Кућа Добрих Вести

Login

ИСРО доноси и зараду Индији

Оцените овај чланак
(4 гласова)

ISRO24.9ИНДИЈА - Са 24. јуном ове године Индија је ракетним носачима које је самостално наравила послала у свемир укупно 131 сателит. Индија поседује програм човекових свемирских летова. Пошто је послала свемирска тела око Месеца и Марса, та држава сада планира мисије истраживање Венере и Сунчевог система. Уз све то, Индија нуди најбоље услове муштеријама који желе лансирање сателита у космос.

 

ИСРО доноси зараду Индији. Услуге лансирања сателита су веома исплативе. У свету је све веће интересовање за постављање комерцијалних сателита у свемирску орбиту пошто телефонске, интернет и остале компаније желе повећане и технолошки све савршеније телекомуникације.

 

Комерцијално предузеће ИСРО-а, Антрикс Корпорација је између 2013. и 2015. имала приход од 80.6 милиона долара од лансирања сателита. Према владиним подацима, Антрикс ће у периоду 2015-2017. лансирањем 25 сателита чији су власници седам земаља, зарадити око 68 милиона евра.

 

ISRO24.9mmm

 

Индија постаје препознатљива широм света као јефтина опција за слање сателита у орбиту. Индија је поставила у орбиту у протекле 22 године 74 сателита који потичу из 20 страних земља, међу њима, поред већ поменутих, и из Сингапура, Јапана, Аустрије, Данске, Француске и Швајцарске. Индија је бившој колонијалној метрополи Великој Британији лансирала шест сателита.

 

Индијски космички програм је штедљив

 

Индија троши само 1,2 милијарде долара годишње на свој космички програм и зато је неопходна штедљивост. ИРСО, међутим, поседује способност иновација, што је помогло  смањивању цене различитих пројеката и програма.

 

Тако је индијска мисија на Марс је била изузетна и по ниским трошковима. Са 70 милиона долара то је до сада најјфтинији међупланетарни подухват. Америчка летилица Мавен, која је стигла на Марс два дана пре Мангаљана, коштала је НАСА чак 671 милион долара.

 

ISRO24.9llll

 

Према наводима Вол Стрит Џорнала, „како би смањила трошкове, Индија се ослањала на технологије које је раније користила и држала капацитет носивости малим, до 15 килограма. Штедела је на гориву коришћењем мање ракете да космички брод прво пошаље у земљину орбиту, како би стекла довољну брзину за њено слање на Марс“. Премијер Нарендра Моди је, пак, приметио да „је износ који су наши научници потрошили на ову мисију чак нижи у односу на износе који се троше за прављење холивудских филмова“, мислећи на амерички филм Гравитација, чија се радња одвија у свемиру, а продукција је коштала 100 милиона долара.

 

Упућени кажу како је разлика у трошковима Мангаљана и Мавена у далеко већој лакоћи и једноставности индијске летилице, али и јефтинијој радној снази. Па опет, Мангаљан ће допринети бољем разумевању Марса пошто је опремљен инструментима који ће трагати за метаном, кључним за откривање тамошњих знакова живота.

 

Но, иако је понуда ИСРО поуздана и трошковно повољна, та агенција није међу главним играчима на глобалном тржишту свемирских лансера. Један од разлога је што у земљи постоји само једна лансирна станица са два места за испаљивање, што значи да у свемир могу да буду послата два до четири објекта годишње. Такође, ИСРО треба да усаврши способност ношења тежих сателита, од три до седам тона, у орбиту како би постала озбиљан играчи у послу вредном милијарде долара којим сада углавном доминирају европске земље и Кина.

 

Рад на већим ракетама

 

До сада је Индија зависила од ракета за поларно лансирање у свемир (ПЛСВ), које се показало поузданим носачем за испаљивање сателита у ниску орбиту око Земље (ЛЕО) са носивошћу обично мањом од једне тоне. ПЛСВ је коришћено за даљинско откривање у експерименталне и навигационе сврхе.

 

Међутим, тржиште се креће према капацитетима носивости од три до седам тона лансираних у геостационарну орбиту (на 35 километара од Земље) ради телекомуникација, емитовања и прогнозе времена. У том правцу је ИРСО остварила значајан корак у јануару 2014, када је успешно лансиран готово две тоне тежак сателит. За то је коришћен ГСЛВ-Д5 са криогеним мотором који је развијен у ИРСО.

 

У Индији очекују да ће, пошто буде окончан пројекат ГСЛВ, тој земљи припасти већи део на глобалном тржишту од 1.000 сателита лансираних у 2020. ГСЛВ ће, такође, осамосталити Индију у свим аспектима технологија лансирања па она више неће морати да плаћа за слање у свемир својих тежих сателита.

 

ISRO24.9tttt

 

Индија ће са ГСЛВ моћи да пусти машти на вољу када се ради о њеним свемирским амбицијама. Поред тога ИСРО ће са ГСЛВ бити у стању да понуди услуге лансирања, уз постојеће муштерије у Европи И Канади, такође и земљама у развоју у Азији, Африци и Латинској Америци.

 

Премијер Моди наложио је ИСРО да развије сателит као поклон суседима Индије у Удружењу за регионалну сарадњу на Југу Азије (СААРЦ). СААРЦ сателит могао би да подстакне сарадњу у региону. И у складу са развојем циљева индијског програма о космосу, могао би да подстакне удружено решавање заједничких проблема као што су сиромаштво, неписменост, природне катастрофе и друге.

 

У поменутом чланку Вол Стрит Џорнала је наведено како је успех Мангаљана допринео да “Индија убрзано почне да широм света стиче признање као јефтина опција за слање сателита у свемир.”

 

Такав приступ Индије свемирским истраживањима ће сигурно бити привлачнији од скупих свемирских програма САД. Распрострањене свемирске мисије и потенцијале колоније људи на другим планетама неће бити вероватни уколико трошкови космичких путовања не буду умањени, а изгледа да је Индија на прагу тога. Следствено, надају се у Индији, земља би могла да постане будући лидер на свемирском тржишту.

 

Индијски регионални навигациони сателитски систем

 

ИСРО је крајем априла успешно лансирала и убацила у орбиту седми и последњи Индијски регионални навигациони сателитски систем (ИРНСС). Сателит тежак 1.400 кг, под називом ИРНСС-1Г, завршава групу од девет сателита пројектовану да би индијском потконтиненту омогућила независну сателитску навигацију. Тако се Индија прикључује све већој групи земаља које се такмиче у сателитској навигацији, ослобођене стега застарелог, од стране војске контролисаног америчког ГПС система.

 

Систем је пројектован како би обезбедио прецизне информације о позицији корисницима у Индији и до 1500 километара удаљеним од њених граница.Сателити ће моћи да прате локацију и позицију возила, пружају информације током природних непогода и интегрисани су са мобилним телефонима за навигацију и друге услуге за лоцирање.

 

ISRO24.9nnnn

 

Сателити ће моћи да прате локацију и позицију возила, пружају информације током природних непогода и интегрисани су са мобилним телефонима за навигацију и друге услуге  лоцирања.

 

Навигациони сyстем, ће обезбеђивати две врске услуга: прву којој је дозвољен приступ и другу којој је ограничен и веома шифрован, омогућен само „овлашћеним корисницима“, наводи ИСРО.

 

„Са овим успешним лансирањем, ми ћемо одредити наше путеве уз помоћ наше технологије. Ово је велики поклон који су научници дали људима“, рекао је индијски премијер Нарендра Моди.

 

Господари универзума

 

Индијски научници имају још један космички понос. Властитим снагама су направили највећи телескоп на свету стациониран на великој висини, који је постављен у региону Ханле у Ладаку, регион у источној савезној држави Џаму и Кашмир.

 

Индијски мамутски телескоп вредан 450 милиона рупија на планини Сарасвати на висини од 4.500 метара је истовремено други по реду највећи телескоп са гама-зрачењем. Тренутно највећи светски телескоп са гама-зрачењем, са пречником од 28 м, изградио је конзорцијума европских нација у западноафричкој држави Намибији.

 

До опсерваторије, у близини државне границе са Народмном Републиком Кином стиже се после 10 сати вожње из Леха, главног града Ладака. Огромни, 45 м високи и 180 тона тешки телескоп треба да омогући научницима да поближе проучавају егзотичне објекте попут остатака супернова, активне галактичкие нуклеусе и пулсаре, те пружа јединствени увид у екстремне феномене свемира.

 

Телескоп ће помоћи научницима да прикупе важне информације о пореклу универзума и космичким зрацима који бомбардују свемир. Телескоп је направила Електронске Корпорације Индије из Хајдерабада, по дизајну Баба Центра за атомска истраживања (БАРЦ).

 

Телескоп назван „Главни Черенковљев атмосферски експеримент“ (МАЦЕ) је четврти телескоп са гама-зрачењем на свету. Преостала два телескопа са гама-зрачењем налазе се у Шпанији и САД.

 

Телескоп који садржи више од 1.300 специјалних огледала сечених дијамантом, може да ухвати гама зраке који погађају земљину атмосферу из свемира са удаљеношћу од више од 100 милиона светлосних година (једна светлосна година је удаљеност од девет билиона километара). Ове зраке потом снима камера са 1.088 пиксела која је смештена на врху конструкције телескопа, како би омогућила индијским научницима да проучавају зраке супернова, бљеске енергије пулсара, и остале још неидентификоване изворе енергије у свемиру.

 

ISRO24.9ppp

 

Огледала су први пут израђена у Индији, и биће од користи кроз стратешку примену у секторима одбране и свемирског инжењеринга. У међувремену, камере високе резолуције ће бити корисне кроз примену у сектору здравства.

 

МАЦЕ телескоп састоји се од коцкастог соларног колектора велике површине – 356 м², који је сачињен од 356 панела огледала из сопствене производње. Фотографска камера високе резолуције, тежине око 1.200 кг, за детекцију и  карактеризацију Черенковљевих атмосферских појава, чини фокалну раван инструментације телескопа.

 

Телескоп је монтиран на носачу са 6 точкова који се крећу по стази пречника 27м. Има интегрисану фотографску камеру са 1.088 пиксела заснованих на фото-мултипликатор технологији, и сву електронику за обраду сигнала и прикупљених података. Камера преноси прикупљене податке у компјутерски систем смештен у контролној соби путем оптичких влакана.

 

Главне одлике телескопа укључују и безбедно даљинско управљање са било ког места на свету. Посредством овог телескопа, Индија ће се придружити елитној научној заједници која се бави изучавањима у области гама-зрачења.

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија