A+ A A-

Порука мира уз исламске Суфи напеве и хришћанске коптске песме

Оцените овај чланак
(7 гласова)

koptisufifiksnapravaБЕОГРАД - Публика у Београду ће сутра - 26. јуна имати јединствену прилику да поводом националног празника Египта чује у Сава центру међународну групу “Сама” која је посвећена религиозном и духовном појaњу. Овај јединствени хор који чине Муслимани и Копти, изводи под диригентском палицом др. Антисара Абдел Фатаха, духовну музику која припада традицији две религије у жељи да прикаже мирољубиву коегзистенцију исламске и хришћанске културе, дијалог и толеранцију, те јединство Египта као нације.

Ради се о мистичном свету у коме се у аутентичном извођењу "Сама" ансамбла, у потпуној хармонији обједињују исламски суфи напеви и хришћанске коптске песме. Два хора, за суфи појење и извођење коптских славопојки, наступају у исто време под вођством др. Абдел Фатаха стварајући невероватну фузију гласова и уводећи публику у расположење блиско спиритуалном размишљању.

 

Љуби суседа свог

 

"Порука мира" 30-точланог ансамбла „Сама“ потиче из срца историјског дела Каира, којим провејава сама суштина историје, наглашавајући толеранцију, културу и посебност египатског карактера у јединственом уметничком сусрету у коме се многобројни гласови сједињавају и прожимају. Најважнија порука хорова јесте: “Љуби суседа свог!”

 koptisufifiksna

Суфизам је грана ислама коју њени следбеници дефинишу као унутрашњу, мистичну димензију ислама. Други сматрају да је то вечна филозофија егзистенције која претходи религији, чији се утицај утопио у ислам. Сви Суфи редови (turuq) црпу многе од њихових оригиналних поука од proрока Мухамеда преко његовог рођака и зета Aли ибн Аби Талиба.

 

Копти - бројна хришћанска заједница у Египту

 

Копти су потомци хамитских Египћана и представљају истовремено и етничку и верску заједницу. Хришћанска заједница је била веома бројна у Египту још средином 1. века. Верује се да је апостол Марко био први просветитељ и архиепископ Коптске цркве. Копти чине око 10 одсто становништва Египта, што је око осам милиона људи.

 

 koptisufibubanja

Абдел Фатах, познати египатски артиста и визионар, је основао међународну групу „Сама“ 2007. Тада је покренуо и школу појења и путовао широм Египта ради аудиција и придобијања чланова ансамбла. Сада су у ансамблу музичари из неколико египатских покрајина попут Асуана и Горњег Египта, у којима је суфи музика популарна.

 

Популарност суфи музике

 

Пракса религиозног појања (inshad) је уткана у исламску културу. У египатској култури, пак, суфи појци су учили у исламским школама (kuttabs). Ту су шеици одабирали појце да рецитују строфе из Корана и одабраних изрека пророка Мухамеда. Суфи музика се потом проширила по религиозним фестивалима (moulids) и стекла популарност међу различитим сектама ове гране ислама. 

 koptisufiples

Мисија египатског ансамбла Сама – божанска када муслимани и копти певају заједно

Абдел Фатах, који је и директор ансамбла, једном приликом је рекао "како је мисија ‘Саме’ да нагласи суштину религије, шаљући истовремено свету поруку мира”.

 

Овај уметник тврди и да би различитост култура у Египту требало пригрлити, а не одбацити. "Сматрам да је Египат веома богат и да га не можемо представити у једној димензији; морамо створити мешавину гласова како би представили богатство земље," казао је Абдел-Фатах прошле године за интернет издање најпознатијег и најтиражнијег египатског дневника Ал Ахрам.

 

koptisufidirigent

 

Они који су већ имали прилике да уживају у емотивном извођењу ансамбла оценили су да је „Сама“ “божанска” када муслимани и копти певају заједно.

 

На репертоару ансамбла су уз духовна појања у славу Бога и пророка, такође египатске патриотске песме, као и оне под утицајем „Звезде Истока“ међународно славне египатске певачице, композиторке и глумице Ум Култум (рођене 1898 или 1904 – умрле 1975.).

 

 

У Египту се 23. јула прославља Дан револуције у знак сећања на тај датум из 1952. године када је група официра збацила краља Фаруха и аристократију те успоставила републику. Тада је најмногољудија арапска држава ослобођена и британске колонијалне власти.

 

Дођите сутра у 19 сати у Сава центар да заједнички упутимо поруку мира и уживамо у јединственом музичком и културном догађају. Улаз је за све заинтересоване слободан, бесплатан.

 

Извор: Кућа Добрих вести


Последњи пут измењено среда, 25 јун 2014 11:02
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани