Обележавање овог дана је започето 1970. године у Сједињеним Америчким Државама, а сада се обележава широм света.

Шта је Дан планете Земље и када се обележава?

Дан планете Земље је светски догађај са циљем да се истакне важност заштите животне средине.

Одржава се 22. априла сваке године.

Основали су га 1970. године Гејлорд Нелсон, амерички сенатор и еколог, и Денис Хејс, дипломац на Харвардском универзитету.

Велика већина грађана сматра да је једнократна пластика најштетнија по околину

Обојица су била забринута због штете по животну средину у Сједињеним Америчким Државама, попут оне коју је изазвало велико изливање нафте 1969. године у Санта Барбари, у Калифорнији.

Они су осмислили Дан планете Земље као начин да ангажују јавност и да зелене теме уведу на национални дневни ред.

Постао је светски догађај 1990. године, а сада у њему учествује више од милијарду људи у скоро 200 земаља, према тврдњама организатора, пише ББЦ.

„Прослављање Дана планете Земље често је прва еколошка акција за многе људе“, каже председница Еартхдаy.орг Кетлин Роџерс.

Шта се све дешава на Дан планете Земље 2024?

Тема за 2024, „Планета против пластике“, жели да укаже на штету коју загађивање пластиком чини по здравље људи и планете.

Претходни догађаји покрили су широк дијапазон еколошких проблема, од климатских промена и чисте енергије до заштите животињских врста и предности садње дрвећа.

Овогодишња тема стиже пред историјски споразум УН-а о пластици, који се очекује да ће бити постигнут до краја 2024. године.

Више од 50 земаља, међу њима и Велика Британија, позвало је на окончање загађивања пластиком до 2040. године.

Али организатори Дана планете Земље желе да оду даље од тога и позивају на 60 одсто смањења производње све пластике до 2040. године.

Организатори препоручују да људи волонтирају на догађају чишћења или да сазнају више о штети коју чини загађење пластиком.

Шта је постигао Дан планете Земље?

У року од неколико година после првог Дана планете Земље 1970. године, основана је америчка Агенција за заштиту животне средине, и усвојено је или значајније појачано неколико закона о животној средини, као што је Закон о чистом ваздуху.

У скорашње догађаје спадали су сађење милиона дрвећа, подршка фармерима са одрживим пољопривредним праксама и започињање пројеката описмењивања о клими широм света.

Неки посматрачи такође наводе важност Дана планета Земље у довођењу еколошких питања на национални и интернационални дневни ред.

„Уз велике проблеме који гурају наше еколошке изазове на дно листе приоритета у друштву, догађаји као што је Дан планете Земље подсећају нас на дугорочну цену краткорочних политика“, каже Иво де Бур, бивши шеф УН-а за климу.

Дан планете Земље је 2016. године симболично изабран за званично потписивање револуционарног Париског климатског споразума, који је постигнут крајем 2015. године.

Било је то први пут да су се земље света колективно сложиле око циљева за покушај ограничавања глобалног загревања.

Шта критичари кажу о Дану планете Земље?

Неки критичари упозоравају да ова достигнућа стварају лажну слику о напретку.

Многи еколошки показатељи – од глобалне температуре до изумирања врсте – мењају се рапидно због људских активности.

Досадашњи напори далеко су од зацртаних циљева заустављања или преокретања ових трендова.

Неки појединци и компаније такође су оптужени да користе Дан планете Земље као прилику да нетачно промовишу властита еколошка достигнућа, а да нису довели до правих промена које су потребне.

То је појава позната као „зелено прање“.

На пример, активисткиња Грета Тунберг је твитовала 2022. године да се Дан планете Земље „претворио у прилику да људи на власти изјављују ‘љубав’ планети, док је истовремено уништавају максималном брзином“.

„Ми сви знамо да се зелено прање дешава и оно је излуђујуће“, рекла је за BBC Роџерс, организаторка Дана планете Земље.

Она је додала да то “ није проблем који смо ми створили, али знамо да се Дан планете Земље користи цинично међу неким компанијама да би злоупотребиле етос одрживости у властиту корист“.

„Владе морају да предузму оштре кораке и острве се на све компаније или индустрије које лажу потрошаче.“

Пластика – велики проблем

Док преговарачи улазе у четврту и претпоследњу рунду разговора о глобалном споразуму о загађењу пластиком под окриљем Уједињених нација, WWF-ова анализа извештаја држава о ревидираном нацрту текста споразума показује да већина држава подржава амбициозне и правно обавезујуће глобалне прописе током животног циклуса пластике.

Упркос преовлађујућој подршци обавезујућем глобалном споразуму, владе се суочавају са константним отпором мале групе држава које имају више интереса да заштите профит него људе и планету. Сада, када су преостале само две рунде преговора, оно што владе одлуче на крају овонедељних преговора у Отави (Канада) може да одлучи судбину споразума.

"Како бисмо добили ефикасан споразум до краја ове године, владе сада морају да дају приоритет договарању кључних мера које ће највише утицати на заустављање загађења пластиком. Посебан нагласак је на глобалним забранама најштетнијих једнократних пластичних материјала, који чине 60% укупно произведене пластике на свету", каже Александра Угарковић из ЊЊФ Адрије. "На овај начин би било осигурано смањење пластичног загађења, а ако би био глобално договорен и обавезујући дизајн и карактеристике пластичних производа, онда бисмо готово избацили неконтролисано кружење пластике у природи", додаје Угарковић.

Током претходних кругова преговора, мање од десет држава успело је да одложи и поремети поступак супротно једногласној одлуци донетој 2022. године да се усвоји глобални инструмент за окончање загађења пластиком. Преговарачи који ће учествовати у четвртој фази, морају се фокусирати на стварање широке подршке, јер би било шта мање у овом тренутку преговора угрозило спровођење важног споразума и убрзало кризу загађења пластиком.

Недавно истраживање Ипсоса показало је да 85% људи широм света жели глобалну забрану једнократних пластичних производа. Истовремено, петицију који је прошле године покренуо WWF потписало је више од 250.000 људи и ови подаци само говоре у прилог томе да је потребно вољу грађана учинити обавезујућом за све. На тај начин ће правичније бити распоређено загађење пластиком међу државама, је су тренутно, еколошки, социјални и економски трошкови пластике током њеног животног циклуса осам (у неким случајевима и 10 пута већи за земље са ниским и средњим приходима него за земље са високим приходима.

Екстремна врућина у Србији и широм света

Крајем марта 2024. године, Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (ИФРЦ) биле су домаћини прве Светске конференције о екстремним температурама која је окупила светске лидере и активисте како би се разговарало о решењима и стратегијама за заштиту локалних заједница и радника од екстремне врућине. Овде у Србији, УСАИД и Црвени крст Србије, екстремну врућину схватају озбиљно.

Екстремна врућина је све већа претња у Србији и широм света. Прошла, 2023. је била најтоплија година од кад се врше мерења, што се поклопило и са тропским таласима на скоро сваком континенту. Десет најтоплијих година су се све нашле у претходној деценији (2014-2023) а научници очекују да ће температуре наставити да расту. Периоди екстремне врућине све су чешћи и интензивнији, што доводи до већег броја смртних исхода и чешћих несрећа изазваних климатским променама, као што су суше и пожари.

Према подацима Министарства за заштиту животне средине, од 2000. године материјална штета настала услед екстремних временских догађаја у Србији процењена је на најмање 6,8 милијарди евра, од чега су суше и високе температуре одговорне за више од 70 одсто те процењене штете.

Пројекције климатских промена сугеришу да се Србија и Западни Балкан суочавају са великом вероватноћом даљег пораста температуре, заједно са чешћим и дужим периодима суше и пожара.

Излагање високим температурама може изазвати здравствене проблеме. У циљу заштите најрањивијих група, а то су деца до 5 година и старије особе, Црвени крст Србије препоручује следеће мере.

Генерални савети: не излагати се прекомерном сунцу посебно у периоду од 10 до 17 часова, расхлађивати просторије у којима се борави, уносити доста течности, не прескакти оброке, одржавати редован контакт са породицом, пријатељима, комшијама, не претопљавати се, избегавати физичке напоре.

Осим основне здравствене и инфраструктурне заштите од климатских промена, неопходно је радити на едукативнимн и информативним аспектима заштите и прилагођавању климатским променама. То се пре свега односи на примену мера енергетске ефикасности у различитим секторима и на различите начине, као и промену укорењених лоших навика које директно доприносе погоршању климатских промена.

Прихватајући чињеницу да гасови стаклене баште које човек емитује у атмосферу настојањем да се зими загреје, а лети расхлади такође доприносе глобалном загревању, УСАИД-ов пројекат Боља енергија сарађује са градским топланама и Министарством рударства и енергетике како би градови били енергетски ефикаснији, како би се грађани информисали о паметним начинима уштеде енергије и како би се више енергије из обновљивих извора - као што је соларна енергија - унело у енергетки микс у Србији. Пројекат такође пилотира програме у сарадњи са општинама како би се показало да чак и скромна улагања у топлотну изолацију зграда могу да се исплате за само неколико година и то у виду нижих рачуна за енергенте. Док са једне стране изолација утопљава зграду током зиме и доприноси смањењу трошкова за утрошак енергената, такође доприноси споријем загревању лети. Анализе показују да изолација зграда и замена прозора смањују количину потребне енергије за хлађење за око 30 одсто.

Извор: Кућа добрих вести/Медији