Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије истакао је да годишњи извештај показује да је у 2023. години 15 најуспешнијих гејминг компанија приходовало је 175 милиона евра, да 57 одсто компанија развија оригиналне производе, као и да су игре произведене у Србији купљене или преузете више од сто милиона пута.

"Велике геостратешке промене позитивно утичу на гејминг индустрију која је важна спона између креативних, друштвених и техничких наука. Гејминг је перспективна индустрија, подржали смо наступ наших гејмера у Келну прошле године и задржаћемо тај континуитет и ове године", поручио је Весовић и додао да је са Асоцијацијом потписан и Споразум као потврда и озваничење блиске и успешне сарадње.

Најзначајнија промена у односу на 2022. годину је изванредан раст запослених ― од чак 98 одсто, што доводи до процене да 4.300 гејминг професионалаца ради у Србији. Овај раст може да се објасни великим бројем гејминг професионалаца и њихових породица које су се преселиле у Србију из Русије, Украјине и Белорусије. Неке од водећих глобалних компанија, попут Wargaming-a, Playrix-a и Sperasoft-а, сада имају своја највећа представништва управо у Србији, па се очекује да ће овакав уплив знања и искуства значајно утицати на домаћу гејминг индустрију.

Интересантни су и подаци да је у овој години планирано отварање невероватних 475 нових позиција, а чак 28 одсто запослених у индустрији чине жене.

Највише нас радује што у индустрији која се перципира као мушка ради чак 28 одсто жена, а чак половину свих тимова такође воде жене, што је тренд који опстаје годинама уназад. Статистика показује да осим Београда, као главни развојни центри иступају и Нови Сад и Ниш, а топ три области по броју запослених у индустрији су програмирање, уметничка занимања и контрола квалитета.

У сарадњи са тимом PwC Србија урађена је анализа прихода и других информација о перформансама највећих гејминг компанија на нашем тржишту, навела је извршна менаџерка Асоцијације Кристина Јанковић Обућина.

Што се изазова тиче, испитаници су најчешће истицали недостатак финансијских могућности, високе порезе и сложене бирократске процедуре. Упркос овим препрекама, инспиративно је видети да већина компанија и студија наставља да остварује успех кроз директну продају. Ово сведочи о томе да су видео-игре које настају у Србији довољно успешне да обезбеде независност студија, ширење тимова и рад на новим пројектима, чиме наставља да се доказује да је гејминг један од обећавајућих сектора домаћег иновационог екосистема.

„Овај извештај је наш начин да свим релевантним актерима у гејминг индустрији, стејкхолдерима, доносиоцима одлука и широј јавности на једном месту прикажемо где се екосистем тренутно налази, наглашавајући истовремено његов огроман потенцијал. Од 2017. године до данас домаћа гејминг индустрија бележи континуиран раст и развој, што је нарочито значајно имајући у виду да је 2023. годину обележила глобална нестабилност у многим индустријама, па тако и у гејмингу. Србија је ипак остала изузетак када је реч о већим гашењима студија или пројеката”, указао је Михајло Јовановић-Џарил, директор Асоцијација индустрије видео игара Србије.

Извештај, који даје детаљан увид у структуру компанија, приходе, број и профиле запослених, типове игара и укупан екосистем у ком настају видео-игре у Србији, преузмите путем линка ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести