Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Бугарске

Оцените овај чланак
(1 Глас)

bugari1У 2019. Када Бугарска и Србија обележавају година 140-година од успостављања дипломатских односа, однбоси између две суседне државе су „на историјски највишем нивоу,“ изјавио је амбасадор Републике Бугарске у Републици Србији Радко Влајков.

 

Амбасадор Влајков са супругом Јоаном је поводом националног празника Републике Бугарске организовао пријем у хотелу „Метропол”.

 

Амбасадор Влајков је, такође истакао да је поносан достигнућима председавања његове земље Европском унијом (ЕУ), када је, између осталог, званична Софија уверила партнере из ЕУ „да ћемо бити јачи и успешнији, када нам се буду придружиле Србија и остале државе Западног Балкана. Сада настављамо да испуњавамо наше дугорочне обавезе,“ поручио је амбасадор Влајков.

 

       Амбасадор Влајков је у говору казао:

       „Ваше екселенције,

 

       Поштоване даме и господо,

 

       Драги сународници,

 

Пре тачно годину дана на овом месту смо обележили Национални празник Бугарске. Тада је почињао најактивнији период бугарског председавања Савету ЕУ. Поносим се оним, што је моја држава постигла пре, за време и после председавања. Ми смо уверили наше партнере из ЕУ да ћемо бити јачи и успешнији, када нам се буду придружиле Србија и остале државе Западног Балкана. Сада настављамо да испуњавамо наше дугорочне обавезе.

 

Поводом Националног празника Републике Србије, председник Републике Србије господин Александар Вучић доделио је 15. фебруара, премијеру Републике Бугарске господину Бојку Борисову највише српско државно одликовање – „Орден Републике Србије на ленти”. На церемонији доделе одликовања бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је: „Дозволите ми да примим ову награду у име свих Бугара, који су уложили огромне напоре током бугарског председавања ЕУ, у име свих, који верују да је Србија нераздвојни део Европе”.

 

Бугарска је убеђена да будућност региона пролази кроз процесе интеграције који немају алтернативу. Поздрављамо наше суседе Републику Грчку и Републику Северну Македонију. Након деценијских спорова оне су потписале Преспански споразум и тиме коначно отпочеле процес међународног развоја Републике Северне Македоније. Пре неколико дана бугарски парламент је ратификовао Протокол о приступању Републике Северне Македоније НАТО-у. Ово није само формалан чин. Ово је потврда нашег уверења у безбедну будућност региона. Очекујемо такође да у нареднима месецима Република Северна Македонија отпочне преговоре о придруживању ЕУ, што је одлучено управо у периоду бугарског председавања Савету ЕУ.

 

Ове године Бугарска обележава тридесетогодишњицу почетка демократских промена. Овај период је коренито променио моју државу. Једна од највећих промена догодила се у свести Бугара. Вратили смо се правим демократским вредностима. Оставили смо тоталитарној прошлости говор мржње – између нас самих, као и према суседима. Током ових година схватили смо да толеранција, узајамна подршка и солидарност морају бити у основи како међуљудских, тако и међудржавних односа.

Демократија је велика шанса Западног Балкана. Демократију не чине само речи, већ и храброст у одбрани правих вредности.

                                                    bugari2

Земље региона треба да схвате значај онога, што смо ми постигли у уједињеној Европи. Демократска друштва, која су свргла диктатуру у својим државама, треба да буду инструмент, али и гаранција да се предрасуде из прошлости и мржња више неће толерисати тамо, где људи желе демократске промене. Република Бугарска је директно заинтересована да сви њени суседи и цели регион буду стабилни и уједињени, утемељени на демократским вредностима.

 

         ПОШТОВАНЕ ДАМЕ И ГОСПОДО,

 

Ове године обележавамо 140-годишњицу од успостављања дипломатских односа Бугарске и Србије. У овом периоду наши односи нису били само део политике различитих држава, већ су бележили и различиту динамику и степен добронамерности.

Хвала богу, данас су билатерални односи између Републике Бугарске и Републике Србије на историјски највишем нивоу.

 

Само у протеклих годину дана постигнут је дуг списак политичких контаката на највишем државном нивоу. Као резултат тога учврстили су се поверење и заједничка визија интегритета региона. Укупна трговинска размена између Бугарске и Србије за 2018. годину надмашује 1,1 млрд. евра. Веома се интензивно ради на многим новим пројектима од стратешког значаја.

 

На Сајму туризма, одржаном у другој половини месеца фебруара у Београду, Бугарска је била држава-партнер. Захвалио бих се још једном српским домаћинима на указаној могућности. Туризам је најкраћи пут ка успостављању веза између људи. За нас туризам представља важан сегмент привреде, чије је учешће у бруто домаћем производу Бугарске 12 %. Током протекле године више од 9,3 млн. страних туриста посетило је нашу земљу. Веома смо задовољни чињеницом да је број српских туриста у Бугарској и бугарских у Србији у сталном порасту.

 

Све више права припадника националних мањина, прописаних законима Републике Србије, почиње да се примењује у пракси и за бугарску националну мањину. Наши сународници већ имају могућност уписа својих личних имена и презимена у складу са правописном нормом бугарског језика. А од 16.02.2019. године за Димитровград се и званично може користити бугарско име града Цариброд.

 

Уверен сам да ће будући заједнички напори Бугарске и Србије дати још конкретних резултата у остваривању права бугарске националне мањине у интересу обеју држава.

 

На крају бих у име своје супруге Јоане и у своје име захвалио свима вама, што сте се одазвали нашем позиву и својим присуством изразили поштовање према нашој Отаџбини – Републици Бугарској!

 

                Хвала на пажњи!“

 

         Дан ослобођења Бугарске од отоманског ропства,

 

Пријему поводом Националног празника – Дана ослобођења Бугарске од отоманског ропства, су присуствовале званице из политичког, културног и јавног живота земље. Пригодне свечаности је организовао и Генерални конзулат у Нишу, поред осталог и „Дане бугарског филма“ у Културном центру у Нишу, у сарадњи са том градском институцијом.

 

У Зајечару је национални празник Бугарске обележен на централном градском тргу културно – уметничким програмом које је извело културно уметничко друштво из Видина. У циљу унапређења добросуседских односа и јачања веза између два народа у Зајечару је тим поводом приређен пригодан културно – уметнички програм, пренео је Глас Зајечара.

 

Окупљене госте из Бугарске и Србије, у својству председнице Удружења српско – бугарског пријатељства „Светлина“ поздравила је Катја Костова Николова: „Захваљујем свима који су данас овде, јер је како за наше дружење, тако и за добросуседскеодносе Републике Србије и Бугарске, важно да заједнички прослављано празнике“.

 

У Бугарској се овим националним празником обележава датум потписивања Санстефанског споразума из 1878. године између Царевине Русије и Отоманске империје. Споразумом је проглашена независна држава Кнежевина Бугарска.

 

Бугарска је потпала под отоманску власт 1396. У позном 19. веку, усред растућег таласа националистичких покрета широм Европе, немири из других делова запада Отоманске империје прошпирили су се и на Бугарску. Од априла 1876, када је избила побуна у Бугарској, сурове мере турских власти су постале доступне јавности на Западу и у Русији, па је међународна осуда била распрострањена.

 

Русија је 24. априла 1877, формално објавила рат Отоманском империји и ставила се на чело коалиције православних земаља коју су чиниле Бугарска, Ромунија, Србија и Црна Гора.

                                                    bugari3

После војне победе коалиције, тзв. Претходни споразум је потписан између руских и руских изасланика у ондашњем малом месту Сан Стефану, западно од Истанбула. Држава Бугарска је била обновљена са територијом између реке Дунав и планине Балкан (са изузетком Добруџе која је дата Румунији), као и региона око Софије, која је постала главни град Кнежевине.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 08 март 2019 18:37
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија