Планинарење је једна, можда и најлепша могућност да уживамо у природи, у њеној свежини и лепоти, препоручује “Кућа добрих вести” и један од њених уредника Анђелка Цвијић, и сама дугогодишњи планинар.

Говоримо овде о  рекреативном планинарењу коме се може посветити свако ко воли природу и има довољну кондицију да савлада планинске успоне. Тачније, о трекингу, и о не претерано високим планинама (Французи то називају les montagnes des vashes, што буквално значи планине на којима пасу краве, а преносно не много високе планине, односно оне на којима је најлепше шетати).

Међутим, ни обична шетња и пењање по планинама (средње, до 2.000 метара – на тој висини да се зауставимо), нису безазлени. Зато се добро треба припремити за планинарење како не би дошло до незгода.

Шта, међутим, планинар мора да зна?

Општа правила гласе да мора да штити природу, што значи да не баца око себе отпатке. Остатке од јела, амбалажу и сл. планинар ставља у ранац и по повратку кући или успут, где постоје корпе за отпатке, оставља.

У планини се не говори прегласно, не виче се, чак је препоручљивпо и да се не прича много јер пажња очас одлута, а онда може да се деси незгода. Када хоћете да сликате нешто или уживате у природи, обавезно станите. Увек гледајте испред себе док ходате.

Планинари важе за несебичне другове: увек саветом или конкретно пружају помоћ коме треба и не штеде своје знање и искуство ако се сретну са почетником у планини.

Полазак у планину подразумева и куповину одговарајуће опреме. У Србији и у Београду постоје специјализоване продавнице за планинарску опрему (Гора, Интерспорт, Иглу шпорт…) а њихови су продавци увек врло љубазни и спремни да помогну.

Ципеле треба да буду полудубоке и да чврсто држе зглоб: када се купују, обавезно их треба пробати са чарапама у којима ће се планинарити. Ципеле су обично један број веће.

Стари планинари су увек носили танке памучне сокне или доколенице и  преко њих меке вунене сокне или доколенице. Данас постоје специјални материјали па, можда, није потребно носити два пара чарапа. Ипак, многи искусни планинари остају при искуству старијих колега: памучна и вунена чарапа.

Ципеле не би требало да буду тешке: што су теже, теже се и хода и ноге се замарају. Ђон треба да буде специјалан и да има жуту “маркицу” која говори да је реч о планинарском специјалном материјалу који се лако угиба и “дише”.
Обавезно носите пар резервних пертли.

Ранац је обавезан: сада постоје и специјални ранчеви који имају мрежицу окренуту према леђима планинара, па се тако зној много брже осуши.

Планинар мора да буде и спремно обучен. Постоје и посебна врста материјала, тзв. Active dry, која се брже суши на телу. Реч је о нарочитој синтетици али је свеједно добро увек носити и резервну доњу мајицу да бисмо се, ако се много ознојимо, пресвукли. Увек треба имати и јакну (ветровку), дукс или кошуљу од фланела, да се обуче ако је ветар.

Планина увек изненади човека: и најлепши дан, топао и сунчан, одједном се може претворити у кишни, са грмљавином или чак и снегом. Зато у ранцу обавезно треба носити кишну кабаницу и камашне. Камашне се могу носити и по сунчаном дану, као заштита од буба и змија. Искусни планинари не ретко и лети носе дугачке панталоне, баш због ових разлога. Пожељно је имати и један или два планинарска штапа.

Од хране, у зависности од врсте излета, треба увек (за једнодневни излет, примера ради) имати: два до три сендвича, од пола до литре воде, воће или поврће које је сочно (паприка, на пример).

У воду треба обавезно ставити мало соли: тако се надокнађује изгубљена со приликом знојења. Воду не треба пити ни много ни великим гутљајима, већ помало, и не често.

Добро је имати и кесицу сувог и коштуњавог воћа: ставите га у неку кесицу и у џеп, па мало-мало, на свака пола сата, узмите пар воћкица и поједите. Није лоше имати и кесице шећера. Треба имати и нешто слатко: црну чоколаду или медењаке.

Пре поласка на планинарење морате се учланити у неко планинарско друштво. Као члан једног друштва аутоматски сте и члан Планинарског савеза Србије  на чијем сајту можете наћи адресе и телефоне планинарских друштава. Сваки водич у предлогу за излет на који води напише и оно што планинар мора да понесе. Од водича се никако не одвајајте и поштујте његове савете и наредбе.

Као члан планинарског друштва можете да на излете и путовања путујете са водичима из свих планинарских удружења.
Ваше је само да изаберете излет. Овде вам дајемо сајтове три главна планинарска друштва из Београда – Железничара, Копаоника и Победе. Друге можете наћи на интернету.

• Планинарско друштво Железничар
• Планинарски савез Копаоник
• Планинарско друштво Победа

Планинарска друштва и њихови водичи своје активности готово да нису ни прекидали: ишло се зимус на скијање а високогорци и алпинисти користили су зиму за увежбавање и пењање у екстремним условима.

Пре него што кренете да истражујете лепоте природе, морамо да вам кажемо и то да планинари поштују планину. Зато међу њима и влада изрека коју сви треба да запамтимо: Планина се не осваја – на њу се ми, обично смртници, само пењемо и волимо је. 

Извор: Кућа добрих вести