Кућа Добрих Вести

Login

Устав који промовише достојанство

Оцените овај чланак
(3 гласова)

konstitucio“Заслуга да неко попут мене, чија је мајка прала посуђе по туђим кућама постане премијер Индије, припада доктору Амбедкару,” изјавио је Наренда Моди. Тако је премијер Моди одао почаст Др. Бимрао Рамђи Амбедкару 14. априла 2016, на 125. годишњицу рођења једног од најистакнутијих државника ове велике земље која је најбројнија демократија на свету, друга најмногољуднија држава и трећа по величини национална привреда мерено паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама).

 

Др. Б.Р. Амбeдкер (1890-1956), који је био председавајући Комитета за нацрт устава Индије, сматра се главним архитектом највишег закона те државе, највећег и најсложенијег основног правног акта у свету. Индијски устав пружа широк и динамичан оквир за вођење и управљање државом, имајући у виду њене јединствене социјалне, културне и регионалне различитости.

 

Индија је преамбулом устава проглашена Сувереном Социјалистичком Секуларном Демократском Републиком и земљом благостања која је посвећена обезбеђивању заштите, слободе и једнакости људи, као и промовисању братства, достојанства, индивидуалности, те јединства и интегритета нације. Још једна одлика индијског устава јесте да садржи поглавље о директивним принципима државне политике, који су по карактеристикама упутства Влади да их спроводи у циљу успостављања социјалне и економске демократије у земљи. Иако се са тим принципима не може ићи пред суд, они се сматрају основним за политику влада Индије.

 

Личност др. Амбекара

 

У Индији истичу да је Бабасахиб (“мудри отац” на језику индијског Марати народа), како су Амбедкара од милоште звали пријатељи, поштоваоци и следбеници, срушио зидове предрасуда и кастинске доминације у тој земљи на почетку 20. века. Постао је пример неустрашивог борца против неједнакости подељеног система и социјално-економског разарања које је погађало стотине милиона становника Индије.

 

amdekar1

 

 

 

 

 

Бабасахибова борба је почела у најранијој доби. Био је 14-то, последње дете у породици хинду махер касте коју су више класе тог времена сматрале “недодирљивом”, па је његова битка за друштвену једнакост почела рано. Амбедкаров отац је инсистирао да му синови иду у школу са државном подршком, пошто је он служио у британској колонијалној војсци. Споразум је постигнут да “недодирљиви” - или Далити, „угњетени“, на санскриту, класичном језику Индије и Непала, а по каснијој дефиницији др. Амбедкара, сви потлачени људи без обзира на њихову касту - могу да иду у школу, под условом да се држе одвојено и никада не долазе у додир са децом из других класа, нарочито да не пију воду са школских чесми.

 

У средњој школи је, пак, Амбедкар био једини Далит, ученик. Дозвољено му је било да буде у учионици, али увек сам, седећи на земљи у удаљеном кутку. Нико се није играо или говорио са њим. Касније, када је уочена његова способност да брзо савладава лекције, било му је дозвољено да седи сам у последњој клупи.

 

Бабасахиб, међутим, није дозволио да му порекло ограничи да стекне највише образовање и помери лествицу академског знања. Био је први “недодирљиви” који је стекао диплому угледног Елфинстон колеџа при универзитету у Бомбају, студирао је, између осталог и на Универзитету у Бону у Немачкој, одбранио докторате из политичких и економских наука на Универзитету Колумбија у Сједињеним Америчким Државама и Лондонској школи економије.

 

На Колубија универзитету је Амбедкар упознао Џона Дјуија (1859 –1952), америчког филозофа, психолога, реформатора образовања и једног од најутицајнијих заговорника концепта демократије. Дјуијеве идеје, утицајне у образовању и друштвеним реформама, су оставиле велики траг на Амбедкарово даље школовање и деловање.

 

                                                  amdikarisu0pruga

 

Уставотворни рад др. Амбедкара

 

Већ на почетку каријере Амбедкар је био економиста, професор и адвокат. Ушао је у Линколн Ин, једну од четири адвокатске коморе у Лондону, која се као организована институција први пут помиње око 1320. године. Амбедкар је за каснија истраживања у областима права, економије и политичких наука стекао углед изузетног научника.

 

Др. Амбедкар се између два светска рата уздигао у националног лидера са пан-индијском визијом модерности, подупрте идеалима социјалне правде и једнакости. Пионирски друштвени реформатор, правник, економиста, аутор, полиглота (говорио је 11 језика, индијских и светских), познавалац компаративних религија и мислилац др. Амбидекер је 29. августа 1947. постао први министар правде Индије и на том положају остао до 24. јануара 1950.

 

Када му је на почетку министровања поверена монументална одговорност председавајућег Комитета за израду устава, др. Амбедкар је имао је визију стварања нације на чврстим темељима демократије и друштвене равноправности. Тако је одиграо челну улогу у писању нацрта највишег закона земље која је тада бројала око 350 милиона становника на 3,3 милиона квадратних километара. Обликовао је плуралистички и инклузиван устав који до данас води и надахњује Индију, гарантујући у секуларној демократији исте могућности, слободу изражавања и вере за њених сада преко 1,3 милијарде грађана.

  

Познати амерички историчар индијског устава Гренвил Сивард Остин (1927 –2014) је указивао на револуционарни дух др. Амбдекара који се одражавао у највишем документу његове домовине. "Већина одредби индијског устава или директно унапређују циљеве друштвене револуције или покушавају да подстакну ту револуцију постављајући услове неопходне за њено остварење,” написао је Остин.

                                             modambdekar

Уставом, састављеним под вођством др. Амбедкара, укинута је „нододирљивост“ и ван закона су стављени сви видови дискриминације. Страствени заговорник права жена, мањина и социјално угрожених, заговарао је и добио подршку Уставотворне скупштине за увођење система резервисања радних места у јавним службама, школама и колеџима за припаднике историјски уназађених група у Индији, означених каста, племена и других скупина људи из заказаних класа.

 

Индијски стручњаци сматрају да је устав њихове државе свеобухватан документ за руковођење земљом, јединственом по друштвеној, културној и религиозној разноликости. Тако Устав наводи 1,108 касти и 744 племена. Национални језик, хинди је изабран међу 114 званично признатих језика и 216 (према попису из 1991.) материњих језика, али га користи мање од трећине становника Индије. Из Индије потичу четири религије, хиндуизам, будизам, џаинизами и сикимизам, док су у њу, на почетку новог доба, дошли и зороастријанизам (парси), јудизам, хришћанство и ислам, све међусобно веома различите.

 

 

Сматра се да је устав Индије допринео њеној представи као независне и уједињене државе. Индија је демократија са грађанским и групним правима, активним Врховним судом и увелико независним медијима, достигнућима која је издвајају међу новоослобођеним државама. Економске реформе, нарочито од 1990-тих су створиле велику градску средњу класу (према различитим критеријумима преко 250 милиона људи), преобразиле Индију у једну од великих привреда које се најбрже развијају у свету и повећале њен геополитички утицај.

 

 

                                                             ambdekar

 

Још о др. Амбедкару

 

Неке од надахњујућих чињеница у вези Др. Амбедкара:

 

- Амбедкар је, уз Махатму Гандија, био кључан у укидању „недодирљивости“! у индијском друштву, праксе искључивања мањинских група из главних токова на основу социјалних обичаја или правног мандата;

- Амбедкар је постхумно добио Бхарат Ратна, највише цивилно признање у Републици Индији, 40 година после смрти. Установљена 2. јануара 1954. године, Бхарат Ратна се додељује "као признање за изузетну услугу /деловање највишег реда", без обзира на расу, занимање, положај или пол;

- Амбедкар је био професионални економиста. Основао је индијску Финансијску комисију, која одређује финансијске односе између централне владе и савезних држава, сада 28, уз девет територија Уније (ТУ);

- Банка резерви Индије, централна банка, послује према Амбедкаровим смерницама и идејама;

Данас, Амбедкар је поштован на националном нивоу, и у пантеону представља једног од твораца модерне Индије, уз Махатму Гандија, Џавахарлала Нехруа и Рабиндраната Тагору. Његов рођендан, 14. април, назван је „Амбедкар Џајанти“ или „Бим Џајанти“ и слави се као национални празник.

Бабасахеб је инспирисао преко 200 милиона Далита у Индији да се залажу против друштвене дискриминације “недодирљивих”, док истовремено подржавају права жена и радника. Амбедкаров посвећен рад на унапређивању укључења маргиналних група, реформи закона о раду и промоцији образовања за све, створио је од њега икону за занемарене људе у Индији и другим земљама.

Индија је 26. новембра прославила 70. година откако је Уставнотворна скупштина усвојила највиши закон земље, а Амбедкар и даље представља надахнуће за милионе Индуса и заговорника једнакости и социјалне правде широм света.

       vikapmdikar                                                        

 

Шта је устав Индије

 

Неке изузетне чињенице о Индијском уставу:

Оригиналан примерак устава Индије није куцан на писаћој машини или штампан, већ је ручно писан и калиграфисан на енглеском и хинди језику;

Индијски уметник Беохар Раманохар Синха (1929–2007) је постао чувен као илустратор оригиналног текста устава, укључујући и страну преамбуле. Сматра се да се, по изгледу, ради о једном од најлепших устава у свету;

Оригиналне копије устава Индије чувају се у посебним кутијама пуњеним хелијумом у библиотеци парламента Индије;

То је најдужи писани устав било које независне државе у свету;

Устав Индије, према разичитим изворима, садржи 444 члана у 22 дела, 12 додатака и 124 амандмана, са 146.385 речи у верзији на енглеском језику;

Врховни закон Индије у тој земљи сматрају једним од најбољих светских устава, поред осталог, и због малог броја амандмана;

После усвајања у новембру 1949, било је потребно још три године за комплетирање текста устава;

Устав је ступио на снагу 26. јануара 1950. године;

Истог дана је такође усвојен грб Индије, званични хералдички симбол државе. Грб има облик амблема на коме је на стилизован начин приказана скулптура индијских лавова из града Сарната;

Индијски Устав је познат и по преузимању неких одредби из основних докумената других држава у свету:

- Концепт слободе, једнакости и братства потиче из француског устава;

- Идеја петогодишњег плана и ставови о основним дужностима грађана Индије преузети су од Совјетског савеза;

- Принцип упутстава влади је по узору на онај из Ирске;

- Закон према коме функционише Врховни суд позајмљен је од Јапана.

- Парламентарна демокртатија и владавина права су преузети из устава Велике Британије;

- Повеља о правима, федерална структура власти, независно судство и подела власти потичу из устава САД;

- Терминологија коришћена у преамбули је из Устава Аустралије;

- Полуфедерални систем – федерација у којој постоји дистрибуција власти на савезне државе и ТУ, уз снажну централну владу је из устава Канаде;

- Одредбе о ванредном стању су преузете из устава Вајмарске Републике у Немачкој 1920-тих.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 09 децембар 2019 12:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија