Међутим, догађаји из 2008. су ставили тачку на таква размишљања на Западу. Тај оптимизам из Вашингтона је нестао.

Привреде као што је америчка можда су се, у међувремену опоравиле од финансијске кризе. Но, дуготрајна штета од економских неједнакости које је криза погоршала и пореметила сан да глобализација користи свима, ослободила је нове политичке снаге.

Запад се значајно променио у деценији која је претходила Зимским олимпијским Играма у Пекингу 2022. У годинама после Летње олимпијаде, Запад се суочио са европском избегличком кризом. У Великој Британији, гласање о Брегзиту 2016. ради изласка из Европске уније означило је прекретницу у односима те земље са спољним светом и посејало домаће поделе, збунивши многе Кинезе.

У Сједињеним Америчким Државама је избор Доналда Трампа 2016, такође, истакао унутрашње тензије. Уследили су пандемија Ковид-19 која је нарочито погодила ту земљу (са преко 942.000 умрлих је прва на свету) и упад Трампових његових присталица у Конгрес у Вашингтону 6. јануара 2021.

„Од тада је опште расположење да Кина боље подноси кризе него Запад“, додао је канадски историчар Оунби.

На Западу се мења виђење НР Кине

Са тако крупним догађањима је и на Западу је почело да се мења виђење НР Кине. Игла се померила са ангажовања са НР Кином на подстицање промена у њој и покушаје да та држава буде обуздана, у нади да ће тако влати у Пекингу бити натеране на додатне реформе.

САД више не верују да ће томе допринети трговина са Кином. Напротив, све је више гласова у САД да је трговина са НР Кином порок који је истакао неједнакости међу Американцима и неефикасност власти, те окаљао преовлађујући неолиберални економски систем.

Нарочито је политика администрације председника Трампа према Кини појачала пукотине између Пекинга и Запада. Ионако поремећени дипломатски односи су прерасли у у геополитичко надметање у коме би, по схватању Вашингтона, једна страна победила, а друга изгубила.

Администрација председника Џое Бајдена сматра Олимпијске игре 2022. позорницом за такву конфронтацију са НР Кином. Но, после почетка Игара 2022, политичке контроверзе су донекле утихнуле. Јавност се више усредсредила на наступе спортиста, баш као и 2008.

Пандемија Ковид-19 је највећи изазов организаторима Игара

Организаторима 24. Зимске олимпијаде у Пекингу, највећи изазов је било организовање Игара усред пандемије Ковид-19 која је однела више од пет милиона живота широм света. Кина, са становништвом која прелази 1,4 милијарде, добро се бави овим питањем.

Од почетка пандемије у НР Кини, не рачунајући специјалне аутономне регионе (САР) Хонгконг и Макао, је до петка, 25. фебруара пријављено 108,853 инфекција и 4.855 смртних случајева повезаних са корона вирусом. На милион становника су 76 лица оболела, а три особе су преминуле. У САП Хонгконг је оболело 94.056 лица, на милион житеља 12.300 људи, а умрло је 497 или 65 на милион особа. У Макаоу који има близу 664.000 становника, забележено је само 79 оболелих и ни један преминули од Ковид-19.

Кинеска ефикасна контрола Ковид-19 доказала је да је Пекинг био прави избор за домаћина Зимске олимпијаде 2022. Иако су многи спортски догађаји у протекле две године у свету одлагани или отказани, Пекинг 2022. никада није доведен у питање. Упркос препрекама, НР Кина је у потпуности испунила своје обавезе преузете кандидатуром 2015. То је потврда организационих способности НР Кине да Игре почну на време и у оквиру буџета.

Ковид-19 је, ипак, покренуо и јединствене изазове. Пандемија је спречила да такмичењима присуствују сви навијачи који су то желели, умањила је глобални ентузијазам за Олимпијаду и запретила да ограничи славу земље домаћина.

Пандемија је присилила организаторе и МОК да Игре одрже унутар пажљиво управљаног „затвореног мехура“, испланираног да обузда било какву заразу коју би у НР Кину унели спортисти и званичници са стране. Такви услови, међутим, нису спречили такмичаре да приреде изузетна надметања и обарају светске и олимпијске рекорде. Председник Си Ђинпинг је Зимску олимпијаду назвао „једноставним, безбедним и сјајним Играма“.

Ковид-19 је оснажио уверење кинеских лидера у политички систем НР Кине

Ковид-19 је нагнао многе у свету да пореде како је НР Кина у пандемији прошла у односу на развијене западне земље. У Кини је Пандемија додатно ојачала поверење руководства КПК у политички систем земље.

„Судећи по томе како се овом пандемијом баве различита руководства и [политички] системи широм света, [можемо] јасно видети ко је прошао боље“, рекао је председник НР Кине Си Ђинпинг сарадницима пет дана пошто су демонстранти опседали амерички Капитол 6. јануара 2021. „Време и историја су на нашој страни, и ту леже наше уверење и отпорност и зашто смо тако одлучни и самоуверени.”

Док је Олимпијада 2008. била прилика да НР Кина докаже да је равноправна на глобалној сцени, ситуација је сада прилично другачија. Сада је порука да је Кина јака сила и САД треба да се носе са таквом реалношћу. Истовремено Пекинг је и даље веома мотивисан да користи ове Игре за стицање даљег поштовања, увећање властите меке моћи, јачање легитимитета НР Кине и склапање још пријатељстава са остатком света, где год је то могуће. Званични мото Олимпијаде 2022. је био „ Скупа за заједничку будућност”.

Чувени кинески режисер Џанг Јимоу, креатор церемонија отварања претходних и садашњих пекиншких Игара казао је да је „Олимпијада 2008. била „сјајна позорница и шанса за нашу земљу да се покаже. Сада је све потпуно другачије, положај Кине у свету, представа о Кинезима и раст нашег националног статуса...“

НР Кинa je спремна да се суочи са изазовима

Натраг у 2008, власти у Пекингу су настојале да успеси НР Кине буду уважени. Та држава је желела да покаже своје богатство и космополитизам. У 2022. Кина жели да покаже своју одлучност. Неки руководиоци владајуће Комунистичке партије Кине (КПК) сугеришу да се Исток диже, а Запад пада.

Данас се Кина све сигурнија у себе, суочава са Западом који Пекинг доживљава као егзистенцијалну претњу сопственој хегемонији и вековној доминацији над остатком човечанством. Поштовање НР Кине је порасло у многим деловима међународне заједнице суоченим са политичким ломовима и пандемијом.

Поједини аналитичари кажу да када је данас пред НР Кином неки изазов, спремна је да се са њим суочи и да искористи своју националну снагу да добије оно што жели. Једно домаће истраживање је показало како Кинези сада сматрају да је најважнији однос са Русијом, а не САД. Што је најупечатљивије, иста анкета је, такође, показала да су већина Кинеза оптимисти у погледу будућности.

Две Олимпијаде су дефинисале и односе Кине са светом и њен осећај себе, и одразиле контраст између прошлости и будућности те државе. То је национална прича о преокрету, затим препороду и, сада, самопоуздању у будућу славу коју, мишљење је у Пекингу, САД не могу да осујете.

У међувремену, нада је да спорт може остати донекле имун на растућу идеолошку и реторичку поделу која раздваја НР Кину и главне земље Запада. Речит пример је једна од звезда Зимске олимпијаде у Пекингу, Аилинг, или Ејлин Гу, 18-тогодишња светска шампионка у скијању слободним стилом и повремено тинејџерска манекенка. У Перкингу се окитила са две златне и једном сребрном олимпијском медаљом.

Пре три године је Ајлинг заменила репрезентацију САД у корист представљања НР Кине из које потиче њена мајке,. Објаснила је да је то била шанса да „инспирише милионе младих људи тамо где је моја мама рођена“ и „промовише спорт који ја љубим". Има мишљења да би лепа спортисткиња рођена у Новом свету, а течно говори мандарин и енглески језик, могла а буде диван мост између НР Кине и САД.

Извор: Кућа добрих вести