Дуж пута могу да се по брдима виде колибе пецароша, од којих многи продају улов путницима, а повремено и крда камила које лагано газе по хамади. На 95. км од Тан Тан Плаж је Сиди Акфенир, добро место да се одмори, или на неком од паркинга или у ресторану који служи тек уловљену рибу са роштиља.

Јужно од Сиди Акфенира је пејзаж веома сликовит, са дивљим недирнутим атлантским плажама и пешчаним динама боје окера које се таласасто сливају до пута. Пут пролази кроз Национални парк Кенифис где могу да се виде фламингоси.

Тарфаја, последње место пре уласка у Зпадну Сахару, посетиоцу одаје уисак да је уснуло и заборављено. Но, по некима има шарм лењог места, у коме нема шта да се ради. У главној улици Булевар Ахмед ел Хајар који пролази правцем исток запад, су две банке (са аутоматима), те неколико кафића са и без интернета.

Аеропоштанска служба се обележава сваког октобра “Авионским релијем” (“Rallue Аérien”), када у Тарфаји приземљују мали авиони на путу од Тулуза у Француској у коме је ова врста поштанске услуге основана 1918, до сенегалског главног града Дакара. На северном крају плаже је споменик Сент-Егзиперију у облику авиона. У близини је i музеј са експонатима повезаним са авионском поштанском службом у којој је учествовао и познати француски писац, авантуриста и пилот.

Уед Чбика

Јужно од Ел Уатије на обали океана о на крају пресахлог корита реке Чбике је камп Уед Чбика, туристичко шаторско насеље у коме су смештени гости Мусема. Камп припада сеоској заједници која је према попису из 2004. бројала 541 особу у 108 домаћинстава и којима је туризам главни извор прихода.

Након слетања на аеродром у Тан-Тану, домаћи и страни гости на Мусему, под окриљем саобраћајне полиције у дугачкој колони џипова и комбија са ротирајућим светлима крећу у једносатну вртоглаву вожњу кроз сахарску ноћ ка 50-так км удаљеној Уед Чбики.

На улазу у камп на Атлантској обали дочек приређује шпалир запевајућих номада у белим одорама, а потом и локална породична музичка група. То је први додир са културом Бедуина. До шаторког насеља на узвишењу, као и свуда по кампу су рапрострти црвени берберски ћилими обележени стотинама запаљених фењера и кандила.

Чврста, водоотпорна шаторска крила, направљена од камиље и јагњеће длаке, унутра постављена белим платнима се лелујају на Атлантском поветарцу. Пространи „шатор са пет звездица“, са простртим дебелим теписима, пружа удобан смештај. Ту су два широка кревета, сточичи и табуреи са лампама, два снежно бела бадем мантила, трском обложено купатило, флаширана вода, лукзузно опремљени проспекти...

Уед Чбика је на врху једне од литица где се хамада пустиња среће са снажним струјама Атлантског океана. Морски рукавац где је камп, обележен је пешчаним динама на северу и ниским платоом и гребенима на југу. Између платоа и гребена налази се низија у којој је правилно поређано више од 100 тамно брао шатора, које Арапи зову хајма. Боја хајме понекад може бити златаста уколико је већа количина камиље длаке, пре него козје, коришћена у моделирања флиџиса (трака тканине од које је направљено шаторско крило).

Разбибрига у Уед Чбики

После крцатог целодневног програма, увече се у Уед Чбики ужива у уметничком програму берберских и арапских музичара. Уз то се служе изузетно укусни, пастила, традиционална пита од морских плодова, пикантно припремљени, попут свињчета велики примерци рибе којом обилује мароканска обала Атлантске Сахаре или јаретина са зеленим маслинама, мекана као никада. За кетеринг се брине компанија Рахал која снабдева и марокански краљевски двор. Служи се много чаша веома слатког чаја од нане.

По повратку на спавање у пространи шатор Б45, тешка крила се повремено повијају под ударима ветра који је доноси мирис океана. Пријао читање уз светлост лампе. Убрзо утихну звуци гитара, бубњева и певање Бербера а и једино се чују удари океанских таласа и понеки крик морских птица. У мраку, кроз проред на улазу у шатор, може да се прати пун месец који се споро креће сахарским небом.

Ораском у Уед Чбики

Око кампа у Уед Чбики египатска мултинационална компанија Ораском (позната по присуству у Луштици у Црној Гори), гради на површини од 40.000 квадратних метара луксузну марину. У првој фази ће имати 100 везова, продавнице, ресторане, занатски центар у стилу медине, старог арапаског дела градова, те медицински објекат.

Планирано је и подизање осам хотела са 2.500 гостинских соба, 1.166 апартмана И 685 вила, као и традиционалним мароканским кућама ријадима, са баштом у задњем делу. Већ је заживело Чбика Голф игралиште са 18 рупа. Једном када буде комплетиран, хотелски комплекс ће моћи да прими више од 22.000 гостију.

Мароко

Мароко, је земља на северозападу Африке која излази на две велике воде, Атлантски океан и Средоземно море над којима се уздиже горостасна планина Атлас. Земља може понудити много тога туристима, сеоске планинске крајолике, огромне пределе Сахаре и древну арапску културу.

Мароко се представља као дестинација са сунцем, песком и морем. Земља поседује нетакнуту природу и разнолик пејзаж. Користећи традиционалну Гнава музику са богатим репертоаром древних афричких исламских духовних песама и ритмова, наглашава се културно благо земље.

У неколико протеклих деценија, туризам је после пољопривреде постао други по величини сектор у економији Марока и према подацима Светске банке, та индустрија представља један од најкориснијих фактора у привреди земље. Мароко тренутно приходује око седам милијарди долара од туризма сваке године. Међутим, укупна зарада од туризма достиже око 10 милијарди долара. Од 1995, капацитети у туризму су учетворостучени.

Мароко је угостио више од 10 милиона туриста 2014, много више од било које друге земље на афричком континенту. Већина туриста који стижу у Краљевство долазе из некадашње колонијалне метополе Француске, Шпаније, Велике Британије и других европских земаља.

Мароко је шеста по величини привреда у Африка. Номинални БДП (када се не одбије инфлација) је за 2015. процењен на 103.08 милијарди долара, а по становнику у просеку 3.077. БДП мерен паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама) је за прошлу годину процењен на 274.53 милијарди долара, или по једном од преко 33 милиона Мароканаца, 8,194 долара.

Номинални БДП Марока је у 2015. порастао за готово пет процената. Ове године се, међутим, проценњује да ће раст изнети мање од два процента пошто је лоше време преполовило полјопривредну производњу.

Марокански планови за туризам

Према министру туризма Лахцену Хададу, та индустрија је постала приоритет за Краљевство пре готово 20 година због визије Марока и његове економије новог краља Мохамеда VI. Краљ који између осталог има и докторат правних наука са Универзитета у Ници, очекује да ће до 2020. направити Мароко једним од 20 главних светских туристичких одредишта и водећим местом за одрживи развој.

Туристички сектор Марока бележи раст од 2010, али се суочава са неким потешкоћама последњиh година. Мароко – попут Турске, Туниса и Египта – доживљава пад бројки везаних за туризам после терористичких напада у свету. Први пут је 2015. забележен пад , два одсто, у броју долаzака страних гостију.

Мароко је планирао да привуче 20 милиона туриста до 2020. Тренутно та бројка стоји на пола пута. Очекивало се да ће туризам обезбедити око милион радних места до краја деценије. До сада је омогућио запослење за око пола милиона људи.

Амбициозни планови су стављени на чекање: шест великих хотелских комплекса ма Медитерану и Атлантској обали је планирано уз улагања од готово девет милијарди евра. Страни инвеститори су у почетку били заинтересовани да би касније одустајали.

Министар Хадад је, међутим, одбацио идеју да би туризам у Мароку могао да стагнира услед забринутости због тероризма на Блиском истоку и позвао је потенцијалне туристе да погледају безбедносну карту. „Мароко је већ дуго безбедна земља,“ подвукао је министар. „Уколико процењујете безбедност по томе колико се напада догађа у свакој земљи, схватићете да је Мароко безбедна земља...“

Пет година је прошло од последњег напада у тој земљи. Последњих месеци мароканске власти спречиле су неколико напада и уништиле терористичке ћелије.

Нужност диверзификације туристичких тржишта

Па опет, пад у туристичком промету би могао да угрози циљеве Марока постављене у агенди Визија 2020. Овим планом било је предвиђено повећање броја летова за Мароко и обезбеђивање места за туристе у хотелима, и подстицање већег броја туриста да посете земљу. Због пада на француском туристичком тржишту, Министарство туризма Марока настоји да диверсификује токове гостију. У потенцијална тржишта спадају Бразил, Русија, Народна Република Кина, Северна Америка, Јужна Азија и Африка.

„Сваке године око 300.000 туриста из земаља Западне Африке посети Мароко. Из Бразила око 100.000 и 200.000 из Русије. Постоје важна тржишта у различитим земљама и ми желимо да привучемо све те људе,“ казао је министар Хадад.

Долазак бразилских туриста је порастао за 19 посто од 2010, а оних из НР Кине за 15 посто. Повећава се број запослених који говоре енглески језик и сајтова на том језику. Мароко такође настоји да умножи летове између градова у циљаним земљама и Краљевства.

Да ли ће они моћи да надоместе све мањи број француских туриста остаје да се види. „Ми смо лепа, разнолика, и гостољубива земља“, поручује министар Хадад.

Све већи значај туризма за привреду Марока

У временима финансијске несигурности, туризам је у Мароку био један од најдинамичнијих сектора у погледу отварања радних места. Чак и током недавне глобалне финансијске кризе, туристичка индустрија је стварала радна места.

Како Влада расподељује све више ресурса за индустрију туризма и уготитељства, значај тог сектора расте. Министар Хадад то објашњава на следећи начин: „Туризам је претеча богатства, извор запошљавања, начин да се Мароко отвори за спољни свет, и средство да Мароко привуче инвестиције“.

Министар је приметио да фокус на туризам помаже Краљевству да разграна економију. „Пољопривреда је важна, индустрија је важна, и туризам је важан. Што сте разноликији, мање сто подложни шоковима на глобалним тржиштима. На пример, уколико се ослањате само на нафту, а цена нафте падне, у проблему сте. Стога, због диверсификације привреде важно је додати туризам,“ закључио је Хадад.

Извор: Кућа Добрих Вести