Кућа Добрих Вести

Login

Свет без опасног оружја – идеал коме се тежи

Оцените овај чланак
(2 гласова)

jedannukleoЧовечанство је у суботу, 29. августа обележило Међународни дан против нуклеарних проба, Ове године је пандемија КОВИД-19 преиначила планиране манифестације и оне се због здравствених мера предострожности одвијају у форми видео конференција.

 

                                                             

 

 

 

 

 

Пре седамдесет година, прва нуклеарна експлозија је обављена на сада затвореном нуклеарном полигону Семипалатинск, у ондашњој совјетској републици Казахстану.

 

                                                       dvanukleo

 

Под називом „Прва муња“ („Первая Молния“), експлозија је у атмосферу избацила 22 килотона нуклеарне енергије или 22.000 тона тринитротолуола (ТНТ). Током наредне четири деценије, бомбе детониране у Семипалатинску ослободиле су 2.500 пута већу енергију од оних бачених на Хирошиму 1945.

                                                                               trinukleo

 

Ударни таласи историјског догађаја од 29. августа 1949, су се у наредним деценијама осећали далеко изван Централне Азије. Успешан тест прве совјетске бомбе означио је формално покретање трке у нуклеарном наоружању са Сједињеним Америчким Државама и подигао Хладни рат на опасан нови ниво. Покренута је трку у наоружању која је одвела свет на ивицу нуклеарног Армагедона.

 

Четири године раније, САД су завршиле Други светски рат бацивши две атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. СССР је био решен да по сваку цену не заостане.

 

У САД је прва нуклеарна експлозија на свету, тест Тројства, извршен 16. маја 1945 у 05:29 часова по локалном времену у пустињи Жорнада дел Муерто, око 56 километара југоисточно од Сокороа у савезној држави Нови Мексико, на тадашњем полигону за бомбардирање и наоружање америчког ратног ваздухопловства. Тест је обавила америчка војска као део тзв. Менхетенског пројекта, истраживања и развоја првих атомских бомби током Другог светског рата.

 

У наредним деценијама су САД спровеле 1.032 нуклеарне пробе, половину свих познатих тестова које је девет светских нуклеарних држава обавило од 1945. У време када је обуставио пробе нуклеарног оружја 1990. године, Совјетски савез је извршио 715 експлозија, од тога 456 испод и изнад огромног, највећег на свету у то време опитном месту, 120 километара од града Семипалатинск (данас Семеј) у источном Казахстану.

 

Казахстански Први председник Назарбајев предложио Међународни дан против нуклеарних проба

 

                                                                               cetirinukleo

 

За међународни дан против нуклеарних проба изабран је датум када је први председник Казахстана Нурсултан Назарбајев 29. августа 1991. потписао декрет о затварању Полигона, локалног назива за место нуклеарних проба код Семипалатинска. Та историјска одлука је била добровољна. Следила је вољу казахстанског народа који је 42 године доживљавао ужасе нуклеарних експлозија на Полигону и које су оставиле последице на 1,5 милиона људи у тој земљи.

 

Власти Казахствана су одлучиле да се одрекну свеукупног арсенала нуклеарног оружја, у то време четвртог највећег у свету. Био је то најзначајнији допринос јачању режима неширења нукларног оружја и разоружања, а у међународној заједници је показан пример одговорног и одлучног приступа за човечност и очување мира.

 

Ова одлука је, како је на овогодишњи Међународни дан против нуклеарних проба писао казахстански министар спољних послова Муктар Тилеуберди, донета у веома тешком тренутку по ту земљу. Током транзиције периода је руководство Казахстана било суочено са задатком изградње нове државе, утврђивањем државне границе, стварањем националне валуте, обезбеђивањем економског развоја и изградњом доследне спољне и унутрашње политике земље.

 

Истовремено, у позадини распада Совјетског Савеза и биполарног светског поретка веома актуелно је било питање осигурања безбедности новоформираних независних држава. Присуство нуклеарног оружја у Казахстану многи су доживљавали као гаранцију независности и интегритета земље. Руководство војне и одбрамбене индустрије Казахстана залагали су се за очување арсенала.

 

Патње Казахстанаца зброг нуклеарних проба

                                                                        petnukleo

 

Но, у Казахстану ни онда ни сада није било и нема ничег апстрактног о ефектима нуклеарног оружја. Његово наслеђе у тој земљи, и у физичком и у политичком погледу, је веома стварно. Казахстанци кажу како у миру ни један други народ није више и дуже патио од последица нуклеарних проба. Тридесет година од последњег испитивања 19. октобра 1989. велике површине источног Казахстана и даље су контаминиране радијацијом.

 

Сељани који живе око Полигона имају трауматична сећања на облаке налик печуркама који су током њиховог детињства експлодирали на хоризонту. После међународне забране атмосферских проба 1963. године, тестови су пресељени под земљу, у тунеле избушене по неким од оближњих планина.

                                                                          sestnukleo                                                    

Током хладног рата постојање Полигона, било је строго поверљиво. Његов штаб био је у граду по имену Семипалатинск-21, на совјетским мапама приказан као „Последња станица“ („Конечнаја“). Већина људи није слутила да је тамо место нуклеарних проба, а свима који су били сумњичави у погледу експлозија на њиховом прагу саветовано је да ћуте.

 

Полигон на 18.500 квадратних километара лежао је у индустријском срцу Казахстана. Није био претерано удаљен од других градова у Казахстану и јужној Русији и у близини је низа сеоских заједница. Експлозије су разносиле радиоактивни отпад над северним, источним и централним Казахстаном и руским Сибиром, што је могло да изложи стотине хиљада људи токсичном зрачењу. Истраживачки центар, назван Диспанзер за борбу против бруцелозе број 4, који је номинално проучавао заразну болест код говеда, постојао је да би истраживао како зрачење утиче на људско тело, тврде западни медији.

 

Нуклеарне пробе су, бар у раним годинама, вршене без најосновнијих мера предострожности. Далеко од тога да је људима речено да остану у затвореном, па је локално становништво излазило напоље да гледа експлозије. Резултат је веома висока учесталост здравствених проблема, попут урођених оштећења и карцинома, који се, на жалост, и даље преносе генерацијама.

 

                                                         sedamnukleo     

Огромна је била цена коју су платили људи, житељи Семипалатинска, сада Семеја, и околних подручја. Нуклеарне пробе код Семипалатинска су уништиле животе чак и људи рођених пошто је 1989 заведен мораторијум на тестове. Скоро три деценије после затварања полигона, пуни утицај експлозија на људско здравље и животну средину остаје непознат.

 

Одлучност нових власт и председника Назарбајева

 

Власти младе државе Казахстан од најранијих дана упозоравале на опасности нуклаеарних проба, што је још важније, водиле кампању за свет без нуклеарног оружја. Симболично, затварање Семипалатинска најављено је за 29. август 1991, на годишњицу првог совјетске нуклеарне пробе. Био је то смео потез једне земље - и њеног лидера Назарбајева - неколико месеци пре него што је нација чак и постала потпуно независна.

                                                                                  osamnukleo                                                             

Одлучујући раскид с прошлошћу постао је још видљивији када је Казахстан добровољно одустао од 1.400 нуклеарних бојевих глава које је наследио после распада Совјетског Савеза, као и тактичког оружја. Потврђујући казахстански приступ међународној сарадњи и партнерству који прожима спољну политику те државе, власти су блиско сарађивале и са Москвом и са Вашингтоном како би бојеве главе биле безбедно пребачене у Русију ради разградње, спречено да нуклеарни материјал доспе у погрешне руке, а подручје Семипалатинска учини сигурном.

 

До 1995. године Казахстан је постао прва постсовјетска република која је потпуно пребацила или уништила све своје нуклеарне бојеве главе. Уз помоћ САД, полигон за испитивање Семипалатинска уништен је 2000. године.

 

У годинама које су уследиле, ове кораке пратио је низ мера за трајно окончање нуклеарних испитивања и стварање света у којем је ово оружје непотребно. Казахстан је био невероватно активан у мултилатералном режиму неширења нуклеарног наоружања. Држава се придружила Уговору о неширењу нуклеарног оружја (NPT) 1994. године, ратификовала Уговор о свеобухватној забрани тестирања (CTBTO) 2002, а 2004. године Додатни протокол Међународне агенције за атомску енергију (IAEA).

 

                                                                   

   devetnukleo

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 19 септембар 2020 22:09
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија