Кућа Добрих Вести

Login

Јединствени драгуљ Марока - Тан Тан

Оцените овај чланак
(5 гласова)

MONAKO1111ТАН ТАН - Поводом националног празника караљевине Мароко, Кућа Добрих Вести, објављује текст свог дипломатско уредника Борислава Коркоделовића у коме ћете  упознати културу, народ, обичаје, уметност, али и прочитати о занимљивостима овог афричког народа.

 

У почетку је било стециште караванске трговине. Бунари и пашњаци су привлачили људе на камилама за којима су ишле козе и овце. Но није то био град већ шатори разапети око места са водом. Онда је током 1940-тих у оквиру шпанског протектората почео да настаје град Тан Тан. Наводно, град је назван по звуку када кофа удари у површину воде у бунару.

MONAKO222
Тан Тан је у састав Марока укључен 1958, две године пошто је Краљевина повратила независност од колонијалног владара Франуске. Данас је Тан Тан, административни центар истоимене провинције, неупадљив пустињски град који је према попису из 2004. имао 60.560 становника. То је други по величини град у региону Гулмим-Ес Семара, после Гулмима.


Тан Тан је удаљен 900 километара (км) на југ од мароканске пословне престонице Казабланке. Смештен је између долина река Чбика на југозападу и Дра, северније, које се када имају воду уливају у Атлантски океан. Према некима, у питању су два места са којих се пружају неки од најлепших погледа на мароканску атлантску обалу.


Са севера до Тан Тана води национални аутопут број Један (Н1), из Гулмима, главног града региона Гулмим-Ес Семара и уз реку Дра, која је са 1.100 км, најдужа у Мароку. Од Гулмима почиње котао пустиње Сахаре и 130 км до Тан Тана је упечатљиво само због суморне празнине и тврде хамаде, равне окамењене земље без иједног природно изниклог стабла дрвета.

MONAKO4444
Пет пута недељно на локални ародром Бела плажа слећу авиони Мароканске краљевске авијације (РМА) после нешто више од сата лета из Казабланке. За војно-цивилни аеродром ограђен високим зидом и по којом стражарницом, прича се да је био предвиђен за једно од места слетања у ванредним приликама сада пензионисних Шатл летилица америчке свемирске агенције НАСА.


Због близине мора и мале надморске висине од 199 метра (653 стопа), авиони на аеродром у Тан Тану могу да узлете или слете са мањом брзином него са других који су на већим надморским висинама. Наиме, густина ваздуха је већа што је ближа нивоу мора, за разлику од веће надморске висине.


Мусем


Тан Тан је крајем сваког маја центар номадске културе северозападне Африке када су се његови житеља и више стотина гостију из региона и много даље, сусрећу са стваралаштвом и начином живота у “пустињској цивилизацији.” Повод је обновљени Мусем, годишњег окупљања Бербера и номада које је према домаћинима, највеће у северозападној Сахари и доказује виталност житеља највеће вруће пустиње у свету (већи су сами Антарктик и Арктик, ледене пустиње) која се простире на преко девет милиона квадратних километара. Мусем је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уврстила у светску културну баштину.

BORISLAV
За време Мусема, који би могао да се преведе као сајам или вашар, на једном месту се нађе више од 30 племена из тог дела Марока, суседних и даљих арпских земаља. Организатор Мусема је Фондација Алмугар, чији је председник Фадил Бенаијаш, бизнисмен, амбасадор Марока у Шпанији и близак пријатељ краља Мохамеда VI, покровитеља манифестације. Мароканци 30. јула обележавају датум ступања на престо краља Мухамеда VI, настављача династије Алавита установљене 1631. и за коју се каже да потиче од пророка Мухамеда преко његове кћери Фāṭиме аз-Захрах и њеног мужа Али ибн Аби Ṭāлиба
Тан Тан, град једноличних зграда и пријатељских становника може да понуди тек по неку атракцију. Недељом се 1,5 км јужно од града организује сук или пијаца. У мају је ред на Мусем са тркама камила, јуришима коњице, музиком, рециталом поезије, рукотворинама и храном номада…

MONAKO777
Већина житеља Тан Тана су номади који су се овде настанили и карактеришу их плаве боје одеће. Уочљиво је присуство војске и полиције, с обзиром на близину Западне Сахаре где је1976, после повлачења шпанске колонијалне власти, избио рат између мароканских снага безбедности и Фронта Полисарио. Борбе су окончане 2001, примирјем уз помоћ УН које и даље посредују између Полисарија који тражи да Западна Сахара добије независност, те инсистирања Рабата да је повратио своју територију којој је дао широку аутономију.


Град је, као и остатак Тарфаја појаса и Западна Сахара, део бесцаринске зоне у којој многе радње продају артикле попут радио апарата, компјутера или електричних бријача. Од четири индустријске зоне у региону Гулмим-Ес Семара, три су у Тан Тану.


Венера из Тан Тана


Неколико километара ван Тан Тана, рељеф постаје интересантан и бива јасно да је град настао на дну некадашњег мора. Ту је нађена И Венера из Тан Тана, за коју се тврди да је најстарије дело људских руку. По некима, у питању је артефакт, шест сантиметара дуг објекат од кварцне стене који потиче из Раног Палеолошког периода пре од прилике 300.000 до 500.000 година. Међутим, критичари сматрају да је облик стене резултат деловања промене климатских доба И ерозије који су случајно произвели облик који може да наликује човековом, тзв. геофакт.


Ел Уатиа или Тан Тан Плаж


На 25. километара на запад од Тан Тана је место Ел Уатиа, или Тан Тан Плаж. Одатле се стотинама километара дуге плаже Атлантика простиру на север и југ. То у провинцији пружа многе могућности за инвестирање у туризам, приморски, али и сахарски, бањски, као што је. такође, пуно места привлачних за спелеологе или љубитеље авантуристичког туризма.

MONAKO33
Ел Уатиа са 6.294 становника према попису из 2004, је рибарска лука и највећи произвођач сардина у Мароку, сили рибарске индустрије у Африци и арпском свету. Место има плажу без хлада на којој често дува јак ветар. Све је популарнија међу сурферима, мада није најпогоднија за уобичајена купања због великих таласа и снажних струја. Плажа је препуна људи у време годишњих одмора, када и читаво место за кратко оживи. У сваком случају, са великим бројем малих хотела и ресторана, Ел Уатиа је атрактивнија за боравак него Тан Тан.


Рибарска индустрија у Мароку


Рибарска индустрија у Мароку доноси највећи девизни приход, јер чини 56 посто пољопривредног и 16 посто укупног извоза земље. Рибарство учествује са три посто у укупном домаћем производу (БДП) Марока. Који је номинални (неприлагођен за инфлацију) процењен за 2015. годину на 103.08 милијарде долара. Према проценама владе Марока, број радних места у директној или индиректној вези са овим сектором износи 400.000 запослених, (укључујући 104.000 рибара), по чему је кључни послодавац.


Мароканска рибарска флотила са око 3.000 пловила лови дуж обале од преко 3.500 км на Атлантском океану и Медитеранском мору, што чини поморску област од око 1,2 милиона км2. Организација за пољопривреду и исхрану (ФАО), при УН процењује рибљи потенцијал Марока на близу 1,5 милиона тона „обновљивих сваке године“. Земља поседује и велику инфраструктуру лука.

RIBARIII
У порвих 11 месеци 2014, Мароко је остварио приход већи од 5,20 милијарди дирхама (DH, око 500 милиона евра), продајом производа приобалног и традиционалног рибарења који су у том периоду достигли 1.167.194 тоне. Остварено је повећање од 10 посто у тежини и седам посто у вредности у односу на исти период 2013. По годишњој производњи поморског риболова, Мароко је у врху у Африци и на 25. месту у свету.


За риболов је нарочито погодна област Канарске струје, преко пута покрајине Тан Тан, јер је нарочито богата сардинама, пругастом (бонито) и класичном туном. Зато су у Тан-Тану, смештене образовне институције и технолошки центри поморског рибарства.


Од 2009. Министарство пољопривреде, руралног развоја и поморског рибарства спроводи План Халиеутис чија је намера повећање улова на 1,6 милиона тона годишње и извоза на 21,9 милијарду DH до 2020. У истом временском периоду, очекује се да ће тај сектор повећати допринос БДП на 23,9 милијарде DH. Очекује се да ће број радних места директно везаних за индустрију риболова, порасти на 115 000. Ова повећања треба да буду последица модернизације различитих сегмената рибарске индустрије, као и побољшања њене конкутрентности и деловања.


(Наставља се)

 

Извор: Кућа Добрих Вести

 


Последњи пут измењено недеља, 31 јул 2016 10:34
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија