Кућа Добрих Вести

Login

Уставна моралност и демократичност Индије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

demokratija3

 

Наставак другог дела:

 

„Уставна моралност није урођено осећање. Оно мора бити гајено. Морамо схватити да наши људи тек треба да га науче. Демократија у Индији је само прелив на индијском тлу које је у бити недемократско“.

 

“Ми ћемо 26. јануара 1950. почети живот супоротности. У политици ћемо уживати једнакост, а у друштвеном и економском животу имаћемо неједнакост. У политици ћемо признавати принцип један човек један глас и један глас једна вредност. У социјалном и економском животу, из разлога наше друштвене и привредне структурираности, биће настављено негирање принципа један човек једна вредност. Колико дуго ћемо наставити са таквим животом супротности? Колико дуго ћемо наставити да негирамо једнакост у нашем друштвеном и економском животу? Уколико то будемо дуго наставили да ускраћујемо, само ћемо доводити у опасност нашу политичку демократију. Морамо уклонити ту контрадикцију што је пре могуће, или ће они који трпе због неједнакости разнети грађевину политичке демократије коју је Скупштина тако темељно дизала.”

 

“Љубав индијског интелектуалца према сеоској заједници је наравно вечита, ако не и патетична …. Шта је село до дно лоцализма, јазбина незнања, затуцаности и лојалности религиозној или етничкој групи?”

                                            Demokratija1

„За успешну револуцију није довољно да постоји незадовољство. Оно што је потребно јесу дубока и укорењена уверења правде, неопходност и важност политичких и друштвених права.“

 

„За разлику од капи воде чији идентитет нестаје када се придружи океану, човек не губи своју личност у друштву у коме живи. Човеков живот је назавистан. Рођен је не само за напредак друштва, већ и за властити развој“.

 

Дан устава Индије

 

Идеја да 26. новембар буде проглашен Даном Устава Индије јесте настојање да буде распрострањен значај Устава државе, и прошири свест о његовом творцу, Др. Б.Р. Амбедкару. То је премијер Моди прокламовао 11. октобра 2015. приликом полагања камена темељца за споменик, Амбедкарову Статуу једнакости у Мумбаију. Претходно је 26. новембар прослављан као Национални дан права.

 

Индијски устав је ступио на снагу 26. јануара 1950. замењујући колонијали Акт о управљању Индијом из 1935. који је био документ за британско руковођење подконтинентом. Тај датум се у Индији прославља као Дан Републике, један од три национална празника, уз рођендан Махатме Гандија, 2. октобар и Дан независности, 15. август, када су Индуси 1947. после готово два столећа поново почели да слободно и самостално управљају својом земљом.

                                            demokratija2   

Прошлог 26. новембра је Индија прославила историјски датум, седам деценија усвајања Устава. На Дан Републике 26. јануара 2020. обележиће и 70 година од ступања на снагу Устава индијске федерације.

 

Узајамна права и дужности државе и грађана Индије

 

Основна права, Директивни принципи државне политике и основе дужности су делови Устава Индије који прописују основне обавезе државе према властитим грађанима, као и обавезе и права грађана према држави. Ови делови чине уставну повељу о правима слободе ради доношења одлука владе, односнои понашања и владање грађана. Ови делови се сматрају суштинским елементима Устава.

 

На свечаности у Централној сали индијског парламента поводом 70. година усвајања Устава, премијер Моди је прошлог 26. новембра истакао важност дужности зарад националног интереса. Грађани могу да очекују права уколико „наше дужности испуњавамо до савршенства“, поручио је премијер.

 

Премијер је навео да „индијски Устав наглашава и права и дужности грађана. Стога, према оцу наше нације, дужности и права су директно повезани“, подсетио је Моди на став Махатме Гандија.

 

„Уколико грађанин штеди сваку кап воде, он испуњава своју дужност. Уколико обави имунизацију на време, испуњава властиту дужност. Када гласа, он обавља дужност. Када намирује порезе, извршава дужност“, рекао је премијер Моди.

 

Председник Рам Нат Ковинд је истакао важност “уставне моралности” о којој је др. Амбедкар говорио у једном од обраћања Уставној скупштини током нјеног рада између 1947. и 1949.године. “У нашој земљи су уставни путокази доступни као одговори на све ситуације. Отуда, ма шта чинили, прво морамо размислити да ли је наша акција у оквиру граница Устава, части и морала ,” додао је председник Ковинд.

 

Основне дужности грађана

 

Основне дужности грађана су 1976. године додате 42. амандманом на Устав Индије. Ове дужности, одређене у Делу IV A. Устава се третирају као моралне обавезе свих грађана у помагању развијања патриотизма и очувања јединства Индије. Основне дужности не важе пред судовима, осим уколико није другачије прописано парламентарним законом. Но, кршење фундаменталних дужности утемељених у Уставу од стране грађана, укључујући највише званичнике државе, представља гажење основног документа земље и кажњиво је сходно Закону о спречавању вређања националне части, донетом 1971.

                                             Ambdekar

У почетку укупно 10 фундаменталних дужности су 2002. Године 86. Амандманом на Устав повећане на 11. Најновија дужност гласи да је сваки родитељ или старатељ обавезан да обезбеди могућности за образовање свог детета узраста од шест до 14 година.

 

Остале фундаменталне дужности свих грађана јесу да се придржавају Устава и поштовања његових идеала и институција, државне заставе и химне; да негују и следе узвишене идеале који су инспирисали индијску националну борбу за слободу; да подржавају и штите суверенитет, јединство и интегритет Индије; да бране земљу и испуњавају националне дужности када су за то позвани; да промовишу склад и дух заједничког братства међу свим људима у Индији превазилазећи религиозне, језичке и регионалне разноликости.

                                     modi

Фундаменталне дужности, такође, обавезују све држалјане Индије да одбаце праксе којима се понижава достојанство жена; да цене и чувају богато наслеђе индијске разнолике културе; да заштите и унапреде природно окружење, укључујући шуме, језера, реке, животињски свет и имају саосећање за жива створења; да развијају склоност ка науци, хуманизам, те дух истраживања и реформи; да чувају јавну имовину и одричу се насиља; као и да теже изузетности у свим областима индивидуалне и колективне активности како би се нација стално уздизала на више нивое настојања и достигнућа.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2020 11:20
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија