Кућа Добрих Вести

Login

Органско вино – будућност производње у Србији

Оцените овај чланак
(1 Глас)

organskovinoБЕОГРАД - Да ли знате како је то - производити органска вина, данас, у Србији?Звучи ли вам то као нешто далеко, што није карактеристчано за наше поднебље,  или као неко монденско занимање?Асоцијација за овакву делатност можда су вам свакако виногорја Француске или Тоскана у Италији, али не Гроцка, предграђе Београда. Зар не?

 

У породици Бранислава Анђелића нема традиције бављења пољопривредом. Он је као магистар економије и до пре осам година вино познавао само као потрошач.

 

Ушао је у виноградарство и винарство као потпуни аналфабета. Али је увек волео да учи. Прочитао је сигурно стотину књига, од којих већину није разумео. Читао је научне чланке. Дописује се са светом. Пита колеге. Са Пољопривредним факултетом ради огледе у винограду. Оцена му је да је, сада, са том самосталном едукацијом стигао до нивоа знања средње школе винарства, и да мало више зна о виноградарству.

 

„Наша производња је органска. Грожђе се гаји без употребе пестицида, хербицида, фунгицида и вештачког ђубрива. Вино садржи од 4 до 10 пута мање сумпора од обичних, неорганских вина. Не додајемо ни ензиме, ни појачиваче боје и укуса, ни бистрила животињског порекла. Моја вина су сада на нивоу 82-83 поена. Циљ ми је да за 15 година дођем на 95-96. Око поен годишње. И да у међувремену ужива,  каже на почетку приче о свом бренду „Плавинци“ Бранислав Анђелић.

 

                        panonia

Здрава заштита и прехрана

 

Према његовим речима, то што се не користе пестициди, хербициди и системици знатно смањује трошкове производње када се узме у обзир да се у конвенционалном узгоју лоза прска и 10 пута годишње“, додаје он.

 

Према његовим речима, овакав приступ захтева константну бригу о земљишту. Међуредни простор се затрављује, мешавином трава и легуминоза. Сваки други међуредни простор се коси на кратко и често, као и сваки други травњак (у зависности од падавина).

 

„Из тог међуредног простора се приступа лози са обе стране. Онај алтернативни се оставља да расте све до цветања зеленог покривача, па се тек онда коси. То обезбеђује довољно азота и хумуса, па додатно ђубрење није потребно. У реду се, док је лоза млада, окопава мотикама. Може, наравно, и трактором са фрезом пипалицом, али идеја је да тешке машине не улазе у виноград и не сабијају земљиште. Када виноград достигне седму или осму годину, онда се и простор у реду само коси. По земљи се прска једном у пролеће биоактиваторм земљишта. То су бактерије и други природни организми који иначе постоје у земљишту, дакле не додаје се ништа страно. Они се везују за корен и омогућавају биљци да усвоји храњљиве материје из земљишта које иначе не би могла да усвоји. Они такође брзо разграђују мртве биљке и чине земљу растреситом. Било би добро да сваке 3-4 године заоремо са стајњаком, али на жалост у Србији нема стајњака органског порекла у слободној продаји. Уместо тога правимо чај од компоста, коприве и и тиме заливано земљиште два, три пута између цветања и шарка“, објашњава своју производњу Анђелић.

 

Прозрачна крошња

 

Посебна пажња се посвећује проветрености и осунчаности крошње. Прозрачна крошња се брзо исушује после кише, знатно смањујући могућност за појаву болести, а осунчаност обезбеђује да гроздови потпуно сазре. Ово се постиже разним узгојним облицима "подељене крошње" где је главна жица на којој је кордуница на већој висини (1м), а са алтернативних кондира се ластари везују за жицу изнад и испод главне. Само везивање у узгојни облик јесте радно интензивно, али зато касније нема резидбе на зелено, уклањања лишћа у пределу гроздова ни уклањања гроздова, јер оваква крошња допушта и 30% већи род уз одржавање истог квалитета.

 

 „Лозу за бело вино, сорте Панониа, сам набавио од Института у Сремским карловцима. Панониа даје свеже вино, слично Рајнском ризлингу. За црвено вино сам одабрао сорту Регент, коју сам набавио од Julius Kühn Института у Немачкој. Регент даје веома тамна, опора вина, медитеранског стила, са доста алкохола (као Дингач, Поступ...). Ја га берем мало раније јер не волим превише алкохолна вина, а волим и да вино има мало више киселина“, истиче он.

 

„Обе сорте су отпорне на пепелницу и пламењачу, а беру се доста рано, крајем августа, тако да их не закачи ни сива трулеж. Од инсеката се бранимо стварањем биолошки разноврсног окружења у коме живе предатори штетних инсеката. Поред затрављеног земљишта у непосредној околини су засађени медитерански грмови (лаванда, смиље, рузмарин, пелин, рута), бобичасто воће, медоносне биљке. За кртице и друге топлокрвне напаснике се брину сове и соколи за које смо обезбедили погодна станишта. А помажу и мачке“, наводи Анђелић.

 

                     orezivanjerrrrrr

 

Мала производња

 

Вино се производи са селекционисаним квасцима органског порекла. Не користе се ензими ни било какви производи животињског порекла. Пошто је производња мала, не усуђују се још увек да експериментишу са квасцима који долазе са лозом из винограда.

 

„Ми смо тек почели да учимо како се прави добро вино (иако смо добили и бодове за сребро на међународним такмичењима). Зато смо одлучили да не улажемо превише у опрему. Вино се производи и чува у пластици (ПП за бело и ПЕ за црвено). Црвено вино се кратко (4 месеца) излаже храстовим даскама које се потапају у танкове. Преса, пунилица и етикетирница су ручне. До ове године смо за контролу ферментације белог грожђа користили суви лед, али смо се сада одлучили за набавку чилера. Дакле, купујемо само оно што се покаже заиста неопходним“, каже наш саговорник.

 

Егзотични мирис вина

 

„Купци наших вина су делом људи који воде рачуна о свом здрављу и купују органско кад год могу. Делом су то добри познаваоци вина који су се уморили од четири-пет истих сорти које сви праве и који желе да пробају нешто ново, неуобичајено. Ове две групе, наравно, нису међусобно искључујуће. Имамо доста купаца међу странцима који живе и раде у Београду, а и неколико фирми купује наша вина за поклоне пословним партнерима и репрезентацију.Ми правимо само три етикете, бело Ћилибар, розе Рамонда и црвено Индиго од ове две поменуте сорте. Производња је веома мала, између 2.500 и 3.000 флаша годишње. Углавном се све прода за сезону. Ове године смо остали без Индига, али зато паралелно продајемо Ћилибар 2015 и 2016 јер овог из 2015 има још мало“, истиче он.

 

„Ћилибар је модерно и освежавајуће вино, боје ћилибара. Мирише на дињу, кајсију и јабуку. У устима је пуно, на непцу кремасто са наглашеном минералношћу. У грлу дуго остају ароме црвеног грејпфрута. Наглашене киселине се одлично слажу са маснијим, кремастијим јелима. Вино може да одлежава дуги низ година у флаши, што није уобичајено за бела вина“, додаје Анђелић.

 

„Код Индига преовлађују мириси нара, вишње и купине. У устима је средње пуно, питко, благо трпко. Има дугу завршницу. Одлично иде уз масне сиреве, гулаше, мућкалице, дивљач, бифтеке, јела са јаким сосовима“, истиче.

 

Према његовим речима, Рамонда је ново вино, први пут прављено 2016. Боја му је мало тамнија од провансалског розеа. Вино је комплексно, што је изненађујће за розе вино. С једне стране је мирисно, воћно, али има и мало опорости, и ако се остави да продише постаје мало озбиљније вино. „Не знам да ли ћемо поново успети да га направимо. Регент јако брзо боји ширу и она мора да се отаче практично из муљаче да би се добило розе вино“, наглашава.

 

                   letnjapanorama

Каква је будућност органског вина у Србији

 

„На жалост мислим да будућност није нарочито светла. Бутик винарије, као наша, сигурно могу да буду успешне. Има места за још десетак на тржишту. Али за неки већи продор (као у Шпанији на пример где производња органског вина расте 8% годишње) нема места. Највећи број потрошача је још увек слабо информисан и нерадо иду на нове етикете, нове сорте. Потребно је да их образујемо, а ми органски произвођачи смо мали и нејаки за то. Држава не помаже својом неактивношћу. Наше удружење (Serbia Organica) годинама моли да се измене прописи и ускладе са ЕУ - листа дозвољених средстава у органској производњи је веома кратка, а министарство одбија да аутоматски стави на листу сва средства дозвољена у ЕУ. И онда дође година као 2014. са историјским падавинама и ви немате чиме да штитите лозу. Један колега је изашао из органске производње те године, а другоме је пропао виноград. Ја као последицу 2014. нисам имао бербу Регента у 2015. Могли смо, наравно, да варамо, али верујте то није у природи људи који се одлучују за органску производњу“, казао је он.

 

Шта можемо научити од других?

 

„Рецепт за врхунска вина постоји и доступан је. Најважнија ствар у прављењу врхунског вина је праћење процедуре и чистоћа. Ако вас мрзи да устанете два пута ноћу да притиснете капу на грожђу у ферментацији, ви нисте за овај посао. Импровизацијом може да се бави онај винар који је довео технику до савршенства, онај који бар 20 година конзистентно избацује вина од 90 и више поена на тржиште. Друга лекција је да се органска вина могу правити од било које сорте грожђа. Једно од најскупљих вина на свету, Romane Conti, на пример, се производи органски, а сорта је Бургундац црни, најтеже грожђе за узгој у било каквом режиму производње“, навео је Бранислав.

 

„Оно што још нисмо научили од успешних других је задругарство. Ми имамо велику срећу да је већина нових винара у Србији потекла из других бранши, да су то људи који су се доказали у животу и немају потребу да се доказују вином. Они спремно прихватају науку, одлазе у посете искуснијим колегама у иностранству, друже се и размењују искуства. Они желе да направе врхунско вино за себе. Резултат тога је изузетан скок у квалитету српских вина у последњих 10 година. Али би тај скок могао да буде још много већи када би се искрено удруживали. Нажалост, мислим да то никада нећемо научити, да је то нека фалинка у нашем генетском коду“, закључује.

 

Откуд Плавинци?

 

Некада давно, када би морнари који су у зору пловили Дунавом узводно прошли између две аде код Гроцке, угледали би са леве стране брежуљке са виноградима који су се на јутарњем сунцу пресијавали у индиго плавој боји, од Плавог камена којим су тада виногради били прскани, па зато назваше те брежуљке Плавинци.

 

Ти виногради су у XX веку углавном уступили место кајсијама, бресквама, трешњама и јабукама, а понајвише викендицама нове средње класе Београђана. Али, назив Плавинци и нешто мало винограда су остали.

 

Током 2008. године мала парцела у Плавинцима је отета од корова, а 2011. године једна мала гаража претворена је у винарију Плавинци. Прво вино је угледало сунце 2014. године. С обзиром да породици Анђелића нико већ више од пет генерација није имао никакве везе са земљом (учитељи, попови, уметници и занатлије), вино је било изненађујуће добро, и, што је најважније, потпуно природно. Сваке наредне године су знали више и правили боље вино. 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 21 јун 2017 22:51
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија