Регистратор Ружица Стаменковић је навела да је то једна од најважнијих новина у новом Закону о рачуноводству. У АПР-у постоји посебан информациони систем ПИС ФИ који подржава електронску комуникацију са обвезницима.
Нови систем финансијског извештавања подразумева обавезу да се до 29. фебруара подносе извештаји за потребе државе – биланси стања и успеха и статистички извештај, док се редовни финансијски извештаји за јавност подносе до 30 јуна, а консолидовани до 31. јула.
Изјаве о неактивности правних лица такође треба послати до 29. фебруара.
Закон је донео и ново разврставање правних лица, тако да је поред великих, средњих и малих предузећа уведена и категорија микро предузећа, која чине 93 одсто обвезника. Реч је о предузетницима који просечно запошљавају 10 радника, а пословни приход им је око 700.000 евра.
Новина је и да се међународни стандард финансијског извештавања примењује и за мала и средња предузећа, док се за микро предузећа и дуга правна лица користи домаћа регулатива.
Рачуноводствена правила различите сложености су прилагођена економској снази и величини предузећа.
Нови закон о ревизији предвиђа обавезу ревизије и за мала и микро предузећа, која су у 2014. години остварила приход већи од 4,4 милиона евра.
Стаменковићева је навела да АПР на свом сајту објављује само збирне податке из финансијских извештаја, а појединости, једино ако подносилац пријаве то одобри. За претраживање извештаја на сајту www.апр.гов.рс налазе се потребни линкови.
Међу њима је и Претрага објављених извештаја почев од 2014. године, и ка и оних који су закључени 2013. године.
Стаменковићева је казала да су подношења тих извештаја ослобођене цркве и верске заједнице, осим ако су регистровале неко предузеће, као и директни и индиректни корисници буџета који извештаје подносе Управи за трезор.
Обвезници нису ни стамбене зграде ни предузетници који воде просто књиговодство.
Од почетка фебруара приспело је више од 13.000 извештаја, а ради се још 50.000, што АПР може да види преко сајта.
За подношење извештаја потребан је квалификован електронски потпис који издаје пет сертификационих тела – ПТТ Србија, Привредна комора Србије, МУП и предузећа Халком и Е-смарт. Извештаје потписују законски заступници.
За правна лица која не доставе извештаје до прописаног рока, предвиђена је казна од 100.000 до 3.000.000 динара за привредни преступ, а за предузетнике од 100.000 до 500.000 динара за прекршај.
Извор: Кућа добрих вести