Да би остварили ову помоћ домаћинства са једним чланом породице по новој уредби требало би да имају примања до 18.000 динара месечно, уместо досадашњих 15.000 док ће се на пример за домаћинства са шест и више чланова граница од 36.000 динара повећати на око 70.000 месечно, пише Блиц.

Добар део угрожених су подстанари, а ако их газде нису пријавиле на адреси, за ову помоћ остаће ускраћени. Свако ко може, требало би да податке о свом имовинском стању поднесе Центру за социјални рад у свом месту.

Право на статус енергетски угорженог купца имају људи тешког материјалног или имовинског стања, корисници социјалне помоћи и дечијег додатка, али и особе којима живот зависи од струје, тачније који морају да буду прикачени на апарате. Већина тих људи, међутим о овим погодностима често није обавештена.

"Много породица нема друштвене мреже, нема начина да се информишу о томе да ли имају право на помоћ, да ли им нешто следује по Закону, доста њих је необразовано, немају појма. Фактички су осуђени на то да међусобно комуницирају и да један од другог сазнају на шта имају право, уместо да се информишу званично", каже Јованка Панић, из Удружења "Помоћ угроженим Нишлијама".

Осим струје и гаса, према новој Уредби попуст ће важити и за топлотну енергију. С обзиром на то да ова Уредба још није усвојена, врло је могуће да ће на снагу ступити заједно са најављеним поскупљењем струје.

"Морамо да водимо рачуна да са једне стране имамо цену струје која колико толико треба да покрије цену електричне енергије, али ми као и свако развијено друштво морамо да водимо рачуна о оним домаћинствима која то не могу да плате. И није ова Уредба нешто што сад постоји само код нас. То је нешто што функсионише у свим земљама што региона што Европске Уније и било је природно да постоји и код нас", каже министарка енерегтике Зорана Михајловић.

Према старој Уредби јефтину струју и гас имало је око 70.000 грађана у Србији, а док би према новој ову погодност могло да искористи око 200.000 домаћинстава.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић за Еуронењс Србија каже да су, према подацима Енергетске заједнице, досадашње мере биле слабе, јер је веома мали број корисника добио повластице на територији Србије, а према подацима Светске банке требало је да их буде више.

"Питање је да ли је то било незнање или неинформисаност, али према резултатима истраживања хрватског Енергетског института Хрвоје Пожар ниво енергетског сиромаштва у Србији износио је између 7 и 22 одсто. Ту погодност је у Србији користило мало више од 60.000 домаћинства, тако да је тзанемарљив број људи који су користили повластиоце у односу на број сиромашних", каже Здравковић за Еуронењс, а преноси Блиц.

Он сматра да је сама чињеница да је праг енергетског сиромаштва подигнут, добра вест за наше најугроженије суграђане. Статистика показује да је број угрожених домаћинстава у Србији од седам до 22 одсто на Србији, на Косову је 60 одсто, у Албанији 37 одсто, а у Грузији близу 25 одсто.

Извор: Блиц