У Дому омладине, пред око стотинак ентузијастичних посетилаца, у складу са овогодишњим слоганом “Осмишљено овде”, своје идеје вредне ширења презентовало је пет говорника.

Татјана Обрадовић Тошић, психолошкиња, присутнима је говорила о систему вредности, моделима понашања и концепту нормалности које нам продају ТВ рекламе. У процес стварања реклама укључен је огроман број стручњака који би требали да испуне одређена очекивања потрошача, али и да делују на њихов начин размишљања. Квалитет реклама и поруке које оне преносе су одраз стања свести једног друштва. Жене се у рекламама и даље представљају на патријархалан начин. Рекламе намењене женама су креиране тако да подстичу завист (нарочито пропагирањем идеала лепоте и младости), што не важи у рекламама које су намењене мушкарцима. 

 Олга Мирковић Максимовић, извршна директорка "Лимунда", публици је на креативан и оригиналан начин представила тему “Мрежа: људи, вредности, компанија”, која се односи на вредности запослених и компаније и њихову међузависност. Вредности су оно што спаја компанију са њеним запосленима. Компанија која жели да опстане и да се развија мора константно да анализира и открива заједничке вредности са својим запосленима, али да негује и дух различитости. У ситуацији када компанија не подстиче и не вреднује креативност свог запосленика, она показује да није место вредно остајања. Компанија није јака онолико колико је јако њено језгро, већ колико је јака њена најслабија мрежа и односи који се унутар ње успостављају.

Ивана Малиновић, један од оснивача и директорка УГ "Београд фестивал цвећа", је својим излагањем указала на свеприсутан тренд хиперурбанизације и проблеме са којима се суочавају генерације које у њима стасавају. Некада су деца имала простор око зграда и паркове где су могла да се играју, док су данашња за исто право на игру ускраћена. “Да ли се онда можемо чудити томе што деца траже забаву и одрастају у виртуелном свету? Шта смо ми као одрасли учинили да деца у градовима имају нормално детињство и да могу безбедно да се играју напољу?”, била су само нека од питања над којима је Ивана апеловала да се становници градова замисле. Ова питања треба да поставе себи сви одрасли и да пронађу решење како би сваки град постао град по мери детета, јер једино као такав има потенцијал и будућност.

Милена Миња Богавац, списатељица, драматург, слем песникиња и позоришна уметница, представила је концепт децентрализације алтернативне културе и њен значај у развоју и будућности нашег друштва. Уметност и култура су алатке којима се многи проблеми у Србији могу решити. Оне су као храна и морају да буду здраве, ако желимо да млади имају здраву будућност. Образовни систем у Србији је неадекватан времену у којем живимо. Школе нам функционишу као фабрике, продукују фабриковано знање, младе људе селектујемо према години рођења, а не према интересовањима, јер формално образовање не препознаје индивидуални приступ. Дужност сваког уметника је да укаже на концептуалне проблеме са којима се друштво суочава. Културу и уметност у облицима у којима постоје у великим градовима, треба понудити и мањим местима. Децентрализација алтернативне културе је будућност, ако желимо духовно здраву омладину и људе.

Војислав Војкан Арсић, оснивач центра Е8 и један од покретача програма "Буди мушко", своје излагање о колективној одговорности и родним улогама започео је речима да нас од рођења, док још не знамо ко смо и шта смо, стављају у родне улоге и намећу нам традиционалне поруке и правила понашања које друштво сматра једино исправним. Млади се током свог одрастања сусрећу са родним правилима понашања и једноставно их усвајају. Мушкарцима се намећу правила да не смеју показати емотивност, да не смеју заплакати, да морају бити хероји, да се не смеју “понашати као цурице”... Ако мушкарци не смеју бити емотивни као жене, какве су онда жене бића кад је лоше понашати се као оне? У друштву су присутне многобројне предрасуде и стереотипи када су родне улоге у питању, а последице истих су и свеприсутне малициозне изјаве попут “Моја баба то може боље од тебе да уради”, “Играш као стрина”, “Играш фудбал као балерина”, које постоје само у женском роду, у мушком их нема. Мушкарци треба да престану да играју сценарио који им је неко други написао и не треба да се понашају као мушкарци, већ као људи. Сасвим је у реду показати емоције, није неопходно увек бити доминантан. Проблем родне неравноправности је проблем који не мучи само жене, већ и мушкарце.

Осим говорника, публика је била у прилици да чује на који начин је могуће придружити се преводилачком тиму волонтера, који TED и ТEDx говоре преводе на српски.

У току паузе, присутни су имали прилику да се боље упознају и да дискутују о идејама које су чули, уз укусне мафине и освежење, као и да учествују у хуманитарној акцији и помогну штићеницама НВО “Атина”, куповином уникатног накита који су оне направиле.

Више од TEDWomen

Прва TEDWomen конференција одржана је 2010. године у Вашингтону и била је замишљена као једнократан догађај на којем је требало представити и указати на постигнућа, али и проблеме са којима се жене широм света суочавају. Због одличних реакција и све већег броја захтева, широм света, да се настави са овом конференцијом организатори TEDWomen догађаја су наставили да развијају ово дешавање вредно ширења. Ове године TEDWomen конференција је одржана 5. децембра, у Сан Франциску. У периоду од 5. до 7. децембра широм света одражно је преко 220 ТЕDxWomen догађаја, по узору на TEDWomen. Програм ТЕDxWomen догађаја подразумева обавезно стримовање догађања на TEDWomen конференцији, као и презентовање идеја вредних ширења (у излагању од 18 минута) локалних говорника и говорница.

                                                                                               Извор: Кућа добрих вести/ТEDxWomen