Кућа Добрих Вести

Login

Како одржати пријатељства?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

prijateljiljubavbbbbbАутор овог текста је једна сјајна особа, која одлично пише, образована, пропутовала је великим делом света, живела у Америци, Русији, у неким евроспким земљама, али ето, из неких само њој разумљивих разлога, жели да остане анонимна. Поштујући ту њену одлуку, препоручујем вам овај текст, многима ће... много тога казати:

 

Психолози и антрополози кажу да пријатељство и блиски контакти утичу на квалитет и трајање наших живота. Студије показују да женке мајмуна бабуна, које успоставе чврсте везе са својим вршњацима или ужом породицом, живе дуже и остављају више потомства. По свему судећи, код примата се, исто као и код људи који живе окружени истомишљеницима, снижава активност жлезда које луче хормоне адреналин и кортизол, што доводи до пада нивоа краткорочног стреса и убрзавају се анаболички процеси који организму омогућавају да се боље развија и расте.

 

Готово сви смо у детињству имали много другара. Они су се једноставно појављивали у нашим животима, рекло би се “ниоткуда”. Једног другара бисмо упознали као дете пријатеља са којима су се наши родитељи дружили, другог бисмо "закачили" у паркићу или у дворишту зграде у којој смо живели. Некада су и времена била другачија, родитељи су после радног времена могли са децом да прошетају и да генерално проводе више времена у природи, а пријатеље су стицали у оквиру удружења и покрета, на пример међу планинарима, на фолклору, спортским и уметничким секцијама.

 

У тинејџерским годинама је деловало да се број пријатеља само повећава, да нам познаници и пријатељи “падају са неба”, а тај тренд би се настављао и током двадесетих година и деловало је да ћемо увек бити окружени људима. А онда нас ођедном живот демантује па се питамо како то да неко ко је увек имао много пријатеља и познаника, готово преко ноћи (п)остане усамљен?

 

Дружење је потребно свима јер на тај начин упознајемо људе и комуницирамо са онима који су нам духовно блиски, али и успостављамо своје место у друштву. Дружењем ступамо у контакт са људима на које можемо да се ослонимо и да им верујемо.

 

Дуго се сматрало да је дружење развила наша биолошка врста и да је оно производ друштва искључиво захваљујући разуму и комуникацији. Ипак, истраживања показују да и животиње могу да се друже. Овде се најпре ради о приматима, али осим код њих, биолози су ову способност приметили и код врана, делфина, жирафа, па чак и магараца. Најчешће, животиње успостављају овакве односе са својим "рођацима", односно унутар својих "породица", али неке врсте имају способност и да граде "пријатељске" односе и са припадницима других стада, крда или јата. Човек је ипак, у том смислу, најупечатљивији пример. С обзиром на то да је "дружење" код животиња опстало током векова еволуције и природне селекције, његова биолошка функција је, очигледно, много важнија од пуке забаве са другим припадницима своје врсте.

 

Дружење повећева шансе да проживите дуг и срећан живот.

 

Особе које кроз односе са блиским људима добијају подршку луче мање "хормона стреса" попут адреналина и кортизола.

Такође, квалитетно дружење подстиче организам да производи више "хормона среће" серотонина, окситоцина и допамина, што на дуже стазе доводи до побољшања општег стања и јачања имунитета.

Стручњаци сматрају да мањак пријатељске подршке може довести до менталних проблема јер временом почиње да опада вера у себе и сопствене способности.

 

Осим тога, када нема довољно блиских пријатеља, код човека се повећава ниво анксиозности, а мањак друштвених контаката у својој акутној форми може довести до депресије.

 

Како и када почињемо да се дружимо?

 

Отприлике око четврте године деца почињу да успостављају другарске односе. У почетку, мали људи комуницирају само са својим родитељима и припадницима уже породице, а потом почињу да остварују односе са својим вршњацима. Ипак та прва пријатељства су више у смислу игре "поред" некога, а не свесно "са неким". Дете полако учи да добија повратни одговор, да води разговор и да развија саосећање. Деца узраста од три до пет година играју се на прилично прагмтичним и краткорочним основама. Другар постаје свако ко пристаје на тренутна правила игре. Такође, онај ко почне да нарушава та правила, може у том узрасту да изгуби свог другара заувек.

 

Детету је тешко да схвати зашто се неко понаша другачије у односу на оно што он сам жели и сматра пожељним у датом тренутку. Везе се успостављају и кидају врло динамично, јер је детету у том узрасту тешко да поднесе да се друга особа понаша другачије од онога како оно само жели. Без обзира на то што се у том узрасту везе заснивају и кидају веома брзо, дешава се да се другарства која потичу управо из предшколског узраста одрже током читавог живота, посебно ако људи живе у мањим срединама и виђају се свакодневно.

 

Док расту, деца схватају да дружење може бити и апстрактно и да се не односи само на оно време које је заједнички проведено у игри. У овом узрасту дружење још увек нема аспект добијања "користи", али исто тако оно у овој фази не пружа само задовољство од провођења заједничког времена у игри, већ дете жели да своје другаре дарује или да им свесно помогне у некој активности.

 

Отприлике између пете и девете године, деци је другарство изузетно важно, чак до те мере да превазилазе сопствене потребе, само како би другар био присутан. То је и оно време када се јављају прве зависти и љубоморе. Такође, то је период када се формирају групице, често "тајна удружења" са својим лозинкама, које се ипак без проблема деле са онима који делују да су "од исте феле".

 

Дружење у раном пубертету

 

У узрасту од 11 до 13 година, дотичне млађе пубертетлије свесно бирају особе са којима желе да проводе време и размене мисли и стога пријатељства у том узрасту нису више само резултат случајних сусрета. Тинејџери међусобно деле ставове, страхове, идеје, имају тајне које никако не би ваљало делити са остатком света, успостављају се посебно блиски односи. Ове везе се одликују емотивном блискошћу и без обзира на несугласице и разлике, удаљеност није тако важна, друг остаје друг.

 

Право другарство у нешто старијем узрасту је засновано на поверењу. Са друге стране, јављају се и значајно виши, односно другачији критеријуми па су пријатељства лишена љубоморе и појављује се подршка. Али и захтеви су већи: није више важно колико смо времена провели заједно, већ колико су нам слични ставови и погледи на свет. Разговори у већој групи постају мање отворени, а из целог круга познаника, издваја се њих десетак који постају блиски другари. И то је већ "почетак краја": што је мање таквих људи у окружењу, то теже пада помисао да их можемо изгубити.

 

У периоду од 20. до 25. године, заиста има много људи око нас, али то је потпуно разумљиво, јер и биолошки гледано младима људима је потребан "буљук" у том узрасту. Па ипак, како је човек несавршен, ми једноставно физички не можемо стално имати толико пријатеља. Штавише, чак је и број активних друштвених веза ограничен, а овај феномен је познат и као Данбаров број. Наиме, почетком деведесетих година прошлог века, антрополог са Оксфорда, др Робин Данбар истраживао је везе и односе код људи, али и примата. Током истраживања, научник је уочио везу између величине мозга примата и просечне величине друштвене групе. Потом је, узимајући у обзир просечну величину мозга човека и примењујићи резултате до којих је дошао проучавајући понашање примата, Данбар у својој теорији изнео податак да људи могу да одржавају 150 стабилних односа.

 

Касније је представљен и модел Данбарових слојева. Узимајући у обзир колико су одређени односи заиста блиски, према овом биолошко-социолошком моделу, у најужем слоју налази се до петоро људи, и то су везе са људима којима вам значе највише у животу. У осталим Данбаровим слојевима налази се 15, па 50 и на крају 150 људи, а што је број људи већи, смањује се емоционална блискост са тим особама.

 

Зашто се одрасли жале не на број пријатеља, већ на одсуство оних који су ту "и у добру и у злу"

 

Чини се да до овог феномена долази јер се током живота осипа број "старих" пријатеља, а нове некако не умемо да нађемо. То што временом остајемо са све мањим бројем пријатеља је лако објаснити: људи се селе, мењају градове или државе у којима живе. Данас, значајно чешће него раније људи мењају радна места. Живот се све више "убрзава" и доноси нове погледе на свет, који се нужно не поклапају увек са ставовима оних са којима смо ду јуче делили готово све. Неки заснивају породице, други не, једни се разводе, заснивају нова партнерства, а некима породични живот није занимљив и ту се не проналазе. Такође, са пријатељима из детињства и младости често не делимо темпо успона по каријерној лествици. Дружење је однос на добровољној основи који остварујемо на основу сопствене жеље, па не постоји одговорност и обавеза, док је природа везе са породицом и радним местом ипак другачија.

 

И још понеки разлог...

 

У последње време, ако се пред крај радног времена јави надређени и тражи да се посао хитно заврши, ретко ко ће моћи да одбије овај захтев. Стога ће време предвиђено за пријатеље и/ или породицу бити потрошено на посао. Често из осећаја кривице због тога што смо запоставили пријатеље због посла и других објективних околности, подсвесно нам постаје све непријатније да их позовемо и предложимо дружење, иако жеља још увек обострано постоји. Ово је тек један пример, а има много сличних и сви воде ка томе да се људи полако удаљавају од својих пријатеља. И у младости су овакве појаве заправо биле честе, али је због начина живота било лакше уклопити обавезе, а и упознати нове људе и стећи пријатеље. У време док смо ишли у школу, било је много лакше стећи другаре јер је у оквиру одељења било једноставно наћи оне који воле сличну музику, књиге и уопште проводе време у заједничким активностима. Како старимо, због различитих околности све више времена проводимо са људима са којима заправо не делимо интересовања.

 

Данас људи често проводе много времена читајући коментаре и преписке по друштвеним мрежама, што им ствара илузију да око себе имају истомишљенике који им пружају подршку. Код већине се ствара илузија да имају много "пријатеља", са којима могу пријатно провести време. Међутим, социолози и психолози кажу да оних људи који заиста могу да разумеју и деле наша осећања, има заправо значајно мање него што има оних који су спремни да дискутују по друштвеним мрежама. Да би се оствариле реалне, чврсте пријатељске везе, неопходне су и "спољне" активности попут спорта, шетње, одласка у ресторан, позориште, на концерт...

 

Током тридесетих, људима квалитет пријатељских веза постаје важнији од квантитета, а до тога се не долази преко ноћи. Рекло би се да квантитет претходи квалитету, а обавеза је све више, времена је све мање. Радним данима затрпани смо послом, али и кућним обавезама, викенд обично служи за одмор и припрему за следећу радну недељу. Ако остане слободног времена, људи обично теже да га викендом проведу са старим познаницима или породицом. Када се питамо зашто нема нових људи у нашем кругу пријатеља, не сме се занемарити податак до којег су дошли стручњаци.

Наиме, социолози су израчунали да је потребно око 50 сати разговора како би особа од незнанца постала нечији познаник и додатних 200 како бисмо ту особу почели да сматрамо својим блиским пријатељем. На први поглед то не делује тако много, међутим ваља знати да савремени човек дневно проведе само око 40 минута у активном разоговору са људима.

Шта чинити ако вам фале људи и дружење?

 

Одговор није једноставан, али вреди помучити се.

 

Покушајте чешће да се чујете са својим постојећим пријатељима и познаницима, одржавајте те везе.

Такође, немојте се увек водити "правилима лепог понашања": испоставља да односи често утихну јер свака страна мисли да онај други нема прилике и могућности за дружење и временом престане да се јавља. На пример, организујте окупљања, позовите своје пријатеље у госте или у природу, људи ће вам бити захвални.

 

Ваља имати на уму да нису сви људи "на мрежи" заиста суђени да вам буду пријатељи, али ништа вас не кошта да пробате, уз дозу опреза.

 

Позовите, предложите дружење, виђање. Такође, ако организујете неку активност, предложите вашим пријатељима да позову своје познанике, пробајте да ширите круг људи које лично познајете. Осим тога, покушајте да ступите у контакт са људима са којим сте се некад лепо дружили, али сте се временом удаљили. Можда вреди покушати, немојте се стидети и удаљавати од људи. У најгорем случају, неће вам одговорити, а у најбољем- провешћете једно лепо вече и потенцијално још многа друга. На крају крајева, ако ове методе не уроде плодом, вратите се активностима које су вам доносиле задовољство- попут сликања, спорта, курса језика. Могуће је да ћете ускоро наћи саборце, а потом ће они прерасти у пријатеље. Поента је да се не стидите, већ да прилазите људима, разговарате и повећавате могућност да упознате људе. Временом ће се већ искристалисати ко је на истим таласним дужинама као и ви и са ким ћете моћи да проводите време квалитетно и на обострано задовољство. Одржавајте стара пријатељства, улажите време и енергију у њих, али свакако радите на томе да редовно упознајете нове људе – потенцијалне пријатеље. Срећно!

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 08 новембар 2020 15:22
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија