати двосмерну трговину; ојачати напоре за већу повезаност; унапређивати сарадњу у производњи, трагати за новим начинима финансијске сарадње; и пронаћи могућности за јачање веза у области туризма.


Ли је казао да захваљујући заједничким напорима свих страна, сарадња “16 + 1” остварује нова достигнућа и поприма нови изглед сваке године. Упркос успоравању светске економије И слабом трговинском расту, у 2015. је трговинска размена између НР Кине и земаља ЦИЕ достигла 56,2 милијарде америчких долара, повећање од 28 посто у односу на 2010. Кинеске инвестиције у 16 земаља ЦИЕ премашиле су пет милијарди долара, док су инвестиције у супротном смеру износиле 1,2 милијарде САД долара.


Трговина између Кине и земаља ЦИЕ је наставила да расте и у овој години па је у прва три квартала 2016, достигла 43 милијарде долара, пораст од четири посто у односу на претходну годину. Замах су добиле и инвестиције у оба смера, као и индустријска сарадња. Улагања из Кине у земље ЦИЕ порасле су за готово 90 посто у првих девет месеци 2016, па укупне инвестиције у оба смера износе седам милијарди долара.


“Неколико важних појеката је комплетирано. Међуљудска и размена у области културе цветају. Повећали смо број директних ваздушних линија на шест и број међусобних годишњих туристичких посета на преко милион”, изнео је премијер Ли.


Подаци такође показују да је број теретних железничких линија између Кине и ЕУ, од њиховог успостављања 2011, повећан на 39. Свакодневно, из 16 кинеских градова саобраћају теретни возови према десетак европских градова.


Премијер Ли је такође указао да развој Кине пружа могућности целом свету. Са номиналним (када се не рачуна инфлација) укупним домаћим друштвеним производом (БДП) од преко 10 билиона долара, раст од 6,7 посто доприноси привреди Кине онолико колико је раст од 10 посто доприносио пре пет година. Једногодишњи економски прираштај Кине био би једнак БДП земље средње величине.
Према Лију, очекује се да ће Кина у наредних пет година увести робе у вредности од осам билиона долара, привући стане инвестиције у висини од 600 милијарди и уложити у иностранству око 720 милијарди долара. Њени грађани ће остварити 600 милиона иностраних посета.


“Кинеско тржиште је отворено и биће све више. Развој Кине свакако ће донети огромне пословне могућности компанијама и свим земљама, укључујући оне из ЦИЕ,” закључио је премиујер Ли.


Наредни самит НР Кине И земаља ЦИЕ ће бити одржан у Мађарској 2017.

 

                                    holding
Србија и НР Кина


Током самита је премијер Ли оценио да су Србија И НР Кина искрени пријатељи. Кина и Србија уживају дубоко пријатељство и снажан моментум развоја билатералних односа, поручио је Ли током састанака са српским Премијером Александром Вучићем.
Две државе су подигле билатералне односе на свеобухватно стратешко партнерство током посете Председника Кине Кси Ђинпинга Србији у јуну. Кинески страна у Београду са поносом истиче да је током самита у Риги највећи број међудржавних споразума потписан баш са Србијом.


Премијер НР Кине је казао Вучићу и како је та земља вољна да настави да одржава добре односе са Србијом на принципима узајамног поштовња, бенефита И равномерности. Кина подржава Србију у одбрани суверенитета И независности И проналажењу свог развојног пута, додао је Ли.


Кина је вољна да ради са Србијом како би обезбедила квалитетну изградњу желеничких И путних пројеката између Мађарске И Србије И тако промовисали развој билатералне сарадње зарад плодоносних резултата, закључио је премијер Ли.

 

 

                                       dkdjfdjf

 

Покретање финансијске холдинг компаније НР Кине и земаља ЦИЕ


На самиту у Риги је покренута Финансијска холдинг компанија НР Кине и земаља ЦИЕ. Оцена је, наиме, да финансијска сарадња недостаје у укупној кооперацији између двеју страна, а оснивање међубанкартског конзорцијума који би био у стању да финансира заједничке пројекте, захтева више времена.


Финансијска холдинг компанија је институција која се ангажује у небанкарским активностима како би потрошачима понудила низ финансијских услуга, укључујући и могућности за куповину осигуравајућих производа и тељских производа и улагање у хартије од вредности. Према премијеру Лију, компанија ће се усредсредити на пројекте у области инфраструктурног повезивања И сарадње у производним капацитетима тако што ће бити куповани опрема И производи из НР Кине.


НР Кина је 2013. објавила да ће понудити земљама ЦИЕ зајмове у вредности од 10 милијарди долара, ради подстицања сарадње са регионом ЦИЕ у области инфраструцтуре И индустријске производње. Прмијер ли је пак на четвртом самиту у Суђуу у НР Кини 2015, предложио оснивање финансијске холдинг компане, како би сарадња НР Кине И земаља ЦИЕ била подржана И омогућило финансирфање заједничких пројеката кроз различите форме.


Ли је казао да ће у компанију бити убрзгана велика количина јуана, кинеске националне влауте И извесан износ евра, али није навео конкретну бројку. “ Кина је потписала меморандум о разумевању са Пољском И Чешком да дају допринос финансијској холдинг компанији, а друге земље ЦИЕ су позване да нам се придруже,” казао је премијер.


Премијер је казао да ће НР Кина спремна да додатним јуанима, које је Међунродни монетарни фонд уврстио у корпу резервних светских валута И еврима представви финансијске могућности компаније на међународном тржишту. Он је казао И да ће кинеске финансијске институције попут Фонда за Пут свиле који располаже са 40 милијарди долара, да помоћу обвезница И акција подржи пројекте између НР Кине И земаља ЦИЕ.


Поједини кинески медији говоре о Другој фази Фонда за инвестициону сарадњу НР Кине и земаља ЦИЕ. Наводи се да је покретач фонда Индустријска и комерцијална банка Кине (ИЦБЦ) највећи кредитор у НР Кини, учествоваће још две банке из те земље. Наводи се да је Ђијанг Ђијангкинг, сада челник новоосноване финансијске холдинг компаније, а ранији председавајући ИЦБЦ, казао да ће се фонд усредредити на инвестицијсклу сарадњу у инфраструктури, производима роба високе технологије И индустријама за масовну потрошњу. По Ђијангу, фонд ће достићи 10 милијарди евра.


Ђанг Монан, аналитичар у Кинеском центру за међународну економску размену сматра да ће инфраструктурни подухвати захтевати велика финансијска средства што ће отворити могућности за даљу финансијску сарадњу између НР Кине И земаља ЦИЕ. Су Ксиахуи, сарадница Кинеског институте за мешународне студије је оценила да ће Финансијка холдинг компанија пружити значајну подршку применин стратегија које су повезане са Иницијативом Појаса и пута, или Новог пута свиле.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 06 децембар 2016 11:45
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија