Кућа Добрих Вести

Login

Отварају се путеви за још бољу сарадњу са Јужном Корејом

Оцените овај чланак
(5 гласова)

predragtodorovicБЕОГРАД - Амбасадор Републике Кореје (РоК) Ли Донхун је оценио да је сарадња између његове земље и Србије“боља него икада“.


Веома сам захвалан влади Србије на челу са премијером и народу,” казао је амбасадор Ли за ,,Кућу Добрих вести".


“Географско растојање између две земље је више од 8.300 километара, али имамо много заједничког када је реч о емоцијама, расположењима и историји. Много су ми значили наклоност и поверење народа и владе Србије. Радим у добрим условима,” казао је амбасадор РоК.


Амбасадор је приметио како није ,,потпуно задовољан садашњим нивоом сарадње, пошто има доста простора за унапређење, нарочито када се ради о економији. Срећом, прошле године отворили смо канцеларију КОТРА (Корејске агенције за промоцију трговине и улагања), која је веома активна. Можемо подићи наше билатералне односе на нови ниво,” казао је амбасадор.


Амбасада РоК у Беогаду је прошле године у сарадњи са партнерским институцијама у Србији организовала значајне семинаре из области образовања, економије, међународних односа... Какви су планови током 2016.?


Сврха семинара била је да поделимо наша искуства по питању одржавања мира и дијалога у Североисточној Азији, као и достигнућа нашег економског развоја и образовног система. Такође су нам користила искуства и стручна знања из Србије у овим областима.


Желим да наставим и развијам ове семинаре и састанке, са експертима, владиним званичницима, економистима и новинарима у овој земљи. Поред постојећих, ове године бих желео да организујем семинар о корејској науци и језику.


Влада Јужне Кореје посредством Амбасаде помаже Србији у решавању текуће мигрантске кризе. Какви су будући планови по овом питању?
Већ помажемо Влади у решавању мигрантске кризе. Посетио сам Прешево и ми ћемо донирати амбуланте болницама.

 

 

                                                  ambasadordva

 

Одлучили смо да помогнемо Влади са милион САД долара за текуће трошкове са мигрантима. Два су разлога за то.


Ношење са мигрантском кризом у Србији је најефикасније и најуспешније, једнодушна је оцена страних амбасада и међународних организација укључених у то. Друго, ова земља покушава да преузме свој део одговорности, али једноставно за то нема довољно новца. А пријатељ у нужди је прави пријатељ.


Износ од милион долара није велики у поређењу са донацијама других земаља. Министар (рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Александар) Вулин нам је био веома захвалан.


Кореја је веома далеко и ми нисмо директно погођени мигрантском кризом која се одвија у региону. Но, у глобализованом свету, све земље су међусобно повезане. Шта год се дешавало у овом региону, какве год тешкоће биле, могле би у крајњем исходу утицати и на наше животе, нашу стратегију и на нашу политику. Тако да треба да радимо заједно у глобализованом свету. Појединачна земља не може да се сама са тиме носи.

Помно пратимо на који начин ће бити погођен шенгенски споразум, како ће ситуација у Грчкој И Турској утицати на даља догађања и спремни смо да обезбедимо помоћ влади Србије.


Амбасадор Ли је економиста по образовању, а каријерни дипломата који је својој земљи служио на југу и северу Африке, у Западној Азији… Пре него што је дошао на чело дипломатске мисије у Београду у домовини је имао један од тешких послова, био је Генерални директор Бироа за нуклеарна питања Северне Кореје у Министарству спољних послова.

 

Аутор фотографија: Предраг Тодоровић

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 31 мај 2016 10:29
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија