Кућа Добрих Вести

Login

„НОВА НОРМАЛНОСТ“: Ковид-19 у НР Кини

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kinakovid1У Кини постоји стара изрека да сваки дан треба почети са седам основних ствари: "дрва за ватру, пиринач, уље, со, сос, сирће и чај". Ових дана би становници Кине, могли додати и осму: нуклеински тест на Ковид-19.

 

Свакодневно тестирање део је" нове нормалности" у оквиру националне политике "динамичне нулте заразе" вирусом Ковид-19. Званичне смернице захтевају да у свим већим кинеским градовима са било ког места буду на "15 минута хода" постављени штандови за тестирање. Градовима би биле додате хиљаде, па и десетине хиљада штандова за тестирање и свима осигуране лако доступне здравствене пробе.

 

У зависности од локације, особа треба да има негативан тест у року од 72, или 48 сати пошто је крочила у метро, пословне зграде па и паркове... Настала је шала: "Гаранција квалитета мог хлеба је седам дана, али гаранција мог здравља је само два дана."

 

                                                   Kinakovid2

 

Искуства Ковид-19 из Вухана 2020

 

Када је крајем јануара 2020. обнародована зараза Ковид-19 у граду Вухану, НР Кина није била припремљена за такву епидемију. Суочена са вирусом ковида са релативно већом стопом смртности, кинеска влада није имала други избор до да усвоји ратни модел затварања десетомилионског града и хитне мобилизације додатних ресурса, укључујући медицинско особље. У таквим околностима је 75-тодневни карантин у Вухану био од виталног значаја.

 

Од тада је у борби против пандемије Ковид-19, у НР Кини развијен и примењен систем за читаву земљу трећу по пространству (9,7 милиона квадратних километара) на свету. Систем укључује редовно и масовно тестирање и праћење контаката евентуално заражених, централизовани карантин, привремену самоизолацију и рад од куће, те употребу информатичких технологија за обраду огромне количине података ради спречавања ширења вируса између градова у земљи која је најмногољудија (преко 1,44 милијарде становника) на нашој планети. Са политиком „нула Ковида“ талас епидемије непрестано показује знаке сламања.

 

Људи и живот изнад свега

 

Од избијања Ковид-19, кинеска влада има филозофију "људи изнад свега и живот изнад свега", приступ који укључује спречавање увезених случајева из иностранства и поновљених заражавања у земљи, објаснио је недавно представник министарства спољних послова у Пекингу. По њему, динамична политика “нула Ковида” није усмерена на достизање буквално нулте инфекције, већ на стављање вируса под контролу уз минималне социјалне трошкове и у најкраћем могућем року, како би што ефикасније били заштићени здравље, нормалан живот и производња у многољудој нацији.

Када су случајеви пријављени у северном граду Тјенцину у јануару 2022, за само 4,5 сата узето је више од 10 милиона узорака. “Хируршки” карантин примењен је на одређене одговарајућа продајна места и стамбене зграде... Шенжен на југу НР Кине „комшија“ са Ковидом-19 тешко погођеним Хонгконгом, има преко 12 милиона становника, динамичну привреду и отворене луке, а за само једну седмицу затварања је остварио импресивно обуздавање вируса и од марта је отворен.

                                                         kinakovid4

 

Бројке говоре саме за себе

 

Иако кинеска политика против пандемије остаје активнија и оштрија од већине других земаља, резултати говоре сами за себе. Највећа земља у развоју, НР Кина је успела да одржи неке од најнижих стопа инфекције и смртности на свету од Ковид-19. То, ко кинеским звничницима, јасно потврђује ефикасност политике “Нула Ковид-19” вируса.

Према анализи коју је угледни британски медицински часопис британки Лансет објавио у марту, глобалне процене вишка смртности (број смртних случајева од свих узрока у кризним временима, а већих од очекиваних у "нормалним" условима) указују да је у свету 18,2 милиона људи можда умрло због пандемије Ковид-19. Процена је да стопа вишка смртности износи 120 случајева на 100.000 становника широм света, 179 у САД и 0,6 у НР Кини.

У НР Кини су петка, 27. маја од Ковид-19 укупно оболела 222.582 лица (110. место међу 229 држава или територија); број умрлих је изнео 5.218 (87. на свету); оболелих на милион становика је 155 (шести најмањи износ); број умрлих на милион становника је четири (216 место, при дну тужне табеле); укупно је обављено 160.000.000 тестова (10. највећи број у свету); На милион становника је тестирано 111.163 лица (61. на свету).

 

Кинески разлози за оштрије мере против заразе

 

А Кина има добар разлог да примењује оштрије мере и да не одустане од свог динамичног приступа борби против Ковид-19. Покривеност вакцинацијом старијих особа у Кини је до сада прилично скромна. Само око половине људи старијих од 80 година примило је примарну вакцинацију, а мање од 20 одсто је поново цепљено. Покривеност деце вакцинацијом је такође нижа од очекиване.

 

Уз то, у НР Кини постоје огромне разлике између градова и сеоских подручја и међу регионима, не само у погледу привредне динамике и отворености, већ и доступности социјалних услуга и здравствених ресурса. Око 500 милиона људи има само средње школско образовање (или ниже), од којих многи живе у мање развијеним регионима. Отуда су ризици повезани са ублажавањем ограничења за случај епидемије огромни.

 

Неке процене показују да би се, на основу искуствених података из САД и Хонгконга, Кина могла суочити са таласом од 200 до 300 милиона инфекција уколико би се ослонила само на медицински и фармаколошки третман, а без интервенција заснованих на ношењу маски, одржавању физичког растојања, заједно са робусним системом тестирања, слеђења случајева заражених и карантина. Чак и са могућностима власти за мобилизацију, многи региони не би могли да се носе са наглим порастом случајева Ковид-19. Могао би се очекивати недостатак медицинских средстава и нагли пораст смртности код старијих особа.

 

„Нулти Ковид“ и NPIs

 

Тачно је да је приступ „нултог Ковида“ скуп, и упркос називу који носи, не подразумева нула инфекција. Уместо тога, стратегија укључује снажну комбинацију тзв. нефармацетских интервенција (NPIs), имунизације и наглашено избегавањe карантина.

 

NPIs су акције, поред вакцинације и узимања лекова, које људи и заједнице могу предузети како би успорили ширење болести попут пандемијског грипа. NPIs су познате и као стратегије за спречавање зараза у заједницама. Ово захтева од локалних власти да се ослањају на систем заснован на епидемиологији како би рано реаговале на епидемије и зауставиле ширење.

 

Несумњиво, овај приступ је подржан снажним потенцијалом Кине у мобилизацији ресурса. Овај приступ је специфичан за кинеску политику. Кинески политички лидери одувек су имали шире временске хоризонте и спремнији су да пређу на краткорочне високе трошкове како би постигли дугорочне развојне циљеве. Нарочито усред криза проналазе решења која - иако често скупа у кратком року - омогућавају земљи да се врати на свој претходни пут.

                                                                           Kinakovid7

 

Политика „Нула Ковид“ и привреда

 

Као резултат ове стратегије, која чини основу политичке, економске и социјалне отпорности земље, кинеска економија је доследно обуздавала спољне “шокове”. Овај, како га неки називају "герилски стил политике" произашао је из дугих револуционарних година у којима је Комунистичка партија Кине често била у изразито неповољном положају. Кључ таквих приступа је еластичност и делегирање критичних одговорности локалним властима које имају овлашћења и подстицаје за спровођење политика у складу са локалним потребама.

 

На пример, у спровођењу политике „Нула Ковид“, локалне власти могу да пронађу најбољу равнотежу између економског раста и императива јавног здравља на основу својих могућности и ресурса. Ово објашњава зашто неке локалне власти у неразвијеним и сеоским подручјима често имају рестриктивније политике. За њих су трошкови оштријих мера нижи од оних у развијеним приморским градовима који покрећу економски раст НР Кине. Из истог разлога, нека подручја су примењивала ограничења на једно административно подручје, округ или чак градску четврт, минимизирајући економске потресе.

 

Наравно, ниједна стратегија није непробојна. Но, у блиској будућности Кина вероватно неће одустати од комбинације своје политике НВО и имунизације. Слично томе, Кина ће наставити да прилагођава своје политике одговора на пандемију и смањује потребу за НВО како се развијају ефикасније вакцине и повећавају стопе имунизације.

                                                   

                                                                  kinakovid8

 

(Наставља се...)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 28 мај 2022 17:03
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија