GII прати глобалне трендове у иновацијама у 132 државе и рангира их према иновационим перформансама. Укупно се оцењује 81 индикатор груписаних у две категорије - подршка и улагања у иновације (квалитет прописа, образовног система, улагања у истраживање и развој, развијеност ИТ и опште инфраструктуре, улагања у иноваторе и др.), као и резултати иновација (број креираних апликација, патената, вредност извоза ИТ услуга и др.).

“Глобални индекс иновативности и поред неких недостатака даје врло конкретне увиде у то шта би требало да буду даљи приоритети. Боље стојимо међу критеријумима који оцењују подршку иновацијама и улагање у иновације него у делу који мери резултате иновирања. Зато је важно је да и даље јачамо сарадњу науке и привреде и лакши приступ иноватора финансирању јер ће то донети резултат и на страни нових и бројнијих иновативних производа. Те приоритете смо препознали и на њима радимо у сарадњи са представницима Владе Републике Србије кроз наш СтарТецх програм који финансира компанија Филип Морис у Србији, а подржава развој иновација и дигиталну трансформацију привреде Србије”, каже Душан Васиљевић, директор за конкурентности и инвестиције у НАЛЕД-у.

Према његовим речима, највише простора за унапређење има у домену сарадње науке и привреде, улагања приватног сектора у истраживање и развој, приступа алтернативним изворима финансирања, као и на пољу развоја кластера. НАЛЕД је већ предложио и конкретне мере попут успостављања онлине платформе која би повезивала науку и привреду, израде водича за примену стипендираних доктората и модела аката којим би се регулисала заштита интелектуалне својине у научно истраживачким организацијама.

На листи европских земаља Србија је прескочила два степеника и сада заузима 32. место од укупно 39 земаља, али је и даље испод европског просека. Међу земљама Западног Балкана Србија је лидер. Иза Србије су Црна Гора која заузима 60. позицију, следи Северна Македонија на 66. месту, док БиХ (70) и Албанија (84) заостају. У односу на 2021. прескочили смо Црну Гору, Украјину и Филипине, док су сада испред нас Саудијска Арабија, Катар, Иран и Бразил.

“Као кључне снаге Србије, ГИИ издваја улагања државе по ученику, број ИСО 14001 сертификата, нето прилив страних директних инвестиција, број објављених научних чланака, као и извоз ИКТ и креативних услуга. С друге стране, Србија још треба да ради на улагању у образовање, софтвере, привлачењу инвестиција глобалних корпорација и целе привреде у Р&Д и перформансама универзитета на глобалним листама”, додаје Васиљевић.

У Србији, девет од 10 иновативних фирми се финансира из сопствених средстава, што у случају малих бизниса подразумева позајмљивање почетног капитала од родбине и пријатеља. Алтернативни извори финансирања могу бити решење, па је зато важно регулисати групно финансирање, омогућити директно финансирање од стране небанкарских микрофинансијских институција, као и прописати право на порески кредит пословним анђелима по основу инвестиционих улагања у иновативне субјекте.

“Бројна решења за развој иновационог екосистема дали смо кроз НАЛЕД-ову Сиву књигу иновација, а сматрамо и да је владин Савет за подстицање развоја дигиталне економије и иновација добар механизам кроз који би се додатно могле фокусирати мере државе”, закључује Васиљевић.

Шампион иновација и ове године је Швајцарска, док су САД (2) и Шведска (3) замениле места. Међу топ иноваторима су још и Британија, Холандија, Јужна Кореја, Сингапур, Немачка, Финска и Данска.

Извор: Кућа добрих вести