Број преминулих од коровируса, порастао је за један на 248. Умрлих на један милион становника је пет.
Укупно су се 9.072 особе у Јужној Кореји опоравиле од вируса. Активно је било 1.593 случајева, од тога 55 озбиљних или у критичном стању.
До сада је обављено 614,197 тестова.
Наиме, тог дана су сва четири случаја новог коронавируса били путници из иностранства.
Та четири случаја су била и најнижи дневни пораст током више од два месеца. У петак, пак, од девет нових случајева, верује се да осам потичу од људи који су дошли из иностранства, навели су KCDC.
Иако је Јужна Кореја очигледно успела да стави вирус под контролу, генерална директорка KCDC Ђеонг Еун-кеонг упозорила је на самозадовољство. "Увек морамо бити на опрезу од тихог ширења и следећих масовних инфекција."
Помно надгледање контаката заражених
Темељна дијагностичка провера и милион људи то износи 11,980 проба.
У граду Дегу на југоистоку земље, донедавно епицентру заразе, у петак, други дан заредом нису забележена нова оболења. У Дегуу је уопште регистровано 6.846 оболелих, а у другим деловима провинције Северни Ђеонгсанг, чији је он главни град, 1,364.
Дан раније, у четвртак, 30. априла, први пут за 72 дана (од 18. фебруара), у Јужној Кореји нису регистроване локалне инфекције КОВИД-19карантински одговор јужнокорејских власти за оболеле од КОВИД-19, су снажне мере које имају за циљ да “истраже и пронађу” потенцијалне случајеве заражених. Опет, ригорозне епидемиолошке истраге и агресивно надгледање контаката заражених служе спречавању даљег ширење вируса и стабилизовању ситуације.
Власти користе различите мере како би откриле и тестирале оне који су били у додиру са потврђеним зараженима. За то користе историју трансакција обављених кредитним картицама, снимке уличних CCTV камера и, уколико је потребно, GPS податке мобилних телефона.
Одговарајући лични подаци се прекривају, а истовремено пружају информације које би могле да буду од користи људима који су се сусретали са потврђеним случајевима, како би се и они евентуално тестирали. Власти, на основу праћења података из телефонских разговора, шаљу хитна упозорења о кретању људи који су били позитивни на тест.
Особе из блиских сусрета са оболелима, а утврђене епидемиолошким пробама, стављају се у самоизолацију. Они који су у самоизолацији морају да уграде на паметни телефон “заштитни програм” који здравственим властима дозвољава да утврде где се осматрани налазе и да ли поштују обавезе. Праћење GPS локације смарта је, међутим, могуће само уз сагласност особе из блиских сусрета која је изолована.
Изолација и систем“један-на-један“…
Свакоg од изолованих, по систему“један-на-један“ надгледају припадници министарства унутрашњих послова и локалних управа. Програм омогућава надлежним лицима да два пута дневно осматрају симптоме својих „штићеника“ или буду упозорени уколико ови прекрше самоизолацију и успоставе непотребан контакт са другима.
У случајевима када упутства здравствених власти о самоизолацији више пута буду занемарена, издају се налози за кажњавање прекршиоца. Здравствене власти су нагласиле да грађани Јужне Кореје који не буду поштовали правила карантина могу да се суоче са затворском казном до једне године или новчаном казном до 10 милиона вона (8.140 америчких долара). Странци би могли бити подложни моменталној депортацији и неће им бити дозвољено да улазе у Јужну Кореју у будућности.
Сматра се, наиме, да је строго придржавање карантинских смерница, заједно са активном подршком шире јавности друштвеној дистанци, у овом тренутку од највеће важности. Те мере су сада, заправо, ефикасније и од лечења болесних, поручују јужнокорејски званичници.
Темељно праћење у Јужној Кореји иде дотле да се обављају дијагностички тестови умрлих од непознатих узрока, уколико је покојник показивао симптоме запалења плућа или других могућих знакова који указују на инфекцију КОВИД-19. У случају да је узрочник смрти КОВИД-19, трага се за особама које су биле у блиском додиру са упокојеним и оне се стављају под надзор.
За развотежу јавних интереса и индивидуалних права
Иако је употреба личних података у Јужној Кореји легална и показала се ефикасном у борби против вируса, то је, према писању у медијима, изазвало значајну бригу за приватност. У протекла два месеца су неки пацијенти чија је детаљна историја путовања објављена, окривљивани као да су непромишљено довели друге у опасност да буду заражени. Национална комисија за људска права у Јужној Кореји и организације које заступају грађане позвали су на одговарајућу равнотежу између заштите јавности и поштовања права појединаца, а ова дебата се наставља и данас.
Изолација и карантин су праксе у здравству које се користе да би јавност била заштићена спречавањем излагања људима који имају или могу имати заразну болест. Изолација раздваја прокужене пацијенте од људи који нису заражени.
Карантин одваја и ограничава кретање људи који су били изложени заразној болести да би се видело да ли оболевају. Ови људи су можда били изложени болести и не знају то, или могу имати болест, али не показују симптоме.
Епидемиолози инспектори, трагачи за вирусом
На првим линијама борбе против коронавируса су и детективи заразе, епидемиолози инспектори. Препознавање с ким је пацијент имао контакт, од виталног је значаја за изградњу основа за утврђивање ко ће све бити обухваћен карантином.
Ови новорођени детективи виде много сличности између онога што раде они и криминалистички инспектори. Обе групације се распоређују чим се појаве нови случајеви, разговарају са људима који су позитивни на КОВИД-19 и истражују сцене.
Но, једна од највећих разлика може бити временски притисак под којим раде иследници вируса. Они треба да утврде степен контакта заражених на основу вербалних изјава, видео надзора, коришћења кредитних картица и других извора.
Додатни притисак долази од убеђивања пацијената да кажу истину, али и због личног излагања ризику од инфекције. "Морамо да обавимо теренску истрагу што је прецизније могуће у прва 24 сата од изласка на терен или наредног дана. Време нас притиска", изјавио је Парк Јонг Ђун, главни детектив за заразе у KCDC.
"Пошто још увек не знамо тачно природу ове врсте новог вируса, приморани смо да брзо доносимо одлуке, као што је сугерисање обима и степена карантинских мера и одређивање кога треба ставити у изолацију," рекао је Парк за јужнокорејску националну новинску агенцију Јонхап.
Тим од 130 теренских епидемиолога
Парк каже да упркос временском теснацу, посао службеника епидемиолошке обавештајне службе (EISO) значи да треба издржати неизбежан дуг процес који захтева научну процену засновану на објективним доказима, а често и нешто“ људског додира“. Њему читав поступак личи на повратак традиционалној слици детектива - држање лупе и праћење корака кривца, „осим што следимо клице“.
ФОТОГРАФИЈА: 6
Парк, специјалиста превентивне медицине у KCDC, у тој институцији предводи тим за епидемиологију и управљање случајевима у средишњем штабу за кризе. Тим је основан ради борбе против новог вируса и има око 130 теренских епидемиолога.
По пријављивању случаја заразе, група од пет до 10 службеника EISO одмах бива распоређена на лице места ради епидемиолошког истраживање. Истрага укључује разговор са пацијентима ради утврђивања времена када су посетили поједина места и са којим лицима су можда имали контакт.
Времена се потом проверавају поређењем са снимцима надзорних камера на назначеним локација како би се видело да ли су изјаве веродостојне. Пацијентове кредитне картице и мобилни телефони, такође, су од велике важности у потврђивању прича пацијената.
Упорни напори детектива-епидемиолога
Парк је навео случај пацијента чије су контакте утврђивали готово два дана. Особа је посетила неколико болница због респираторних проблема и касно је проглашена позитивним на вирус. „Требало је да проучимо готово недељу дана снимака како бисмо разврстали људе који су имали контакт са пацијентом, " навео је Парк.
"Трагање за контактима", како објашњава Парк, односи се на проналажење свих са којима је заражена особа имала сусрет лицем у лице на удаљености мањој од два метра. „Не можемо себи дозволити да нешто пропустимо ", рекао је он.
Слични упорни напори су такође потребни када службеници EISO морају да наговоре пацијенте да деле личне податке, попут места на које су отишли и шта су тамо радили. Многи људи изражавају незадовољство када се према њима поступа као према осумњиченим криминалцима и одбијају да обелодане детаље, тврдећи да имају права на приватност.
"Једна ствар на коју увек подсећам себе и своје млађе колеге јесте да кажемо пацијентима како их не надгледамо да бисмо их казнили, не да би их стављали у изолацију како би их спутавали, већ да би заштитили њих и њихове вољене." Неко одлагање у процесу истраге може бити неизбежно, али убеђивање ретко пропадне, закључио је инспектор Парк.
ФОТОГРАФИЈА: 8.
(Наставља се)