Кућа Добрих Вести

Login

Марко Милановић - Повратак песме у којој доминира глас

Оцените овај чланак
(22 гласова)

markofiksnaНИШ - Као учесник такмичења „Ја имам таленат“ млади Марко Милановић, који управо данас прославља 30. рођендан, освојио је Србију певањем оперских арија. Толико, да му је актуелни министар културе, тада члан жирија, Иван Тасовац, рекао да је за пар минута успео да промовише оперску музику више него неки који су томе посветили цео живот.

У међувремену, тадашњи студент права, Нишлија Милановић, данас ученик оперског певања код познате бугарске оперске певачице и професорке Маријане Пашалијеве, члан водећих нишких хорова и Вокалне групе „Константин“, постао је адвокатски приправник, посвећен својој основној професији једнако као и свему чега се дотакне у животу. То је момак који целог себе даје песми када је на сцени, адвокатури када је у судници или кацеларији, пријатељима за које увек нађе времена, породици, а данашњи рођендан, Кућа добрих вести на овај начин му искрено честита.
Ових дана његова преокупација је песма „Добро је“, коју са друговима из „Константина“ припрема за наступ на музичком фестивалу Београдско пролеће, који се ове године одржава под називом „Пролеће у Београду“ од 7. до 9. јуна. Аутор музике и текста је Леонтина Пат. 

Само оркестар и људски глас

- Реч је о песми која враћа неку бољу, стару добру музику на нашу сцену, каже Марко Милановић, налик оним песмама које су певали Ђорђе Марјановић, Лео Мартин, Седморица младих, а које и данас памтимо и радо их слушамо и певушимо.У питању је дакле песма, без ефеката, без синтетичких елемената и вештачких звукова. Само оркестар и људски глас. После много година враћа се она концепција фестивалског наступа где је све уживо, од оркестра, преко певача и пратећих вокала, растерећено било какве козметике која подразумева специјалне ефекте, свега онога што скреће пажњу с лепоте људског гласа. Уосталом, на сцени ће се те вечери наћи и оперски певачи Оливер Њего и Сузана Шуваковић-Савић као дует, Душан Свилар, Тијана Дапчевић и „Вокал 5“ и многи други, а мени је част што ћу имати прилике да се први пут искажем и на оваквом фестивалу и са музиком која није опера. Мој глас ће овога пута бити сасвим другачији од оног на који је публика навикла, будући да ме сада препознају по оперским аријама, наступима на „Нимусу“, Хорским свечаностима и фестивалима клапа, каже Марко у разговору за Кућу добрих вести .

Вокални састав „Константин“ је последњих неколико година омиљен нишки ансамбл, који је петогодишњи рад обележио изузетно запаженим целовечерњим концертом. Доживели су стајаће овације после концерта са Београдским мушким хором у Светосавском дому у Нишу, један од најзапаженијих наступа имали су на Нишким хорским свечаностима пре две године, када су добили највише критике стручног жирија, а Марко се истакао извођењем соло деоница у сплету српских песама „Магла паднала“, где је опет изненадио публику могућношћу да истакне глас сходно музици коју интерпретира.

Без обзира на евидентне успехе у музичкој каријери, Марко је професионално ипак превасходно везан за своју струку, којој се посветио после дипломирања на правном факултету. За сада успешно одолева да се определи само за певање, и поред примамљивих понуда после „Талента“, почевши од оних пред којима се испречила жеља за окончањем студија, као што је чланство у оперском ансамблу београдске Опере (лично од Радмиле Бакочевић), преко понуда иностраних професора за одлазак на студије певања у Манхајм и Есен.

Животни мото: “Оно што си започео требало би и да довршиш“

„Оно што си започео требало би и да довршиш“- његов је животни мото, којег се држи у сваком послу који започне, било да је учење, певање или рад у адвокатури (у једној познатој адвокатској канцеларији у Нишу) у питању. За сада се не одриче ни адвокатуре ни певања јер је, каже, прво нешто стабилно, а друго небеско, ванвременско, суштински неодвојиво од његове бити. И за сада се не оптерећује питањем шта ће и хоће ли нешто да превагне у будућности.
- Сваки излет у музици ми показује да је све оно што се ради на прави начин уметност и да не мора увек да буде реч о оперској музици- истиче. Када је човек посвећен ономе што ради, без оптерећења тиме да ли ће и у коликој мери некога да задиви, онда је и сам наступ ослобођен било каквог притиска, а ефекти су неизбежни и видљиви.

Јеси ли ти онај?

Спонтан, смирен и сигуран, какав је био и у хору и какав је и као члан ансамбла и као солиста на сцени, Марко непосредношћу плени и на свом радном месту. И даље га одушевљавају људи, од продавачице одела, која га спонтано и без помињања имена пита „Јел си ти онај са ТВ-а?“, до судија који га после обављеног посла замоле да остане у судници, за чим следи исто питање. А понекад и молба да се фотографишу са њим или питање „Да ли могу да Вас сликам“.

                           markotriobrada


-Дешава ми се да ми судија затражи адвокатску легитимацију, како би проверио да ли ми се име из ња подудара с именом у пуномоћју и да ли није у питању нека шала, објашњава Марко. “Те ситуације ме радују јер показују да је лепота у непосредности обичних људи око нас, који умеју да примете, да упамте и да покажу да воле оно што радите и онда заправо схватите колико има смисла то чиме се бавите, било као професијом, било као хобијем“.

На предстојећем фестивалу, када отпева „Добро је“ и поклони се публици, Марко ће заједно са колегама из „Константина“ сести у кола и похитати за Ниш. Већ први радни дан очекују га оне друге обавезе, адвокатска канцеларија и судница. Можда опет збуњени поглед неког судије који не верује записничару, па проверава име адвокатског приправника којег је претходне вечери гледао под светлошћу рефлектора, на оној другој, сјајнијој и блештавијој сцени, на којој корача једнако самоуверено и сигурно као и у судници. И једна и друга, бар тренутно, представљају његов живот. Све док се не одлучи само за једну. Ако то икада учини...

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 30 мај 2014 00:12
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

1 Коментар

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија