Кућа Добрих Вести

Login

Обележен Царев рођендан у Србији

Оцените овај чланак
(2 гласова)

akihitoАмбасадор Јапана у Србији Ђуићиро Такахара оценио је да је 2016. у Србији била обележена успешним спровођењем генералних избора, побољшањем макроекономског управљања, и даљим напретком у њеном придруживању Европској унији.

 

Амбасадор Такахара је изразио одлучност да учврсти сарадњу и подршку економском и социјалном развоју Србије, као и њеним интеграцијама у ЕУ, и да унапреди размену на многим пољима ради бољег разумевања између народа две државе.

 

Говор амбасадора Такахаре

 

Амбасадор Такахара се у београдском хотелу Хајат прошлог четвртка обратио гостима на пријему поводом рођендана Цара Акихита.

 

Том приликом је амбасадор Јапана казао:

 

Ваше екселенције,

Драги гости,

Желео бих да вам се захвалим што сте дошли на пријем поводом 83. рођендана 125. Цара Јапана.

 

Година 2016. је у Србији била обележена успешним спровођењем генералних избора, побољшањем макроекономског управљања, и даљим напретком у њеном придруживању Европској унији.

      

Импресиониран гостопримством и природним лепотама Србије током својих путовања у разне крајеве ове земље, од Прешева до Сенте, од Димитровграда до Шида, сада сам још одлучнији да учврстим нашу сарадњу и подршку економском и социјалном развоју Србије, као и њеним евроинтеграцијама, и да унапредим размену на многим пољима у циљу бољег међусобног разумевања између наша два народа.

                                                                                   

Са своје стране, ми ћемо учинити све што можемо, а вас ћемо замолити за континуирано активно учешће у побољшању наших билатералних веза. Како је велики песник Његош рекао: „Без муке се песма не испоја; без муке се сабља не сакова“.

 

Драги гости, вечерас смо за вас припремили “washoku” и саке – јапанску храну и вино од пиринча. Желим вам угодно вече“.

 carkgo

Такахара је наздравио за пријатељство два народа. Пријему су присуствовали представници културног и јавног живота Србије, kao и чланови дипломатског кора. Градски женски хор из Пожаревца извео је на почетку пријема химне Србије и Јапана.


Цар Акихито рођен је 23. децембра 1933. године и ове године ће напунити 83 године. Дошао је на престо 1989. године и 125. је цар по реду према традиционалном систему наслеђа. Ера владавине цара Акихита се назива "Хеисеи".

 

Односи Србије и Јапана

 

Преписка између челника две државе почела је 1882, пошто се Милан Обреновић (1854-1901), први српски краљ после ослобођења од Турака, обратио јапанском цару и великом реформатору Меиђиу (1852–1912), обавештавајући га о свом крунисању. У одговору је цар Меиђи изразио задовољство чином у Београду. Наступајућа 2017. ће означити 125 година званичних односа две државе чији су главни градови Београд И Токио удаљени 9.175 километара.


Регионално представништво Јапанске агенције за међународну сарадњу (JICA) је у октобру 2006. премештено из Беча у Београд, из кога покрива, такође Црну Гору, Босну и Херцеговину, Македонију и Албанију.


У Привредној комори Србије истичу посебан значај билатералне економске сарадње са Јапаном. Економски односи одвијају се на основу Споразума о трговини и пловидби који је ратификован 1959. и садржи клаузулу најповлашћеније нације у трговини.
Привредна сарадња са Јапаном одвија се на бази робне размене. Међутим, последњих година направљен је помак и Јапан је инвестирао у одређене пројекте у Србији.


Јапанске фирме Јапан Тобако Интернешенел (JTI) и Панасоник су инвестирале и у Србији. Јапан је, такође, послао у Србију експерте да би унапредили улагања.

                                          olimpijada

ЈТИ који је био први јапански директни инвеститор у Србији, постао је једна од најугледнијих компанија у земљи. Компанија непрестано расте и шири производњу, као и извоз, а постала је и пети по величини порески обвезник у Србији. Сада запошљава око 300 радника и још 200 сезонских.


Панасоник је пре шест година у Свилајнцу изградио фабрику за производњу расветних тела. У тој компанији број запослених, такође, расте и сада их има око 350 , а непрестано проширује производњу.


У мају ове године представници Владе Србије и Шапца и компаније Јазаки потписали су Меморандум о разумевају и 2017. та корпорација би требало да почне изградњу фабрике за произвођу каблова, уз инвестицију од око 25 милиона долара.


"То је прва јапанска гринфилд инвестиција у Србији и планирано је да до 2019. године буде запослено 1.700 радника. Очекујем да успешна пословна прича компанија JTI и Панасоник и ускоро компаније Јазаки, привуче пажњу још јапанских и других потенцијалих инвеститора", написао је недавно амбасадор Такахара у писму јавности у Србији са којом на тај начин редовно кумуницира.


Амбасадор изразио очекивање да ће успешни пословни резултати јапанских компанија које су до сада покренуле бизнис у Србији привући друге улагаче из те i других земаља. Такахара је навео како постоји жеља да јапанске компаније наставе да буду добри пословни грађани и тако дају свој допринос економији Србије и унапређењу односа две земље.


Сарадња у области туризма између Јапана И Србије се, такоже развија. Претходне године Србију је посетило 5.196 Јапанаца.
Такође је влада Јапана кроз пројекат бесповратне помоћи за пројекте за основне потребе становништва (ПОПОС) у Србији, помогла развоју у области здравствене неге, основног образовања, социјалне помоћи и заштите животне средине. Пружила је, такође, помоћ после катастрофалних поплава 2014, као и ове године додатну бесповратну помоћ као одговор на утицај избегличке и мигрантске кризе у Србији. Укупан износ јапанске помоћи Србији од 1999. године је премашио 490 милиона евра.

 

                              ambtahara

 

Јапан високоразвијена земља

 

Јапан је острвска држава у Источној Азији која се на 377.873 квадратних километара простире у Пацифичком океану. Јапан има око 127 милиона становника. Та држава је чланица Уједињених Нација, групе 7 најутицајнијих земаља Запада и Групе 20 највазнијих привреда света, па је сматрају регионалном силом.


Иако има ограничене природне ресурсе, Јапан је један од лидера светске економије. Јапан је трећа по величини национална привреда у свету мерено по номиналном укупном домаћем производу (БДП, 4,4 билиона долара, сходно процени Међународног монтарног фонда за 2016. и 38.731 у просеку по становнику), а четврти по паритету куповне моћи (ППП, по тржишним ценама, 4.9 билиона, односно 34.871 пер капита).


Јапан је четврти по величини извозник (622 милијарди долара, према проценама за 2015.) и увозник у међународној привреди (811,9 милијарди према процени за 2014.).


Јапан се ослања на висококвалификовану радну снагу, а његово становништво спаде међу најобразованије на свету, са једном од највиших стопа факултетски школованих људи. Јапан је високо развијена земља са веома квалитетним начином живота. Јапанци су, према Индексу људског развија, најдуговечнији у свету и та земља има трећу најнижу стопу смртности новорођенчади.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 14 децембар 2016 22:16
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија