Како бисмо очували животну средину уз привредни и друштвени развој потребна је хитна промена система коју ће спровести појединци, приватни сектор и владе, ради преласка са краткорочног и неперспективног на визионарски приступ којим се поштују будуће генерације.

WWF je једна од највећих, широм света признатих, независних организација, која се бави заштитом природе и има скоро пет милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од 100 земаља.

Мисија ММФ је да заустави уништавање животне средине и да створи будућност у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње.

Смањење бројног животног и биљног света

Најновија истраживања показују да ће се бројност животињског и биљног света до 2020. године смањити за две трећине, наводи се у WWF „Извештају о живој планети 2016."

Бројност различитих биљних и животињских врста би до краја ове деценије могла да се смањиза читавих67% у односу на њихову бројност од пре пола века, истиче се у данас објављеном WWF „Извештају о живој планети 2016“. Смањење бројности врста је првенствено последица људских активности на Земљи. WWF позива на неопходне промене глобалнихсистема за производњу хране и енергије у сврху опстанка врста и екосистема широм света.

                                                                               
Према извештају, популације риба, птица, сисара, водоземаца и гмизаваца мање су за 58 одсто у односу на 1970. годину. Овакав глобални тренд сугерише да деградирамо природне екосистеме на нивоу који до сада није забележен у људској историји.

„Током наших живота дивље врсте нестају до сада невиђеном брзином”, изјавио је Марцо Ламбертини, генерални директор WWF-а. „Није реч само о дивним врстама које сви волимо. Биолошка разноврсност је темељ здравих шума, река и океана. Нестану ли врсте, екосистеми неће моћи да нам обезбеде чисту воду, ваздух, храну и климатске услове које нам сада пружају. Имамо све могућностида решимо то питање, и морамо почети одмах да га решавамоако желимо да сачувамо планету ради нашег личног опстанка и бољитка.”

Потребна промена начина на који производимо и конзумирамо храну
Тренутно пољопривредне површине заузимају око трећине укупне површине Земље и њихово наводњавање чини скоро 70 одсто потрошње воде. У „Извештају о живој планети“ предлажу се и решења за промену начина на који производимо и конзумирамо храну како бисмо осигурали да се цео свет храни на одржив начин. Извештај је усмерен и на темељне промене глобалних енергетских и финансијских система које су неопходне како би се испуниле потребе у погледу одрживости будућих генерација.

„Подаци о непрекидном нестајању биљних и животињских врста и нарушавању екосистема, посебно слатководних, алармантно упозоравају да се мора смањити опадање стопе биолошке разноврсности на којој почива живот на Земљи. Људи су део богатства природе и једини имају моћ да је заштите или уништите. Ми, људи, немамо избора хоћемо ли или нећемо заштитиприроду, морамо то учинити, наше здравље и наши животи зависе од ње”, рекла је Душка Димовић директорка WWF програма у Србији.

Извјештај о живој планети, који WWF припрема сваке две године, је свеобухватна студија о стању светске биолошке разноврсности и здрављу планете. Дајући преглед стања о здрављу наше планете и утицају људских активности на планету, те нудећи могућа решења, намена извјештаја је такође и да пружи подршку владама, заједницама,предузећима,компанијама и организацијама за доношење одлука о коришћењу и заштити ресурса планете.Извештај о живој планети 2016.: „Ризик и отпорност у новом добу“ једанаесто је издање WWF водеће публикације коју Светска организација за заштиту природе објављује сваке две године. У оквиру извештаја од 1970. до 2012. праћено је више од 14.000 популација кичмењака више од 3.700 врста.

Извор: Кућа добрих вести/wwf.rs