Уз подсећање да је Србија усвојила сопствену дефиницију енергетског сиромаштва, Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе је додала: „Енергетски угрожени купац је био дуго био једини механизам који је препознавао људе у енергетском сиромаштву. Њиме се субвенционише цена електричне енергије и гаса, а знамо да се најугроженија домаћинства греју на чврста горива, пре свега, на дрва и на угаљ. За та горива нема субвенција, тако да та мера није прилагођена најугроженијима. Поред тога, уведене су и субвенције мера санације објеката, са 50% учешћа од стране грађана, али опет, ако погледамо дефиницију енергетски угроженог купца, и ако неко има приход мањи од 16 или 24 хиљаде динара, тешко може да учествује са неколико хиљада евра у санацији сопственог објекта.“

Тренутну ситуацију са енергентима на тржишту је кратко описао Марко Јањушевић, директор ЈП „Топлана Прибој“ речима:“ Цене енергената су значајно порасле. Угаљ и дрва дупло - а струја чак 10 пута.“

Како тренутна цена струје за грађане и недостатак и цена других енергената утичу на промене у начину потрошње, прокоментарисао је Александар Мацура, програмски директор РЕС фондације: „Са овако субвенционисаном ценом, струја је део истог ценовног тржишта као угаљ и дрва. Данас је убедљиво најјефтиније грејати се на струју и много људи ће прибегавати грејању и догревању на струју, а све то је сада, више него претходних година, претња по стабилност електроенергетског система. Све енергенте плаћају сви порески обвезници, ми данас, и наша деца - сутра. Ако већ идемо на социјализацију ових трошкова, хајде да онда инвестирамо у инфраструктурну промену – онолико колико се може. Можда не можемо све ођедном да урадимо, али можемо барем 50 пута више, него до сада. Када бисмо заменили свих 100.000 индивидуалних ложишта са ниском ефикасношћу и инвестирали у нове, ефикасније уређаје, то би коштало око 400 милиона евра. То је до јуче било незамисливо, али са данашњом ценом коју плаћамо за увоз струје, више није тако.“

Упркос постојању података о загађењу ваздуха и изворима загађења, доносиоци одлука се нису превише бавили подацима:“ Јавне политике нису доводиле у везу енергетско сиромаштво и загађење ваздуха, иако постоје подаци о пореклу загађења. Највећи део је честичног загађења, поред индустрије, долази из индивидуалних ложишта и топлана мањих од 50МЊ. Када погледамо структуру домаћинстава, 60% користи неефикасне уређаје на чврсто гориво, а са економске стране, највећи део њих спада у енергетски сиромашна домаћинства. Тако, загађење ваздуха долази из угрожених домаћинстава која немају новца да приуште ефикасне уређаје, нову фасаду, столарију, и троше енергенте који су им доступни и који су најјефтинији.“ – рекла је Мирјана Јовановић.

Помоћ најугроженијим грађанима се најефикасније решава у локалним срединама и у сарадњи са Центрима за социјални рад. Један од ових примера је Прибој. „Прошле године смо субвенционисали замену индивидуалних ложишта. Уложено је 5 милиона и замењено је 61 ложиште. Још 15 смо купили за социјално угрожене који не могу сами то да финансирају. Тако смо на замењених 76 ложишта одмах приметили да замена има ефекта, у самом ваздуху се видело да је мање загађење. То је дугорочно решење, с обзиром на то да ће се сада трошити дупло мање огревног дрвета него што је раније био случај.“ – рекао је Марко Јањушевић, а Александар Мацура је додао: „Центри за социјални рад најбоље знају своје кориснике и помоћ енергетски угроженим домаћинствима мора да иде уз њихову асистенцију. Другачије не треба ни покушавати! На тај начин је и најбрже спровести мере помоћи и учинити нешто у периоду који нам је преостао до зиме. Ово што је Прибој урадио је добар пример и треба што више да се реплицира. Уређаји које су заменили грађанима долазе из домаће фирме која је савладала еко-дизајн ових уређаја, и ако и постоје на стању, ови уређаји морају одмах да се уграде.“

"Сви причамо о штедњи, али људи су и до сада штедели. Не могу да штеде само они који се греју на централно грејање и плаћају по квадрату. Ја не знам никога ко није штедео енергенте, а имао је могућност да штеди. Смањивањем температуре грејања за један степен се може уштедети око 6% потребних енергената. Ако спустимо температуру за 3 степена, можемо уштедети готово 20%. Наравно, то је могуће само ако је почетна температура 20-22 степена. Ако је почетна вредност 15 степени - то онда није могуће",  рекао је Марко Јањушевић.

"Проблем енергетског сиромаштва није проблем домаћинства, већ је то је социјални проблем. Проблем свих нас. Зато је неопходно да институције приступе решавању овог проблема, како би помогли угроженим домаћинствима“, рекла је Мирјана Јовановић и додала: “Добили смо мере за уштеду енергије, али људи у стању енергетског сиромаштва не могу да уштеде, они већ штеде све што могу. Даља штедња, код њих, води ка смрзавању – то није опција."

Комплетан снимак панел дискусије можете погледати у наставку:

 Извор: Кућа добрих вести