Кућа Добрих Вести

Login

Хајдучко вече у Богатићу 2018

Оцените овај чланак
(3 гласова)

svadbastaraiДруштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА провела је свој 26. излет на свадби.

 

Прво место које су чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА посетили било је сеоско газдинство „Нана“ у Ноћају. На имању које датира из 20-их година XX века, а које од септембра 2017. године носи епитет „туристичко“, излетници су имали прилике не само да се одморе, него и да купе домаће производе из богатог асортимана салаша „Нана“, справљене по народној рецептури. Гостинска кућа Вере и Светлане Савић је и мотор привредног развоја своје локалне заједнице – све намирнице од којих праве специјалитете које служе гостима и продају на свом салашу госпођа и госпођица Савић купују код локалних снабдевача.

 

У цркви у Богатићу чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА чули су од јереја Николе Милошевића надахнуту причу о овом храму који се тренутно реновира, сазнали да је храм стар преко 160 година вероватно подигнут на темељима цркве старе бар још 100 година и дивили се иконостасу, највећој драгоцености цркве, раду Стеве Тодоровића и његове супруге Полексије, кћерке српског књижевника Матије Бана. Фреске су рад бугарских зоографа, који су у цркви радили упоредо са брачним паром Тодоровић.

 

Kуриозитет цркве, која се сматра централним храмом мачванским, представљају надгробне плоче са угравираним именима Зорана и Ружице Брнабић. Родитељи Ане Брнабић, тренутне премијерке Србије, словили су за „честит и побожан свет“, како се изразио отац Никола, и остали су запамћени као велики добротвори храма у Богатићу!

                                  Nusantra

Отац Никола имао је и спремљен поклон за чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА. У драгоцености цркве спада и икона Богородице мачванске, опточена сребрним листићима, која се сматра чудотворном. Сваки посетилац те суботе добио је на поклон од јереја Николе Милошевића по иконицу са ликом Богородице мачванске.

 

У пратњи господина Драгољуба Пузића, локалног водича и заљубљеника у историју, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА тог врелог суботњег дана посетили су још једну православну богомољу – цркву Светих апостола Петра и Павла у Глоговцу, подигнуту 1921. године. Глоговац је и родно место Јанка Веселиновића, а излетници су прошетали и до оближњег гробља, на коме се налази надгробни споменик познатог српског приповедача и романописца из XIX века.

 

Главна атракција суботњег итинерера била је, међутим, аутентична мачванска свадба, организована у етноселу „Совљак“. Била је то прилика за домаће путнике намернике да се подсете традиционалних обичаја везаних за свадбено весеље. Била је то прилика и за госте из Индонезије, које је НУСАНТАРА ове суботе повела са собом на излет, да упознају традицију толико различиту од свадбених ритуала у Индонезији. Видели су, тако, полазак фијакера и сватова са хиподрома у Богатићу, хајдучку бусију у Совљаку, свадбено коло код „Девине кафане“ у Црној Бари, а чули су, између осталог, и тзв. певање „из баса“, типично за Мачву.

 

У дворишту етносела „Совљак“, где је и уприличено традиционално свадбено весеље, испод најстарије липе у Србији, за коју се верује да има више од 220 лета, члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА је уз звуке кола послужена домаћа штрудла. Туристичка организација Општине Богатић љубазно се постарала и за кетеринг којим су угошћени чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА и гости из Индонезије у оквиру традиционалне манифестације „Хајдучко вече“.

 

Туристичка посета општини Богатић завршена је присуствовањем такмичењу за харамбашу 2018. у Црној Бари. Део чланова Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА радије се, међутим, определио за обилазак Васиног шиба, чији је куриозитет, између осталог, и месно гробље - гробови датирају с краја XVII века, управо из времена сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем!

 

Истрајна у свом промотивном раду, НУСАНТАРА је и ове суботе поклонила производе индонежанске компаније „Indomie Foods“ свим својим домаћинима који су је угостили на њеном путу по Мачви.

 

Коаутор текста: Биљана Ђорђевић

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 11 август 2018 23:16
Марко Јелић

Рођен у Подгорици, а одрастао у Београду. Од малена путује. Растао је у породици књижевника где су се окупљали многи беоргадски интелектуалци, а пре свега књижевници и сликари. Зато је љубав ка путовањима учврстио често слушајући уметничке импресије са путовања које су се испредале у његовом дому у детињству, као и гледајући уметничке слике многих сликара фасцинираних лепотама света.

Струковни је економиста у туризму. Објавио је више десетине путописа и радова из туристичке географије. Писао је за часописе: „Војска“, „Просветни преглед“ „Глобус“, „Земља и људи“, „Геа“, „Свет туризма“, „Привредни преглед“, као и за неколико веб портала. Члан је Удружења новинара Србије (УНС) од 2010. године.

Одувек су га интересовале егзотичне дестинације, али посебно земље Северне Африке и Југоисточне Азије, које сваким даном постају све утицајније земље. Труди се да скрене пажњу на значај Алжира, Индонезије, и многих других земаља „трећег света“, као и да укаже на традиционално добре, пријатељске везе с којим Србија и земље Балкана тек треба да обнове и учврсте и дипломатске, а нарочито економске односе.

Одлучио је да се придружи редакцији ,,Кућа добрих вести" зато што је портал расадник добрих, позитивних вести, оаза занимљивих, добрих људи, који зраче позитивном енергијом.

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија