Кућа Добрих Вести

Login

Животни стандард просечног Иранца унапређен после Револуције

Оцените овај чланак
(1 Глас)

irannauka

Наставак првог дела:

Економски аналитичари указују да је Иран остварио добре резултате након Револуције. Животни стандард просечних Иранаца је на многе начине мерљиво бољи за време Иранске Републике у односу на период владавине шаха Резе Пахлавија (1941-1979). У периоду између 1995. и 2011. – пре него што је амерички председник Барак Обама завео Ирану санкције које су гушиле привредни раст – Иран је остварио просечни раст укупног домаћег производа (БДП) по глави становника (мереног паритетом куповне моћи, PPP на основу тржишне вредности) од 8,7 процената у просеку, у поређењу са 2,9 одсто у суседној Турској.

 

Џавад Салехи-Исфахани, професор економије на Вирџинија Тек (Политехнички и Универзитет америчке савезне државе Вирџиније), навео је како показатељи добробити појединца говоре о сличним побољшањима. На основу комбинације прихода по глави становника, доступности образовања и очекиване дужине животног века, Иран се у Извештају о људском развоју (HDR) из 2018. налази на 60. месту међу 189 рангираних земаља, испред Турске (64), Мексика (74) и Бразила (79).

 

Иранска привреда се у рангирању економија у свету, са 26. позиције у 1979. години попела на 18. место у 2018. години и, према предвиђањима Светске банке, заузеће 15. место у 2021. години. У земљи се сада производи 95 одсто кључних добара, укључујући 95 процената потребних лекова, наводе ирански званичници.

 

Салехи-Исфахани, који је, такође, виши сарадник за глобалну економију и развој у вашингтонском стратешком институту Брукингс, те истраживач сарадник при Форуму за економска истраживања (ERF) у Каиру, наводи како су истраживања показала стална побољшања у приступу Иранаца основним услугама, као и кућним потрепштинама. Данас су свим домаћинствима у Ирану доступни струја и чиста вода, док је 1973. то износило 43, односно 33 посто. Јефтин природан гас – који није постојао пре Револуције – сада је прикључен на 85 посто свих домаћинстава.

 

По Салехи-Исфаханију, поређење је чак повољније када се узме у обзир да је у опадању богатсво Ирана нафтом која је подупирала животни стандард током 1970-тих. Наиме, захваљујући историјским високим ценама током пет година пре Револуције (1974-1979.), приходи Ирана од нафте попели су се на невероватних 1,03 билиона долара (мерено вредношћу долара из 2018.), или око 5.000 долара по глави становника годишње. Уопште, деценију пре револуције, наводи овај економиста истраживач, привреда Ирана је остварила снажан раст којим је утростручен БДП по глави становника. 

 

У најпросперитетнијем периоду после Револуције – од 2007. до 2011. – остварен је приход од нафте од само 600 милијарди долара, или 1.365 долара по глави становника годишње. При томе треба узети у обзир да је број становника Ирана више него удвостручен од 1979, па у земљи сада живи више од 81,5 милиона људи.

                      irandvaprstasta

У Ирану је смањено сиромаштво, унапређено село

 

Упркос паду прихода од нафте, Исламска Република је прешла дуг пут на испуњавању неких од кључних обећања становништву, попут смањења сиромаштва. Током 1970-тих су градска домаћинства примала много већи део прихода од нафте у односу на сеоска, која су била у неповољнијем положају. На пример, у периоду од 1973. до 1975, проценат домаћинстава у урбаним срединама са приступом пијаћој води порастао је са 65,4 посто на 79,7 посто, а у сеоским са 7,6 посто на 8,5 посто.

 

После Револуције, међутим, ирански лидери су се залагали за улагања у инфраструктуру што је у сеоским срединама повећало не само приступ пијаћој води, већ такође и здравствену заштиту и образовање. Као резултат тога, сиромаштво је смањено у великој мери, са преко 20 посто почетком 1970-тих на мање од 10 посто у 2014.

 

Салехи-Исфахани сматра, међутим, да су, као и у већини револуционарних режима, успеси Исламске Републике били више резултат директне владине политике попут испоруке основних услуга и финансијских средстава сиромашнима, него тржишних подстицаја. Ово је резултирало мањком радних места: незапосленост међу универзитетски образованим младим људима, која није бележена током 1970-тих, попела се на 30 посто међу мушкарцима и 50 посто међу женама.

 

Поред тога, док је у пост-револуционарном Ирану унапређена једнакост у неким областима, мања је била ефикасност у смањењу неједнакости у приходима. Џини коефицијент (стандардно мерило неједнакости у приходима, при чему нула представља максималну једнакост) остао је на нивоу од 0,40, не много нижи од оног с почетка 1970-тих.

 

Такође, одкако су се прошлог маја, Сједињене Америчке Джаве повукле из Заједничког свеобухватног плана акције (JSPOA) – познатијег као Ирански нуклеарни споразум – и Вашингтон поново увео најстроже санкције Ирану, привреда Исламске Републике је доживела пад. Национална валута је изгубила 70 посто вредности, и цене расту по годишњој стопи од 40 посто. То додатно отежава већ ослабљену економију.

                                                          tepihshshhsh

 

 

Унапређивање образовања, положај жена у друштву

 

Иран је, после победе Исламске Револуције, био суочен са многобројним интервенцијама из иностранства и изазовима на националном, регионалном и међународном плану. Упркос низу тешкоћа, ирански народ је био способан да оствари успешна достигнућа у разним научним, културним, просветним, друштвеним и технолошким областима, као што су космичка наука и технологија, нуклеарна наука и технологија, одбрамбена индустрија, итд.

 

У овом периоду, на националном плану, Иран је победио неписменост. Стопа писмености је порасла са 50,3 одсто у 1979. години на 95.2 одсто.

 

Број универзитета и високошколских установа је повећан са 50 у 1979. на 2.569. Повећан је капацитет универзитета и високошколских установа. Број студената је 1979. године износио 180.000, док их је данас више од 4,8 милиона.

 

Данас се више од 500.000 студената годишње уписује на универзитете и високошколске установе, од чега 65 одсто чине девојке. На иранским универзитетима је око 7.000 жена професора.

 

У Ирану има 70. 000 лекара жена. Такође је више од 2.000 жена судија, док су 40 посто уредника медија жене.

 

Велики напредак у научном раду

 

Исламска Република Иран је протеклих 40 година имала нарочито запажене резултате у научним достигнућима и њиховој примени у друштву, што је можда један од најважнијих показатеља напретка или назадовања неке земље. У том смислу је ирански дневник „Техран тајмс“ објавио извештај у коме су коришћени искључиво западни извори који се у тамошњем свету сматрају непристрасним и веродостојним.

 

Према Светској банци, када је реч о проналазачким патентима, Иран се 1970-тих, пре Револуције налазио на 38. месту. Но, 2016. Иран је био седма земља са највећим бројем патената. Независни канадски институт Сајенс-Матрикс (Science-Matrix), који истражује научни статус земаља, објавио је да је у 2018. стопа научног раста Ирана била 11 пута већа од глобалне стопе научне производње.

 

У статистичком истраживању ситуације у науци у државама света, часопис SCImago који издаје група државних, покрајинских, градских и академских интитуција из Шпаније, понудио је занимљиве резултате: на основу рангирања земље, 1996. године Иран се налазио на 52. месту међу 240 земаља по објављивању научних докумената. У периоду од 21 године до 2017, Иран је остварио скок од 37 места и био 15. на свету. То је пласман виши од земаља попут Данске, Швајцарске, Холандије, Шведске и Аустрије.

 

У региону Западне Азије, Иран је 1996. био на петом месту сходно објављивању научних чланака који су цитирани. У 2017. се, са упадљивим скоком и значајном разликом у односу на друге земље, Иран нашао на првом месту у региону сходно објављивању цитираних докумената. Поред тога, у Ирану је објављено 13.000 научних докумената више него у другопласираној земљи у региону.

                                                     bussoosootitntntna

Напредак медицинских наука у Ирану

 

Важан део научних достигнућа и њихове примене јесте јавна корист од те врсте стваралаштва. На пример, према извештају Светске банке, у области здравља и медицине, Иран је остварио задивљујући раст и огромне напретке. Дужина очекиваног животног века порасла је са 50 на 75 година. Пре револуције, на 1.000 деце млађе од пет година умирало је 185. Међутим, захваљујући напретку медицине у Ирану, стопа смртности деце млађе од пет година опала је на садашњих 14,9 на 1.000 рођених.

 

Осим тога, Иран је отварио раст броја доктора специјалиста. Пре револуције је било само 5.890 специјалиста у земљи. После револуције, међутим, број специјалиста медицинских наука, нарочито жена доктора, вратоломно је растао и достигао, према расположивим подацима, 36.000.

 

На основу извештаја Светске банке, у 2009. се Иран налазио на 21. месту када је реч о квалититу и броју болница. У 2017. је Иран препознат као друга земља у свету по контроли заразних болести. Отуда је Дечји фонд Уједињених нација (UNICEF) захвалио Ирану на овим достигнућима.

 

Према часопису SCImago, запањујући је брз напредак Ирана у нанонауци и у нанотехнологији. На сајту SCImago, рангирање је недоступно за године пре 1996. Те године је Иран био 58. међу 66 земаља које су развијале ову науку и технологију. До 2017. је Иран напредовао за 42 позиције и доспео на 16. место међу 117 анализираних земаља које развијају ову науку.

У региону Западне Азије Иран је 1996. био последњи међу земљама које су развијале нанонауку. На основу брзог и запањујућег раста Иран је у 2017. предводио земље које су имале приступ нанонауци и нанотехнологији. Поред тога, по броју чланака Међународног научног индексирања (ISI) објављених о нано, Иран се налази на четвртом месту, после земаља као што су Народна Република Кина и Сједињене Америчке Државе, док су иза Исламске Републике били Немачка, Велика Британија, Јапан...

 

Узлет ваздухопловног и нуклеарног инжењерства

 

Иран је такође остварио велики напредак у ваздухопловном инжењерству. Статистике указују да је Иран 1996. године био 45. земља у свету у објављивању научних чланака на тему ваздухопловног инжењерства. Међутим, снажним напретком је 2017. Иран био 11. у свету у публиковању научне литературе у тој области.

 

У Западној Азији се Иран 1996. налазио на шестом месту у објављивању научних чланака који су се односили на ваздухопловно инжењерство, а 2017. на првом месту у региону. У томе су остале земље Западне Азије далеко иза Ирана.

Једна од научних дисциплина у којима је Иран остварио запажена достигнућа у годинама после Исламске Револуције су нуклеарно инжењерство и наука. Иран је, према информацији коју је обелоданио SCImago, био на 70. месту у свету 1996. када је реч о научном учинку и чланцима у области нуклеарног инжењерства. Захваљујући напорима иранских научника и стручњака, у тој земљи су 2017. објављена 354 научна рада на овом пољу, чиме се Иран нашао на 12. позицији у свету.

 

У истој области је 2017. још једном Иран био предводник међу земљама у Западној Азији. Још 1996. Иран се налазио на 13. месту у региону, навео је „Техран тајмс.“.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 11 април 2019 19:32
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија