Кућа Добрих Вести

Login

Магичан кинески град

Оцените овај чланак
(3 гласова)

NingbooooБЕОГРАД - Град Нингбо, или како га локално становништво зове “Јонг" по оближњем истакнутом приморском брду, налази се на средини кинеске обале и јужно од делте реке Јангце. Архипелаг Џушан, природни браник од Источног кинеског мора је на истоку од Нингбоа, а Шангај, највећи град у Кини, 150 километара (км) северно, преко Залива Хангџоу.

 

 Смештен на 30 степену северне географске ширине, на западној обали Пацифичког океана, Нингбо је међу првим местима у континенталном делу Кине која обасјају сунчеви зраци.


На основу неолитског налазишта људи Хемуду културе, утврђено је да историја Нингбоа досеже 7.000 година уназад. У то доба су Хамуду људи у дрвеним чамцима кренули из околине Нингбоа на нека од најранијих у свету путовања по морима и успоставили прве градове у Кини који су се бавили поморском трговином. Током Танг династије (између 618 и 907. године нове ере) цветајућа трговина чајем и порцеланом створила је од Нингбоа вечито запослену луку.


У Нингбоу се Велики кинески канал улива у море. Ту је почињао и Поморски пут свиле (и керамике), ка Персијском (или Арабијском) заливу и Источној Африци, концепт који је кинески председник Ши Ђинпин актуелизовао 2013, заједно са копненим Путем свиле из Азије у Европу.


Године 1381. град је стекао данашње име Нингбо које значи “мирни таласи" . Нингбо обухвата 9.714 квадратних километара (км2) на копну и 8.232 км2 на мору. На поручју Нингбоа који је “град другог реда”(за разлику од “Велике четворке”, Пекинга, Шангаја, Шенџена и Гванџоуа.), живи 7,66 милиона становника, од којих су 5,84 милиона регистровани житељи. Градско подручје обухвата 2.456 км2, уз становништво од 2,3 милиона људи.


Нингбо је од 8. до 12. јуна био домаћин Првог инвестиционог и трговинског сајма (ЕXПО) Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе (ЗЦИЕ). Град је обећавајуће место за даљу узајамно корисну сарадњу Кине и ЗЦИЕ. Наиме, стара кинеска изрека каже, “нема пијаце без трговаца из Нингбоа.”

nigbo1

 

Чувени трговци из Нингбоа


Кроз историју су трговци из Нингбоа били познати као најпромућурни, тврди и одлучни продавци и купци. Нингбо је био један од првих градова који су се отворили према свету за време династије Кинг (1644-1911). Крајем 19. и у већем делу 20. века, Нингбо је представљао значајан трговачки центар. Стара главна улица Ђиангксиа, некада је била препуна продавница, складишта, банака и трговаца рибом.


Реформаторски пионирски дух светски познатих “трговаца из Нингбоа” обликовао је мото града “Поузданост, Прагматизам, Отвореност и Новине.” У Нингбоу је оформљена прва кинеска банка у коју су средства уложили Кинези. У том граду је била прва паробродска компанија у приватном власништву и у Нингбоу је прорадила прва фабрика вунених тканина у Кини.

nigbo3

 

Но, хиљаде пословних људи је напустило Нингбо после победе пролетерске револуције у Кини 1949. и отишло у Хонгконг. Од тада се прича да је у тврђави либералног капитализма можда само Шангај дао више пословних лидера од Нингбоа. И данас су у Хонгконгу људи пореклом из Нимбоа моћан клан успешних предузетника.


За то време је Нингбо, мада се налази на Јонгу, једној од главних кинеских река која се улива у Источно кинеско море, био у запећку. Тек после либерализације економске политике у Кини позних 1970-тих, други по величини град у Џеђијангу, једној од најразвијенијих кинеских провинција, поново је почео да остварује економски раст. Уживао је низ погодности које је централна влада у Пекингу сачинила за тај град.


Још 1984, Нингбо је био одређен као један од првих 14 градова чија ће привреда бити отворена за глобалну трговину и у њему је оформљена национална привредна и технолошка развојна зона. Касније су створене повољности за унапређење спољне трговине, укључујући извозно оријентисану индустријску зону и с њом повезан логистички парк, што је Нингбо даље интегрисало у глобални систем и економију града усмерило у добром смеру.

nibgo4

 

Брз економски раст у протекле три деценије


Претходне три деценије током којих је дошло до реформи и отварања, Нингбо је остварио најдинамичнији економски раст у источном приобалном региону. Нингбо је данас у средишту индустријски важног истока Ђеђијанга, познатог по приватним предузећима. Остварен је велики успех у многим областима и град је постао пространа база унапређене производње у Кини.
Нингбо представља капију Џеђианга према остатку света. До сада је у Нингбоу успостављено 20 кључних развојних области. Од тога су три зоне националног економског и технолишког развоја, једна високих технологија, ту су национални туристички парк и пет специјалних царинских зона. Нингбо је по развојним зонама водећи у Џеђијангу.


Најзначајнија привредна карактеристика Нингбоа је веома развијен приватни сектор који је и главни извор динамичног економског и социјалног развоја града. По економској виталности приватног сектора, Нингбо је један од водећих градова у Кини.
На крају 2014, у Нингбоу је било око 200.000 приватних предузећа, а број самозапослених је достигао 400.000. На листи 500 водећих приватних предузећа у Кини, 21 је из Нингбоа. Приватни сектор учествује са готово 80 одсто у укупном домаћем производу (БДП) Нингбоа, доноси 70 одсто прихода и омогућава 85 одсто радних места у граду.

nigbo5

 

У Нингбоу се производи више од осам одсто конфекцијских роба у Кини, што га чини једним од три највећа произвођача одеће у земљи. Из Нингбоа потиче водећи произвођач мушке одеће у свету, Јунгор. Нингбо називају и "Градом канцеларијског материјала” јер из њега долази 25 процената тих роба у Кини. У граду се израђује и трећина машина за пластику из Кине, као и кућевни апарати, машинске пресе и калупи. У том граду је и седиште познатог кинеског произвођача мобилних телефона Нингбо Бирд.


Глобализована привреда Нингбоа


Нингбо има глобализовану привреду и око 1,4 милиона становника је ангажовано у индустријама оријентисаним ка извозу или спољној трговини. Највећи трговински партнери Нингбоа су Сједињене Америчке Државе, Тајван, Јапан и Аустралија.


У 2014. је БДП Нингбоа вредео 760,25 милијарди јуана (122,31 милијарду долара), пораст од 7,6 процената у односу на претходну годину. Годишњи расположиви доходак по становнику у граду је достигао 44.155 јуана, а у околним селима 24.283, пораст од 9,2 односно 11 одсто. Однос примарног, секундарног и терцијалног сектора је 3,6: 51,8: 44,6 одсто. Стопа незапослености у 2014. је износила 1,95 одсто.

nigbo7

 

Нингбо је 2013. проглашен једним од најбољих одредишта за улагања у Кини. У град су привучене инвестиције 48 компанија са листе 500 највећих у свету. У Кини је Нингбо, такође, пионирски град када је реч о подстицању приватног капитала да улаже у иностранству. До сада је више од 2.000 компанија и организација из тог града добило одобрење да улаже у 112 земаља и региона.


Нингбо је први град у провинцији Џеђијанг и осми у Кини чији је укупан увоз и извоз премашио износ од 100 милијарди долара. У граду постоји 14.000 компанија које се баве увозом и извозом у више од 220 земаља и региона. Из Нингбоа потиче више од 20 брендова са десетинама производа који се највише извозе из Кине. Уопште, град је први у Кини по познатим извозним брендовима из те земље.

nigbo8

 

Будућност Нингбоа је у поморској привреди


У скорој будућности Нингбо треба да буде преображен из “великог” у “снажан” град, ослоњен на поморску привреду. Према развојном плану, очекује се да ће 2020, технолошки напредак повезан са поморском привредом учестововати са 80 одсто у БДП града.
Власти Нингбоа сматрају да је ово век поморске привреде. У 2011. је развој поморске привреде у Џеђијангу уврштен у националну стратегију, што је Нингбоу пружило нове могућности.


Према „Поморском плану економског развоја Нингбоа”, приоритет града током 12. петогодишњег плана Кине (од 2011. до 2015.) јесте развој „једне средишње области, две развојне зоне и по 10 индустријских паркова и острва“. Пажња ће бити усредсређена на лучке и шпедитерске услуге, савремену производњу, настајуће поморске индустрије и развој острва, уравнотежен развој на копну и на мору, уобличавање модерног поморског индустријског система и изградњу града са развијеном и високо квалитетном поморском економијом.


До 2020. ће учинак поморске економије достићи 450 милијарди јуана. Структура поморске индустрије додатно ће бити унапређена, а модеран поморски индустријски систем са посебним карактеристикама и снажном конкурентношћу биће комплетиран. Технологија ће учествовати са 80 одсто у укупном учинку поморске привреде, а додата вредност стратешких поморских индустрија у експанзији забележиће раст од 40 одсто. Уз помоћ поморске привреде, Нингбо ће закорачити у ново доба.

nigbo9

 

Мост преко мора


Овај извештач је са 50-так новинара из ЗЦИЕ, као гост кинеског Министарства спољних послова, могао да се увери како су власти Нингбоа следиле стару домаћу изреку: “Уколико желиш да будеш богат, прво мораш изградити путеве.” Нингбо има првокласне аутопутеве, железничке пруге, укључујући и супербрзе који достижу 360 километара на час, модеран метро, те четири међународна аеродрома до којих се стиже у року од два сата, највише.


Локални житељи се поносе мостом у облику латиничног слова “С” у Заливу Ханџоу. У свету трећи најдужи преко мора је дугачак 36 км и има шест трака на којима је дозвољена брзина од 100 километара на сат.


Темељ моста је је постављен у јуну 2003, а саобраћајница је отворена маја 2008. Укупна инвестиција је износила око 11,8 милијарди јуана, а период коришћења саобраћајнице је 100 година. Усред мора се налази платформа површине 12.000 м2, удаљена 14 км од јужног крака моста, пројектована за саобраћајне услуге и спашавање, која такође служи као видиковац.


Изградњом моста је време путовања између Нингбоа и Ксинђжуанга, једног од предграђа Шангаја, скраћено за 120 км (раздаљина сада износи само 179 км). Тиме је великој мери смањен притисак на аутопут Шангај–Ханђжоу (главни град провинције Џеђијанг)–Нингбо. Између три града је, наиме, створен транспортни круг у оквиру кога се путује само два сата, без ранијих великих гужви.


Мега лука у Нингбоу


Други економски бисер Нингбоа је тамошња лука која је на главној поморској линији за међународне контејнере у Пацифичком региону. Нимбо лука поседује преко 330 сидришта, од којих су 99 дубокоморска, нека способна да приме и танкере од 440.000 тона бруто носивости (ДЊТ).


Са делтом реке Јангце у позадини и гледајући у природни бедем архипелага Џушан, лука Нингбо има јединствене и повољне природне услове. Може достићи и до 350 радних дана годишње. У питању је мултифункционална и свестрана модерна дубоководна лука која обухвата пространу копнену територију, рукавац и морске луке.


Лука служи као кључна логистичка база за угаљ, жито и остале робе широке потрошње у Источној Кини. Отворене су шпедитерске линије са преко 600 лука у више од 100 земаља и региона широм света.


У 2014. је Нингбо лука имала промет од 525 милиона тона, трећа у Кини и четврта у свету. Кроз луку је прошло 18,65 милиона тона јединица карго капацитета (ТЕУ), по чему је била трећа у Кини и пета у свету.


Нингбо је и град културе


Мештани Нингбо зову “град културе и капија света.” Подручје Нингбоа је, наиме, познато и по богатој култури. Ништа мање него 102 члана Кинеске академије наука и Кинеске академије инжењерских наука пореклом су из Нингбоа, драгоценост коју нема ни један други град у Кини, тврде локални извори. Наводи се и да су у Нингбо зачете неке од познатих филозофских школа и кинеска, Хан верзија будизма по источној Азији.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 10 јул 2015 19:43
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија