Кућа Добрих Вести

Login

Сарадња Високе туристичке школе и универзитета Гунадарма

Оцените овај чланак
(2 гласова)

GunadarmaaaaaaБЕОГРАД - У просторијама Високе туристичке школе (ВТШ) из Београда, потписан је последњег дана септембра споразум између ове високообразовне институције и индонежанског универзитета Гунадарма о међусобној сарадњи у погледу размене студената и професора, стручне праксе, студијских путовања и рада на будућим заједничким пројектима.


Представници ове две институције су овом приликом свечано отворили и Е-corner, пројекат на коме ће заједнички радити, а који ће путем интернет платформе омогућити студентима ВТШ, али и свим заинтересованима, да се боље упознају са Индонезијом, њеном економијом и туризмом, наставним плановима и програмима многобројних универзитета у четвртој најмногољудијој земљи на свету, као и са могућностима за добијање стипендија и наставак школовања у њој.


„Веома ми је драго што се још увек сећате нашег председника Сукарна и Покрета несврстаних земаља, иако је од тада прошло много година“ истакла је Е.С. Маргианти, ректор Универзитета Гунадарма, током посете ВТШ.


Гостовање представника академске заједнице из Индонезије саставни је део програма међународне сарадње који ВТШ организује ради упознавања њених студената са народима и културама у свету, као и са условима и новим могућностима за стручно усавршавање у иностранству.

 

indo1

 

Најбољи приватни универзитет у Индонезији


Гунадарма, на коме студира око 40.000 младих, је почетком године проглашена за најбољи приватни универзитет у Индонезији и 10. најквалитетнију високообразовну институцију у тој земљи, према избору на интернет страни Вебометрикс.


Према страници најбољих светских универзитета, Гунадарма је осма најцењенија таква институција у Индонезији. Гунадарма је такође, заједно са Универзитетом Индонезије највише оцењени универзитет у области Џакарте, једном од 14 образовних региона у Индонезији, изнела је у једном интервјуу ректорка Маргијанти.


Гунадарма у Џакарти има више од 12 студентских насеља и 1.200 стално запослених. Међу академским особљем 25 има звање професора и 150 титулу доктора. Предавачи морају имати макар мастер диплому.


У Индонезији постоји 105 државних института и више од 3.300 приватних високошколских институција. У појединим образовним региона има 200 и више приватних универзитета. У региону Џакарте, мегаполиса са више од 10 милиона становника, постоје 354 приватна универзитета. Гунадарма је једини приватни иниверзитет који у региону Џакарте има акредитациони институционални ниво А, заједно са једном од најпрестижнијих државних високошколских институција, Универзитетом Индонезије.


Приватни универзитети у Индонезији су непрофитне организације и њих оснивају фондације. Приватни универзитети могу да делују само у датом региону. Уколико би Гунадарма желела да се шири на друге регионе, тај задатак би морала да преузме нека нова фондација која би основала свој приватни универзитет.

 

indo2

 

Назив Гунадарма по имену архитекте


Рачуна се да високошколци чине пет одсто међу више од 240 милиона становника Индонезије, државе са највећим бројем муслимана који чине око 88 одсто свег живља. Око 60 одсто свих становника Индонезије имају до 35 година живота.


Индонезија је највећи архипелаг на свету који се простире на више од 1,9 милиона квадратних километара. Чини је најмање 17.508 острва, од којих је близу 6.000 настањено људима.


Гунадарма је, према неким изворима, добила назив по имену архитекте из чијег је инспиративног размишљања у Индонезији у деветом веку током династије Саилендра настао Борободур, највећи будистрички храм у свету и највеличанственији споменик те религије, који је Организација Уједињених народа за образовање, науку и културу (УНЕСКО) ставила на листу културне баштине света. Гунадарма, такође, може да се протумачи као искрена жеља и посвећеност друштву кроз високе школе.


Установљен 1981. године, Гунадарма је у првој школској години имао само 97 студената. Статус универзитета је добио 1996, а данас га чине факултети за компјутерску науку и информатичку технологију, индустријску технологију, економију, грађевинарство и планирање, психологију, језике, као и комуникацију. Посебан нагласак на свим факултетима ставља се на компјутерску науку, што је традиција и “заштитни знак” универзитета који је настао као Програм образовања за компјутерске науке.

 

indo3

 

Годишње дипломира 7.000 студената


У Гунадарми истичу како се Индонезија, једна од великих привреда у брзом успону, непрекидно суочава са таласом компјутеризације, па је из те области потребно образовање нације. Улога Гунадарме је, такође, да образује поуздане професионалце у основним информационим технологијама за нацију суочену са глобализацијом.


На Гунадарми годишње дипломира близу 7.000 студената. Школарина за оновне студије по семестру за индонежанске студенте је 750 долара, а више од 90 одсто дипломаца нађе посао у домовини или иностранству током прва три месеца по стицању дипломе.


Ректорка Е.С. Маргианти и координатор за међународну сарадњу др Маде Вирјана истичу један од циљева Гунадарме - да пружи васпитање студентима како би израсли у истинског и образованог човека, ментално и физички чврстог. Право значење и улога образоване институције јесте формирање личности која ће допринети расту нације, навели су професори, за које важе исти критеријуми.


Један од циљева руководства Гунадарме је да постане првокласан светски универзитет закључно са 2017. годином.


Гунадарма поклања посебну пажњу међународној сарадњи. Гунадарма има сарадњу са 28 универзитета широм света, међународним организацијама, мултинационалним корпорацијама, инстраживачким институтима и производним погонима.
Делегација Гунадарме је боравила у Србији и у последњој декади јуна ради разговора са потенцијалним партнерима међу високошколским установама и у сектору високих технологија. Делегација предвођена ректорком Др. Е.С. Маргианти је тада разговарала са руководствима Универзитета и појединих факултета у Београду и Новом Саду, а била је и у радној посети компанији Комтрејд (ComTrade) и ИТС Високој школи за информационе технологије у Београду.


Према изворима из Гунадарме, тада су потписана два меморандума о разумевању са Универзитетима у Београду и Новом Саду, на основу којих треба да буду прецизирани размена предавача и студената, као и други облици академске сарадње.


Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено субота, 11 октобар 2014 19:04
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија