A+ A A-

Осети музички зов Африке

Оцените овај чланак
(3 гласова)

muzejjjjБЕОГРАД - У Музеју афричке уметности (МАУ) сутра у 18 часова ће бити отворена изложба “ОЂЕЦИ...” из звучног архива Краљевског музеја за Централну Африку ( КМЦА) у Тервурен крај белгијског главног града Брисела.

Посетиоци ће бити у прилици да чују избор звучних записа који се чувају у архиви белгијског Тервурен Музеја, а који долазе са ширег подручја централне Африке.

 

 

Ова изложба звука инсистира на самом „доживљају“ звучног записа, али не занемарује „етнографске реалности“ – време, место и начин креирања тог записа. Тиме се преиспитује како ангажовањем пре свега чула слуха – запостављањем притом примарне улоге коју вид и визуелно имају у музејском контексту – активно слушамо и интерпретирамо музеалију.

Изложба је резултат успостављања Протокола о сарадњи између МАУ и КМЦА – Тервурен.

 muzej

 

Један од гостију отварања је Реми Жадинон кустос етно-музиколошке збирке КМЦА и аутор каталога изложбе који ће представити свој истраживачки рад кроз презентацију: „Разговори о модерности у традиционалној музици из Централне Африке: са фокусом на динамику музике, од традиционалног ка популарном, на примеру песама на нгомби харфи међу Митсɔгɔ у Габону“.

 

Музиколог, Др Ана Котевска, представиће посетиоцима своја искуства са колекцијама КМЦА и осврнути се на феномен „водених бубњева“ у Западној Африци.

 muz

КМЦА је познат као један од најлепших и најимпресивнијих музеја посвећених Африци. Од оснивања 1898, његов задатак је био да сачува и  води колекције, спроводи научна истраживања и омогућава знање широкој публици кроз своје научне, образовне и музејске активности. 

 

 

На интгернет страници музеја пише да КМЦА игра активну улогу у одрживом развоју Африке и тежи да буде центар за сарадњу и промишљање о том континенту са близу милијарду људи данас  и изазовима са којима се он суочава. 

 

 muza

Према веб страници музеја, ова колекција садржи 10.000.000 животиња; 250.000 узорака стена; 120.000 етнографских објеката; 20.000 мапа; 56.000 примерака дрвета; 8.000 музичких инструмената; 350 архива, укључујући неке од журнала чувеног енглеског истраживача Африке, Хенри Мортон Стенлија (1841-1901).

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено четвртак, 13 новембар 2014 15:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани