A+ A A-

Сигурнији амбијент за породичне фирме

Оцените овај чланак
(3 гласова)

скупппппБЕОГРАД - Учесници првог пословног форума "Породичне фирме - стуб развоја економије Србије", организованог у Београду, указали су на специфичне проблеме породичних радњи и компанија, које чине све већи део структуре и српске привреде.

На овом скупу разговарало се о кључним изазовима за породичне фирме као пословном моделу 21. века, о задацима њиховог менаџмента у условима кризе и рецесије, о адекватној припреми наследника како се највећи број ових фирми не би гасио већ са првом генерацијом власника, као и о специфичностима финансирања у породичним пословима.

Учесницима форума омогућено је да од регионалних и домаћих стручњака добију не само савете о томе како привући инвеститоре и решавати кадровска питања и кризне ситуације, већ и да од власника и представника успешних домаћих породичних фирми сазнају како оне себи крче пут у успешној производњи, освајању страног тржишта и обезбеђивању опстанка у следећим генерацијама.
Статистички подаци, иначе, показују да око 70 одсто породичних фирми у свету не преживи трансфер из прве у другу генерацију, односно да само 30 одсто оснивача породичних фирми успева да своје наследнике укључи у њихов рад и обезбеди им будућност пословања. Још алармантнији су подаци о томе да 95 одсто фирми не преживи трансфер из друге у трећу генерацију.
Истовремено, породичне фирме у најразвијенијим земљама остварују половину бруто дoмаћег производа (БДП), а у њима ради више од 6о одсто укупно запослених.

Страх од приватника

Драган Мочевић, власник успешне породичне фирме Prime communications у Републици Српској, чија је идеја и овај пројекат, има већ искуства с организовањем сличног форума у БиХ. Одговарајући на питање Куће добрих вести о томе који су циљеви самог пројекта и каква искуства има с прошлогодишњег скупа у Бањалуци, каже:
- Кључни стуб и фактор развоја сваког друштва су управо породичне фирме. Оно што је већ постало проблем, је то да о овоме не постоји разумевање и свест, не само шире јавности, него ни државе, каже Мочевић. - То значи да је много већи проблем што се та чињеница не третира на прави начин од институција власти и породичним фирмама не даје значај који им припада, с обзиром на позицију коју имају у укупном БДП-у сваке државе. У земљама бивше Југославије тај је проблем још израженији с обзиром на то да је комунистички став о приватницима оставио дубок траг у свести, али и пракси, па имамо ситуацију у којој је сасвим нормално да деца расту са амбицијом и уверењем да је врхунац егзистенцијалног постигнућа радити у државној фирми.
Занимљиво је да током истраживања. које је претходило овом форуму у Србији, великом броју анкетираних представника компанија није било баш јасно шта подразумева појам породична фирма -а према предлогу Европске Уније (ЕУ) то су компаније у којима већину права одлучивања имају оснивач или особа која је купила фирму и најближи чланови његове породице, а ако је у питању акционарско друштво, оснивач и његова породица имају најмање 25 одсто права одлучивања. У суштини, породична фирма је предузеће у којем је већина гласова у рукама породице, а ту спада и оснивач који намерава да фирму пренесе у власништво потомака. То, дакле, могу бити угоститељски, трговински, занатски објекти и радње,фирме које се баве производњом и извозом.

Неспремни наследници

Мочевић у изјави за наше интернет новине додаје да су мотиви и разлози због којих је уопште дошао на идеју да покрене серију оваквих форума једноставан.
- С обзиром на то да сам и сам покретач породичне фирме и да се већ 12 година сусрећем с разним изазовима пословног битисања, а већ пола тог времена, протекло је у размишљању шта даље. На пословном форуму у Бањалуци окупило око 200 учесника. Било је ту привредника, који су се препознали у позиву и покретању тема којим се озбиљно бавио један овакав скуп, па до представника институција, али и студената, који су увидели да ће будућност породичног бизниса код нас претрпети значајне промене. Ово је тренутак, с обзиром на то да је већ стигла смена генерација, а нове су потпуно неприпремљене, што ће имати значајан утицај на структуру, ефикасност и резултате које постижу компаније. Јасно је да је у питању онај део пословне и управљачке јавности, који увиђа неопходност промене система вредности и модела понашања у времену унапређења амбијента за породичне фирме и припреме целокупног система за улазак у ЕУ. Ми ћемо пројекат "Породичне фирме" наставити у Босни и Херцеговини, и већ на јесен организовати нови форум. А потом и у Црној Гори и још земаља регије.
Заиста верујем да је овај начин окупљања прилика за едукацију из научног али и искуственог извора, прилика за све учеснике у друштвеном животу да се окупе на једном месту, покрену али и открију важна питања као и да сви заједно почнемо да се бавимо проналажењем решења и креирањем бољег, сигурнијег и перспрективнијег амбијента за породичне фирме, рекао је Мочевић за Кућу добрих вести.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 10 април 2014 12:15
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

1 Коментар

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани