Кућа Добрих Вести

Login

Акција за климу је акција за бољи живот сваког грађанина

Оцените овај чланак
(2 гласова)

gizagendaСваке године у новембру, у циљу подизања свести о значају овог глобалног проблема, обележава се Светски дан климатских промена, Ове године обележавање овог дана је посебно значајно, јер је служба Европске уније за праћење климатских промена Коперникус недавно саопштила да су просечне температуре протеклог лета у Европи биле највише икада измерене.

 

Такође, у Глазгову је управо одржана 26. по реду Конференција Уједињених нација о климатским променама (COP 26), на којој су се државе света договарале о томе како да се изборе са глобалном климатском кризом и достигну циљеве Париског споразума.

 

“Тема климатских промена јесте комплексна и зато често изазива опречна мишљења, али када се овај проблем сагледа из угла свакодневног живота грађана и квалитета њиховог живота, јасна је потреба за хитном акцијом, јер ми већ трпимо последице климатских промена. У протеклом периоду били смо сведоци повећаној количини падавина које прете да поново изазову поплаве широм региона. Током лета смо имали изражене суше и дуготрајне топлотне таласе. Последично, овакве промене утичу на економију због смањења производње хране и производње енергије из хидропотенцијала. Измењени климатски услови често доводе и до повећања загађења ваздуха, с обзиром да се стварају температурне инверзије и нема природног проветравања, пре свега градова чији становници све чешће дишу најзагађенији ваздух у Европи,” каже Нина Цветановић из Београдске отворене школе (БОШ), која у сарадњи са Фондацијом БФПЕ за одговорно друштво спроводи активности везане за тему заштите животне средине у оквиру Платформе “Одрживи развој за све”, коју уз подршку влада Швајцарске и Немачке, у оквиру пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030”, спроводи ГИЗ.

 

Агенда 2030, коју су УН усвојиле 2015. године, дефинише глобалне активности за борбу против климатских промена у оквиру 13, циља одрживог развоја - Хитна акција за климу. Поред тога, Париски споразум из 2015. године даје смернице и циљеве које треба постићи како би се избегле катастрофалне последице климатских промена које наука предвиђа уколико не предузмемо хитне и одлучне кораке.

 

Међутим, акција за климу се не може остварити независно од других циљева одрживог развоја Агенде 2030, а посебно циља 7. Доступна и обновљива енергија. Овим циљем предвиђа се да се до краја 2030. године значајно повећа удео обновљиве енергије у глобалној енергетској производњи и потрошњи, да се удвостручи стопа енергетске ефикасности и да се свима обезбеде приступачне, модерне и поуздане енергетске услуге.

 

“У Србији постоји стратешки и законодавни оквир који се тиче циља број 7, али су неке од јавних политика, попут тренутно важеће Стратегије развоја енергетике, застареле и требало би да се мењању, док су неки нови прописи тек усвојени и налазе се на почетку примене, па још увек није јасно какав ће ефекат имати. У договору са Енергетском заједницом постављен је циљ да до 2020. године у Србији 27% примарне енергије долази из обновљивих извора, али тај циљ није испуњен, “ каже Цветановић и додаје: “ Са друге стране, стратешки и законски оквир за климатске промене, који би требало да допринесе достизању циља одрживог развоја број 13, је готово непостојећи. Србија је почетком 2021. године усвојила Закон о климатским променама, али он не садржи одредбе које би требало да доведу до смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. Стратегију борбе против климатских промена смо израдили, али је никада нисмо усвојили. Национални план адаптације на климатске промене, који је изузетно важан за Србију као земљу која је врло изложена последицама климатских промена, је у припреми“.

                                                                                           gizagenda123

 

У сврху упознавања грађана са климатским променама и активностима које би у том погледу требало предузети, пројектни тим БОШ-а, у оквиру Платформе „Одрживи развој за све“, израдио је публикацију Реч-две о одрживом развоју, у којој је, на једноставан и разумљив начин, објашњен садржај шест циљева Агенде 2030 који се односе на различите теме у оквиру заштите животне средине. Такође, како би се подстакло активно учешће сваког појединца у борби против климатских промена и ублажавању њихових последица, у оквиру ове компоненте Платформе, израђен је и извештај Ангажовање локалне заједнице у борби против последица климатских промена”.

 

“Климатске промене не познају државне границе, али је унутар граница појединачних држава потребна мобилизација и подизање свести како би се климатске промене ублажиле и допринело ублажавању њихових последица. Такође, климатске промене се не тичу ни само држава, већ сваког грађанина и сваке локалне заједнице, зато глобални напор за очување климе мора бити употпуњен и такозваним приступом одоздо, тј акцијом на нивоу општина и градова,” каже Стефан Владисављев, аутор овог извештаја.

 

У оквиру Платформе “Одрживи развој за све” широм Србије организован је низ едукација за младе, округлих столова и јавних дијалога на ову тему, а однедавно су отпочеле и активности иницијатива за примену циљева одрживог развоја у сектору здравља и заштите животне средине у Бору, Сомбору, Пожеги, Књажевцу и Пироту, које подржава Фонд за одрживи локални развој покренут у оквиру пројекта.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 22 новембар 2021 12:44

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија