Кућа Добрих Вести

Login

Олимпијске игре у Рију

Оцените овај чланак
(2 гласова)

RIOБРАЗИЛ- Интересантно је истраживати односе између економског раста земље и њеног успеха на великим спортским такмичењима.Освајање олимпијске медаље захтева посвећеност, жртвовање и вештину. Но, хладнокрвна економска логика указује да је чак значајнија лутрија где сте рођени.


Очекује се да ће само 30 земаља освојити око 80 одсто свих медаља које буду биле додељене у Рију, предвидели су из мултинационалне компаније професионалних услуга PwC из Лондона. Ово „јасно одражава“ стање глобалне привреде, у којој неколико великих сила остварује већину производње, оцењују у PwC.


Присуство две највеће светске економије – Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине – на врху табеле олимпијских медаља не представља изненађење. Аналитичари су, пак, уверени да могу да предвиде редослед до дна табеле.


Академска литература је још од 1950-тих истраживала однос између економских променљивих, попут величине становништва и прихода по глави становника, са спортским успесима. После Олимпијаде у Сиднеју 2000, „интерес је експлодирао“, рекао је Клаус Нилсен, професор на Спортском бизнис центру лондонског универзитета Биркбек.


Те године су насловима доминирали модели ривала са колеџа у Колораду и Пословне школе из Дартмута, у Њу Хемпшајру. Ни једна није узела у обзир резултате индивидуалних спортиста, али су обе оствариле високе нивое прецизности.

 RIO22



Пред игре у Рију, ова врста истраживања је умногостручена. Економисти са великих институција као што су мултинационална инвестициона банка Голдман Сакс из САД и PwC се такмиче са унуиверзитетским професорима у постављању најсигурније прогнозе.


„Већина њих је потврдила да најважини фактор представља финансирање“, рекао је професор Нилсенс. На пример, Француска која има дугу традицију финансирања спорта на свим нивоима, налази се на врху Голдманове листе „бољег наступа “ после узимања у обзир прихода и становништва.


Модерни модели су постали свеобухватнији, узимајући у обзир читав спектар других варијабли. Поред осталог, у неким случајевима је укључен проценат Муслимана у становништву, уз претпоставку да ће женски спорт бити мање подржан и стога смањити број медаља за које се земља може борити.

 

RIO33


Наравно, сви модели су само приближни релности. Не може се увек предвидети тачан број медаља које ће освојити земља само на основу економских параметара. И све претпоставке које иду у смеру изградње било каквог модела чине овај непоузданијим.


Упркос свему овом, и даље је забавно видети које земље бити у складу са односом између економског и спортског успеха.


Франческо Гарзарели и Лоренцо Инкоронато из Голдман Сакса су уочи Олимпијаде у Рију анализирали које су земље оствариле већи успех од очекиваног, а које слабији на Олимпијским играма, мерено бројем освојеним медаља, а узимајући у обзир њихову економску снагу. Они су узели удео олимпијских медаља које је освојила свака од земаља која је учествовала на играма од 1980. до 2012, и измерили су на основу тога успех земаља уз узимање у обзир становништва, прихода по глави становника, каква је „ефикасност “ руковођења земљом. Додат је и ефекат „земље домаћина”, јер је претпоставка да ове освајају више медаља него обично.


„Међу свим земљама које учествују на Олимпијади, стиче се утисак да су САД, Кина, и Русија остварили бољи резултат од очекиваног, поготово на последње четири Олимпијаде“, тврде Гарзарели и Инкоронато. У међувремену су Аустралија, Венецуела и Грчка, у којој су Олимпијске игре рођене, „оствариле слаб резултат у односу на то шта су економски показатељи указивали да могу да остваре “, констатонали су аналитичари Голдмана.


Будући да је поље економетрике пренатрпано, професор Нилсен је одлучио да заузме другачији приступ. Усредсредио се искључиво на недавне спортске резултате највишег нивоа – и узимање у обзир оног што је познато о учешћу спортисте шест дана пред почетак Игара.


На врху његове табеле налазе се позната имена, али он такође каже да да ће олимпијци Холандије и Новог Зеланда бити успешнији него обично. Професор Нилсен је, такође, мање забринут од осталих аналитичара у вези одлука везаних за учешће руских атлетичара на Олимпијади у Рију. „Руски спорт налази се у опадању“, рекао је он. „Чак и без забране они не би остварили бољи успех“.


Бити домаћин Олимпијаде


Једна од најзначајнијих промена у економетријским моделима примењеним на Олимпијаде је придавање много већег значаја важности организовања Игара. Тим у Голдману је предвидео повећање од 30 одсто укупног броја медаља за Бразил у односу на 2012, уз прогнозирање освајања рекордних 22 одличја. Сличног мишљења је и анализа из PwC у којој је дат још већи значај „ефекту домаћинства“, уз предвиђање да ће Бразил у Рију освојити 25 медаља.

 

RIO44
Бразилци, међутим, не би требало да очекују да ће утицај организовања Игара потрајати. Из Голдмана примећују да су њихове највеће грешке у прогнози за Олимпијаду 2012. биле везане за раније домаћине Олимпијада, од којиох су очекивали много боље учинке него што су их ови остварили остварили у Лондону.


Најистакнутији пример у последње време је лош резултат Аустралије. Од изузетног успеха на играма у Сиднеју на којима су домаћини освојили 58 медаља, бележен је сталан пад, који је окончан са само 35 медаља за Аустралију у Лондону. Голдманов модел се сада заснива на претпоставци да ће ранији домаћини на следећим играма изгубити приближно 10 одсто од укупног броја освојених медаља и 15 одсто стечених златних медаља.


Жетва медаља у Рију


Две највеће светске економије, САД и Кине, поново ће освојити највећи број златних медаља на Олимпијади док ће Велика Британија заменити Русију на трећем месту у укупном збиру, предвидео је Голдман Сакс на почетку Игара у Рију.


Из банке је наведено да ће амерички спортисти освојити 45 златних медаља у Рију, једну мање него у Лондону пре четири године, док ће НР Кина освојити 36, две мање него 2012,.


Велика Британија, која је била домаћин Игара 2012., освојиће 23 златне медаље, за шест мање него на претходној Олимпијади. Но, у коначном збиру, освојиће 59 медаља, једну више од Русије, наводи се у истраживању.

 

RIOMMMMMM

 

Руски тим, који је ослабљен забраном учешћа због допинг афере, освојиће 14 златних медаља, за 12 мање него што су укупно освојили у Лондону пре четири године, предвиђају у Голдман Саксу.


Земља домаћин Бразил дуго је остваривала резилтате испод очекивања с обзиром на становништво од преко 200 милиона људи, пето по величини у свету, као и њену позицију седме економије у свету, према подацима Међународног монетарног фонда. Голдман Сакс очекује да Бразил неће остварити свој циљ пласмана међу 10 најуспешнијих освајача медаља упркос великим финансијским средствима уложеним у организовање Игара у Рио де Жанеиру.


Очекује се да ће Бразил бити изједначен са Јамајком, 131. по величини економијом у свету, када је број златних медаља у питању. У укупном збиру, Голдман Сакс предвиђа да ће Бразил заузети 11. место са 22 медаље, тик испред Украјине, 48. привреде у свету и земље са 44 милиона становника, што је мање од четвртине становништва најмногољудије латиноамеричке државе. Укупан домаћи производ (БДП) Бразила је такође више него двоструко већи од оног Украјине.

 

Извор фотографија: Међународни олимпијски комитет

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено недеља, 11 септембар 2016 00:08
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија