Кућа Добрих Вести

Login

Нови играч на финансијском тржишту

Оцените овај чланак
(1 Глас)

aibbБЕОГРАД - Нова мултилатерална финансијска институција, Азијска банка за инфраструктурна улагања (АИИБ) је постала оперативна средином јануара, што се сматра међашем у реформи глобалног система економског управљања.

 

 

АИИБ ће уз заједничке напоре свих чланица, постати "професионална, ефикасна и чиста развојна банка 21. века " и "нова платформa која ће помоћи стварању заједничке будућности човечанства, допринети напретку Азије и шире и улити нову снагу побољшању привредног руковођења светом," истакао је председник Народне Републике Кине Ши Ђинпинг који је са другим највишим руководиоцима учествовао на свечаности у Пекингу 16. јануара.

 

Председник Ши је предложио оснивање АИИБ 2013. Банка је формално установљена 25. децембра прошле године, пошто је уговор о њеном оснивању ступио на снагу.

 

 

Светска банка (СБ) којом доминирају Сједињене Америчке Државе, Међународни монетарни фонд (ММФ) где главну реч воде европске земље, Азијска банка за развој (ADB) у којој је моћан Јапан, нису пружали простор НР Кини за утицајну улогу меке силе у глобалној економији. Поменуте институције нису одговарале на захтеве Пекинга за већим инвестицијама у инфраструктуру. Док НР Кина представља 10 одсто глобалне привреде, њена гласачка моћ у институцијама формираним пре више од 70 година, остаје на нивоу од пет одсто.

 

 

АИИБ, као што јој назив сугерише, ће финансирати градњу инфраструктуре – аеродрома, релеја мобилне телефоније, железница и аутопутева, итд. Са 57 земаља оснивача, АИИБ чије је седиште у Пекингу, има почетни капитал од 50 милијарди америчких долара и овлашћени од 100 милијарди.

 

 

НР Кина, друга највећа привредна сила света мерено номиналним укупним домаћим производом (БДП) је највећи деоничар у АИИБ са приближно 30 одсто, следе Индија (11 одсто), Руска Федерација, Немачка, Јужна Кореја, Аустралија, Француска, Индонезија, Бразил и Велика Британија. САД и Јапан, прва и трећа привредна сила света према номиналном БДП, још увек нису приступиле АИИБ.

abi23

 

 

АИИБ, “делотворна, чиста и зелена”

 

Творци АИИБ инсистирају на еколошким и социјалним критеријумима па су поставили високе стандарде за интегритет и усаглашеност. Банка себе описује као “делотворну, чисту и зелену”.

 

Упућени оцењују да је највећа разлика између АИИБ и других развојних банака углавном у њеној мисију: док СБ и ADB, са седиштем у Манили, главном граду Филипина, у фокусу имају борбу против сиромаштва, АИИБ ће улагати искључиво у инфраструктуру. АИИБ ће инвестирати у свим земљама, без обзира на степен њиховог развоја.

 

 

АИИБ ће позајмљивати у америчким доларима, а њен званични језик у раду биће енглески. У банци су одлучили да ће, с обзиром на садашњи глобални финансијски сyстем, усвајање долара помоћи да ова мултилтерална финансијска инстритуција, боље функционише. Банка ће, такође, прикупљати капитал у еврима, јуанима и осталој валути како би помогла земљама које се задужују.

 

Очекује се да ће АИИБ почети са издавањем првих зајмова најраније у другом кварталу 2016. Обим зајмова у првој години ће бити умерен  – између 500 милиона и 1,2 милијарде долара – а приоритет ће имати енергетика, производња, превоз, рурална инфраструктура, заштита животне средине и логистика.

 

baner154

Очекује са да ће нова мултилатерална финансијска институција током првих пет или шест година давати зајмове укупне вредности од десет до 15 милијарди долара на годишњем нивоу. НР Кина је обећала да у почетном периоду неће конкурисати за зајмове из АИИБ, већ ће приоритет имати земље којима је хитно потребно побољшање инфраструктуре.

 

 

Организација АИИБ

 

За сада, АИИБ нема политичку и стручну улогу као СБ. АИИБ није децентрализована у мери у којој су то СБ и АДБ. Запослено је само 500 до 600 људи, у поређењу са ADB која има шест, а СБ 20 пута више службеника.

 

АИИБ има управљачки одбор који је сличан постојећим мултилатералним банкама, укључујући међународни савет гувернера, савет директоре, управљачки одбор. Међутим, управљачка структура АИИБ ће бити мања. Стални савет СБ у Вашингтону је критикован што је и скуп (70 милиона долара годишње) и неефикасан. Имајући на уму критике на рачун сличних институција, АИИБ је формирао савет директора на несталној бази. Они ће сарађивати електронским путем и држати састанке по потреби.

 

Председник АИИБ током првих пет година ће бити Ђин Ликун, бивши заменик министра финансија НР Кине. Он је такође, био извршни директор у СБ и потпредседник ADB.Ђин (68) има импресивну биографију. Богато му јеискуство у управљању, пошто је радио у влади, међународним агенцијама и приватном сектору.. 

 

 

Ђин је постао председник надзорног одбора Кинеске корпорације за улагања (China Investment Corp) 2008, у којој је блиско сарађивао са Лу Ђивеием, садашњим кинеским министром финансија. Њих двојица су одиграли значајну улогу у управљању независним инвестицијским фондом у земљи са највећим  девизним резервама у свету. Постао је председник Кинеске корпорације за инвестицијски капитал (China International Capital Corp) 2013, чиме је ушао и у свет акција.

 

АИИБ је недавно именовала пет потпредседника са искуством рада у развијеним и у земљама у развоју. Један је Дени Александер, министар финансија у претходној влади британског премијера Дејвида Камерона, а његова домовина је била прва западна земља, оснивач АИИБ, упркос великом противљењу САД. Немачка, велики деоничар у АИИБ, имаће такође подпредседника у банци, Јоакима фон Амсберга, сада међу потпредседницима СБ.

 

Даља три потпредседника су Јужнокорејанац Кутак Хонг, челник Корејске банке за развој, Д. Џ. Пандиан, дугогодишњи службеник Индијске административне службе и Луку Еко Вурианто, који је у каријери био, поред осталог, главни административни службеник у влади Индонезије.

 konacno

 

Председник АИИБ Ђин

 

Чланице финансијери имају право да учествују у дефинисању правила АИИБ, укључујући њену повељу, док су државе које су се пријавиле за чланство после крајњег рока 31. марта 2015. имају гласачка права, али мањи утицај на процес доношења одлука. Три земље са највећим правом гласа су Кина, Индија И Русија.

Чланице АИИБ су се сложиле око суштинских процеса доношења одлука тако што је уведена “фиксна” квалификована већина. Њу чине две трећине чланица које представљају три четвртине гласачког права.

 

Кина, највећи деоничар у АИИБ, има 26,6 одсто гласачког права која су одређена величином њене економије, објаснио је председник Ђин. Но, Кина нема намеру да практикује своју “моћ стављања вета” упркос чињеници да она има то право због економске снаге земље И власничког удела, рекао је Ђин.

 

 

По Ђину, АИИБ је отворена и спремна да прими што више држава као чланице. “Још увек има пуно земаља на листи чекања за приступ банци, а како буду примане нове чланице, гласачка снага Кине биће смањивана. Као таква, де факто снага вета ће временом нестајати”, казао је Ђин.

 jinjaga

Ђин каже да је у процесу доношења одлука највећа разлика у поређењу са другим међународним финансијским институцијама. У СБ су САД увек задржавале право вета променом одредби о споразуму и повећавањем квалификоване већине кад год би им гласачка снага опадала услед придруживања нових земаља чланица.

Када је СБ почела рад, САД су имале 25 одсто гласачког права, што име је омогућавало право стављања вета. Када су гласачка права САД пала на 20 одсто, СБ је повећала квалификовану већину на 81 одсто. И сада, са гласачким правом од 16,6 одсто, квалификована већина износи 85 одсто, тако да САД И даље задржавају право вета.

 

Како би показали инкслузивност и отвореност банке, каже Ђин, Кина увек поставља три питања ради сачињавања механизама за доношење одлука. “Уколико се већина деоничара не слаже, зашто инсистирати? Уколико се већина земаља томе противи, зашто бисте желели то да урадите? И уколико већина земаља то жели, зашто бисте се томе противили?” навео је Ђин.

 

АИИБ много више представља земље у развоју и обезбеђује им већи број гласова. Најмање 75 одсто гласова деоничара припада државама чланицама азијско-пацифичког региона. Ово мањим азијским земљама обезбеђује гласове које немају у другим мултилатералним банкама.

 

 

Сматра се, такође, да АИИБ представља део шире регионалне стратегије НР Кине оличене у иницијативи Појаса и Пута. Циљ те иницијативе је повезивање и сарадња земаља Азије, Африке и Европе кроз разрађену мрежу копнене и поморске инфраструктуре познате као Економски појас Пута свиле и Поморски пут свиле.

 

АИИБ обећава ефикасност. Постојеће мултилатералне банке карактеришу спорија израда планова, припрема зајмова, гломазне жалбене процедуре, дуги припремни процеси. Земље из Азије су, чекајући годинама на зајмове за инфраструкурне пројекте, често биле принуђене да се обрате комерцијалним банкама на континенту. АИИБ је посвећена једноставнијем разматрању и процени пројеката што би обезбедило и њихово брже издавање.

 JinLiqun

 

Азији недостаје инфраструктура

 

Било да се ради о саобраћајној гужви у Џакарти, главном граду Индонезије  или несташици струје у Непалу, Азији недостаје инфраструктура. Према извештају АDB из 2012, у Азији,1,8 милијарди људи нема приступ основним санитарним услугама, 800 милиона струју, а 600 милиона приступ води за пиће. Инфраструктурни проблеми се увећавају растом стопе урбанизације.

 

 

Према Светском Истраживачком Институту, у 2014. су укупна улагања СБ за инфраструктуру износила 24,2 милијарде долара, док су укупна улагања АDB у свим областима вредела 21 милијарду долара. Упркос чињеници да је само НР Кина уложила 30 милијарди долара у развој у последњих 30 година, Азија и даље има инфраструктурни дефицит од осам билиона долара.

 

 

 “Уз сарадњу у области производних капацитета, можемо стварати ефикасну потражњу обезбеђивањем ефикасног снабдевања”, изјавио је премијер Ли Кећианг гувернерима АИИБ током заседања у Пекингу. По премијеру Лију, “за АИИБ је важно да прати тренд економске глобализације и регионалне интеграције како би одговорила на потребе земаља чланица у развоју за индустријализацијом и урбанизацијом.”

 

“Остајући посвећена у првом реду бизнису, подршци владама и чврстим тржишним принципима, АИИБ је у позицији да обезбеди земљама чланицама у развоју јефтина, технолошки-интензивна, енергетски ефикасна и нешкодљива по животну средину решења, опрему и финансијску подршку за лакшу индустријализацију и урбанизацију”, рекао је Ли.

 

 

Уколико АИИБ буде била способна да премости инфраструктурни јаз, даће велики допринос привредном расту и социјалном окупљању у Азији и шире….Уопште, пословање АИИБ представљаће тест за нову међународну улогу НР Кине, јер је усвојила снажну политику управљања, транспарентности и одговорности како би постала још видљивији играч на глобалној сцени. То је, у одређеној мери, процес који је у току.

 

НР Кина и EBRD

 

НР Кина је, током тродневних свечаности почетка рада АИИБ, званично постала и 67. чланица Европске банке за обнову и развој (ЕBRD) у Лондону.

 

 

Из Централне банке Кине је саопштено да ће чланство те државе у ЕBRD основаној 1991, бити прилика за сарадњу две стране у улагањима, привреди и технологијама у земљама Централне и Источне Европе, источног и јужног Медитерана, Централне Азије и Северне Африке. То погодује и повезивању Иницијативе за Појас и Пут са ЕBRD, као и партнерства између јавног и приватног сектора, наведено је у саопштењу.

 

Генерални секретар ЕBRD Ензо Кватрокиоће је, пак, оценио да ће НР Кина значајно допринети банци “јер жели да са нама подели своја искуства развоја…. Можемо упоредити наша знања са кинским у смислу искуства те земље у процесу транзиције ка тржишној привреди… Кина може бити веома значајан донатор у региону…", казаo је, такође,  званичник ЕBRD.

 

 

Кватрокиоће је подсетио и да НР Кина има везе са многим од земаља у којима делује ЕBRD, не само у Азији, већ и у Централној и Источној Европи кроз форум 16+1, чији је самит одржан крајем новембра 2015. у кинеском граду Суђуу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 22 фебруар 2016 20:32
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија