Крајем августа далеке 1923. одржана је Прва новосадска изложба, која је означила почетак сајамских приредби у граду на Дунаву и уписана је као година настанка Новосадског сајма.
Актуелна година је и година још једног значајног јубилеја: 90 година Пољопривредног сајма у Новом Саду.
Обе историје су испреплетане.
До 1939. локација изложби је била старо Сајмиште у данашњој Шумадијској улици, а уочи Другог светског рата отворен је нови простор у данашњој Хајдук Вељковој улици, где се касније у 20.веку Сајам развијао и где се данас налази.
После Другог светског рата, 1948. године одржана је Прва земаљска пољопривредна изложба, која је убрзо постала заштитни знак Новосадског сајма.
Актуелни комплекс Конгресног центра „Мастер” је изграђен у 21. веку почетком двехиљадитих, отворен је 2006. године.
Прве сајамске приредбе су распродате, као и највећи део простора на Међународном пољопривредном сајму.
“Ми ћемо се потрудити да овај јубилеј Новосадског сајма не обележимо само једним догађајем, већ сетом догађаја. Најпре ће у првом делу пролећне сезоне бити најава наше прве монографије која је сада већ при крају. Затим предвиђена је врло свечана Академија која ће окупити све оне који су у задњих 100 година на неки начин помагале сајам. Свечана Академија у оквиру Новосадског сајма планирана је за 30.март. Академија ће бити један спектакл, једна генеза свега онога што смо радили, биће то једна представа у сарадњи са Српским народним позориштем, биће и филхармоније, филмова који ће бити снимљени са свом овом великом архимов коју поседујемо. Следећи важан догађај је јубиларни 90. Међународни пољопривредни сајам и тиме ћемо заокружити овај први део године“, каже генерални дирекот Новосадског сајма Слободан Цветковић.
У ових век постојања, задњих 20-30 година битно се мења сајамска индустрија и само профилисање сајамских манифестација.
“Са једне стране све се мења, а онда опет с друге стране све остаје исто. Када погледате саму евент индустрију, сам Сајамски догађај не одступа много од оног концепта који је некад био. Мења се тај шири контекст у којем се дешава бизнис. Мења се тај моменат везан за информационе технологије које у великој мери преузимају конверзацијске канале, чак и ако дође до проблема превођења, постоје апликације које то решавају. Међутим, невезано за то, и даље постоји потреба да се деси тај реалан бизнис, да се људи сретну, виде, и да се пружи рука када се затвори посао. Деца данас још више воле да дођу на Међународни пољопривредни сајам и виде све те животиње. Споменуо бих и угоститељство које је специфично за Балкан, видим све те странце који уживају у нашим специјалитетима.”.додаје генерални директор Новосадског сајма.
Календар одржавања свих сајмова можете погледати ОВДЕ.
Ту су редом поређани Међународна изложба уметности „Art Expo“ која се одржава од 7 до 13. марта, затим Међународни сајам образовања „Путокази“ који се одржава од 9. до 10. марта, Сајам књига од 7. до 13. марта, као и Међународна изложба златарства и часовничарства „Сјај“.
Од познатијих сајмова ту је и Међународни пољопривредни сајам, који се одржава од 20. до 26. маја, затим Међународни сајмови Лорист од 27. септембра до 1. октобра (Сајам лова и риболова и Сајам екологије), затим Сајам спорта, 13. октобра и Међународни дани енергетике и инвестиција.
На крају да поменемо и Међународни сајам туризма који се на Новосадском сајму одржава од 16. до 18. новембра.
Извор: Кућа добрих вести
