Краткорочно смањење еколошког отиска човечанства је директна последица глобалних мера у борби против КОВИД-19. Људи на годишњем нивоу потроше природне ресурсе 1,6 пута брже него што је екосистемима планете потребно да се регенеришу.
Град Беч подстиче смањење еколошког отиска и заштиту климе. Један од начина је пројекат Мрежа за оправке који је осмишљен 1999. године. Ова мрежа занатских предузећа нуди различите врсте оправки за физичка лица и фирме, савете и радионице за самосталне оправке, савете за одржавање кућне технике и уштеду енергије и продају коришћених производа. Сваки производ који се дуже користи, штеди ресурсе и штити климу. Бечка "Мрежа за оправке" је за двадесет година постојања достигла 900.000 оправки и спречила стварање 12.000 тона отпада.
Пројекат је првобитно започет са 23 мајстора, а мрежа сада обухвата 80 предузећа која обезбеђују 230 радних места.
У оквиру пројекта "RETIBNE“ наставницима и професорима техничког и информатике у основним и средњим школама на располагање се стављају методе и материјали за наставу на тему оправки и одрживог развоја. Циљ пројекта је да ученици науче да идентификују неисправности и поправе различите техничке производе, што истовремено доводи до разумевања сложених проблема у вези са њиховом производњом, употребом и одлагањем.
Свако ко свесно купује производе са дужим веком трајања и поправља их, може да смањи свој еколошки отисак.
Анализа Европског бироа за животну средину показује да би продужење животног века за једну годину свих машина за веш, лаптопова, усисвача и паметних телефона у Европској унији смањило годишњу емисију угљен-диоксида за четири милиона тона, исто колико и два милиона аутомобила мање на улицама.
Тачно 29. јула 2019. популација на Земљи је потрошила више природних ресурса него што ће их планета произвести у овој години.
Познат као Дан еколошког дуга, овај догађај је наступио најраније од када је почео да се обележава 1970-их година.
Дан еколошког дуга се израчунава на основу тога колико је на планети доступне воде, шума, метала и осталих ресура и тога којом брзином се троше. Ако све ресурсе узмемо као главницу која нам је на располагању у току једне године, када је премашимо, настаје еколошки дуг.