Кућа Добрих Вести

Login

Сигурне куће – храбар корак ка бољем животу

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sigurnekuceeeeБЕОГРАД – Сигурне куће изграђене свуда по Србији постале си сигурно уточиште за многе жене жртве породичног насиља. Те жене, донедавно се нису усуђивале да напусте насилника,  а често без посла, економски зависне, нису ни имале где да оду.

Међутим, данас је ситуација доста другачија - све већи број Сигурних кућа у Србији, активна медијска кампања, великих број хуманитарних акција, ангажовање невладиног сектора, друштвено одговорних  компанија - учинили су да из дана у дан расте број оних које се одлучују да напусте насилника и храбро закораче у бољи живот.

У Србији тренутно постоји двадесетак Сигурних кућа, али се стално отварају нове. У Београду их има три, у Војводини раде четири - Нови Сад, Зрењанин, Сомбор, Панчево, у централној Србији осам - Ниш, Крагујевац, Шабац, Ваљево, Ужице, Смедерево, Параћин, Прибој, а гради се и девета, у Краљеву. Недавно је поново отворена и сигурна кућа у Зајечару а чак постоје и два неформална прихватилишта за одрасле мушкарце жртве насиља у породици (у Ћуприји и Нишу).

Већина сигурних кућа у надлежности је локалних Центара за социјални рад и делује као саставни део система заштите, који подразумева сарадњу са полицијом, здравственим установама и другим институцијама и организацијама активним у области заштите од насиља над женама.

Дужина боравка у сигурној кући зависи од процене ризика и динамике опоравка. Може да траје од недељу дана до шест месеци. После истека тог периода, стручни тим поново анализира ситуацију и доноси одлуку о продужењу боравка или изласку из куће.

Детљаније о процесу пријема и боравку у Сигурној кући можете погледати OВДЕ.

Према члану 198. Породичног закона  из 2005. године , предвиђен је сет мера заштите од насиља у породици, којима се привремено забрањује или ограничава приступ насилника другим члановима породице. Упркос правној регулативи, надлежни органи у пракси не спроводе увек поменуте мере, те је постојање Сигурних кућа још увек неопходан механизам у систему социјалне заштите.

Забрињава податак да је свако шесто дете а свака трећа жена у Србији, жртва породичног насиља и физичког злостављања и због тога охрабује чињеница да друштво све више посвећује пажњу овом проблему као и најаве појединих званичника да ће се пружити помоћ у њиховом запошљавању.

Тако је недавно преседник Привременог органа Београда Синиша Мали најавио могућност запошљавање жена које прођу кроз Сигурну кућу у градским комуналним предузећима и Градској управи и подвукао да ће град наставити да финансијски помаже Сигурну кућу.

Сигурне куће у Србији

Београдска Сигурна кућа за жртве породичног насиља данас се састоји од три склоништа укупног капацитета 75 жена и деце. У питању је прва наменски грађена кућа овог типа која задовољава европске стандарде који дефинишу оптималне услове за смештај насиљем угрожених жена са децом.

Свака од три куће може да прими максимално 25 жена и деце и састоји се од пријемне просторије, дневног боравка са трпезаријом, кухиње, оставе и дечије собе (у приземном делу) и седам спаваћих соба са припадајућим мокрим чвором (тоалети, купатила). Објекат је опремљен неопходном белом техником, клима уређајима, као и системом за видео надзор који обезбеђује сигурност становница објекта.

Зрењанинска Сигурна кућа за жртве породичног насиља намењена је смештају жена и деце из Средњебанатског округа који обухвата територију Града Зрењанина и општина Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Нова Црња. Овај објекат је површине 270 квадрата и може да смести до 20 особа. У питању је прва наменски грађена кућа овог типа на територији Војводине која задовољава европске стандарде који дефинишу оптималне услове за смештај насиљем угрожених жена са децом укључујујући ту и жељени капацитет од једног лежаја на 10.000 становника.

Сомборска Сигурна кућа за жртве породичног насиља намењена је смештају жена и деце из Западнобачког округа који обухвата територију Града Сомбора и општина Апатин, Оџаци и Кула са око 215.000 становника. Овај објекат је површине 270 квадрата и може да смести до 22 особе: задовољава европске стандарде који дефинишу оптималне услове за смештај насиљем угрожених жена са децом укључујујући ту и жељени капацитет од једног лежаја на 10.000 становника.

Панчевачка Сигурна кућа за жртве породичног насиља је трећа кућа у Војводини коју су партнерски изградили Фонд Б92 и Извршно веће Војводине. Намењена је смештају жена и деце из Јужнобанатског округа који обухвата територију Града Панчева и општина Пландиште, Опово, Ковачица, Алибунар, Бела Црква, Вршац и Ковин са око 320.000 становника. Овај објекат је површине 270м2, капацитета до 25 особа, задовољава европске стандарде који дефинишу оптималне услове за смештај насиљем угрожених жена са децом. Састоји се од пријемне просторије, дневног боравка са трпезаријом, кухиње, оставе и дечије собе (у приземном делу) и седам спаваћих соба са припадајућим мокрим чвором (тоалети, купатила) на спрату. Објекат је опремљен потребном техником, клима уређајима и системом за видео надзор који обезбеђује сигурност становница објекта.
Средином децембра прошле године и Зајечар је поново добио Сигурну кућу. Зајечар је до пре пар година имао две сигурне куће и био је један од првих градова у унутрашњости Србије који је отворио овакву институцију. Прву сигурну кућу отворила је невладина организација „Удружење мајки“ и финансирали су је град и донатори. Бивша зајечарска власт престала је да финансира пројекат и сигурна кућа је затворена због финансијских потешкоћа. Градска упорава отворила је другу сигурну кућу која се из истих разлога нешто касније затворила.
Ромско хуманитарно удружење "Ром" из Лазаревца изградило је Сигурну кућу за Ромкиње жртве насиља. Сигурна кућа изграђена је у сарадњи са регионалним организацијама из Београда, Обреновца и Лазаревца, дугогодишњим партнерима удружења "Ром". Из овог удружења најављују да ће ускоро бити активиран и СОС телефон.

Сигурне куће у припреми

Припрема се Сигурна кућа Сремског округа у Сремској Митровици. Општинска управа за предшколско образовање, спорт и социјалну политику покренула је иницијативу за отварање Сигурне куће и у Сремској Митровици још 2009. године. Последњих година је, према подацима Центра за социјални рад „Сава“, повећано насиље у породици, а жртве су углавном деца и старије особе. Насилници су у највећем броју случајева очеви и најближи сродници, а када су у питању старија лица, злостављачи су најчешће психијатријски случајеви и алкохоличари. Према речима Љубомира Коларова, начелника надлежне Општинске управе, потреба да се жртве заштите је све изражајније.
Град Сремска Митровица донео је одлуку да донира плац, док ће пројекат за изградњу сигурне куће бити бесплатан. Фонд Б92 се придужио овој иницијативи посредовањем у проналажењу средстава за изградњу објекта.У Градској кући у Сремској Митровици 4. априла 2013. године потписан је Протокол о изградњи Сремске сигурне куће.

Ускоро би требало да се отвори и Сигурна кућа у Пчињском округу, у Врању. Пројекат је започет 2009. године као иницијатива Фонда Б92 да најјужнији српски округ - Пчињски - и њему припадајуће општине Врање, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Бујановац и Прешево, добију своју прву специјализовану Сигурну кућу за смештај жртава насиља над женама. Већ дуже је овај регион у врху негативне статиске по почињеном насиљу, па и тешким злочинима против жен. Због ефеката кризе до краја 2012. године међутим није затворена финансијска конструкција иако је пројекат куће површине око 240 квадрата одавно направљен. Почетком 2013. године дошло је до огромног помака у реализацији пројекта када је обезбеђен донатор за изградњу објекта. Тренутно је у току рад на правно техничкој процедури која претходи расписивању тендера за извођача радова. У Пчињском округу постоји велики броја жена и деце који се јављају и траже помоћ преко СОС телефона или у локалним центрима за социјални рад. СОС телефон у Врању је током 2012. године имао око 160 позива, углавном жена, од којих су за њих 140 утврђени различити облици злостављања и насиља у породици. Сигурна кућа у Врању, која ће бити регионалног карактера, имаће 25 до 30 лежајева, колико је по стандардима Европске уније потребно за потребе Пчињског округа.

Како донирати средства можете погледати ОВДЕ.

За волонтере информације се налазе ОВДЕ.

                                            Извор: Кућа добрих вести/sigurnakuca.net 


Последњи пут измењено уторак, 21 јануар 2014 23:45
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија