Према званичним подацима, у Србији је 29% територије покривено шумама, а за очување здравља људи, биодиверзитета и ублажавање климатских промена, потребно је достићи минимум пошумљености од 41%.
Другим речима, у нашој земљи недостаје 10,000 квадратних километара шума или 200 милиона стабала, поручују НАЛЕД и Зелени развојни центар поводом обележавања Светског дана шума.
Ове две организације данас су потписале и Меморандум о сарадњи, са циљем повезивања цивилног и привредног сектора и ширења визије одрживе и одговорне заједнице, а у фокусу заједничког рада биће спровођење специфичних акција као што су „Посади свој хлад“ и "Let's do it! Serbia – Светски дан чишћења" која обухвата уклањање дивљих депонија и ширење свести о правилном управљању отпадом.
- Данас је за нас посебна свечаност - обележавамо првих пет година акције "Посади свој хлад" у којој смо посадили око 120 хиљада малих садница у више од 100 градова Србије и више од 800 комада одраслог дрвећа у парковима наших градова. Цитирајући чувеног песника Тагору, који је рекао да "онај који сади дрво у чијем хладу неће седети, разуме смисао живота", позивамо све да нам се придруже и помогну да пошумимо градове и села Србије, како бисмо учинили живот бољим за све – поручио је Предраг Ратић, тим лидер акције „Посади свој хлад“ и захвалио дугогодишњим партнерима као што су Америчка амбасада, ГИЗ, Европска унија и НАЛЕД.
Почетак сарадње обележен је симболично садњом три јасена, липе и платана на Новом Београду, а свако дрво носи своју поруку. Јасен је дрво среће и здравља, а у многим митологијама познато као дрво вечног живота. Липа је симбол вечности, док је платан оличење града, нарочитно распрострањен у Европи и омиљено гнездилиште птица.
Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић истакао је да се НАЛЕД залаже за сарадњу са свим заинтересованим представницима цивилног, приватног и јавног сектора како би заједно радили на развоју циркуларне економије и подстицали иновативне приступе у заштити и обнови шумских екосистема, који директно утичу на очување воде, ваздуха и земљишта.
“Циљ Европске уније јесте да до 2030. преполови емисије гасова са ефектом стаклене баште и да до 2050. засади 3 милијарди садница дрвећа како би постала климатски неутрална. То је пример који треба да следимо и не само да бисмо се придружили породици европских земаља, већ првенствено како бисмо очували здравље наших људи и нарочито деце, зауставили УВ зрачење и штетне ПМ честице. Немамо другу планету и време је да кренемо да бринемо о њој”, нагласио је Крстовић.
Дрвеће има важну улогу у градовима, поред тога што спушта високе температуре током лета и претерано хлађење зими, ублажава ефекте олујних ветрова и тиме смањује наше рачуне за струју. Једно дрво узима угљен диоксид и даје кисеоник који је потребан за једног човека годишње, а процене кажу да свако четврто дете данас има проблеме са астмом, што је изазвано недостатком зеленила.
У Европи највише шума има Шведска, 28 милиона хектара, а следе Финска, са 22 милиона и Шпанија са 18 милиона хектара. Највећи проценат од земаља у региону имају Црна Гора и Словенија, где су по две трећине територије покривене зеленилом, што их сврстава међу најпошумљеније државе у Европи.
Извор: Кућа добрих вести
