A+ A A-

Светски дан Малбека први пут у Београду

Оцените овај чланак
(4 гласова)

malbekdvaБЕОГРАД - Београд је први пут уврштен међу градове у којима ће ове године бити обележен Светски дан Малбека (MWD), објавио је амбасадор Аргентине у Србији Рикардо Фернандез (Ricardo Fernando Fernandez).

“Поносан сам што смо успели да уврстимо и Београд, као важан светски град, у обележавање овог догађаја“, изјавио је за Кућу добрих вести амбасадор Фернандез.
Амбасадор је навео да ће 24. априла бити организовани презентација и дегустација Малбека, аргентинске винске сорте, за сомелиере, представнике хотела, ресторана, медија, власти, као и чланове дипломатског кора. Догађај је назван „Малбек прави буку.“

Амбасадор је казао да ће у четвртој години обележавања дана ове препознатљиве аргентинске винске сорте бити одржано више од 60 манифестација у 55 градова и 44 земље света. Обележавање MWD је почело у аргентинском главном граду Буенос Аиресу 4. априла, а биће окончано у Лондону 30. априла и 1. маја.

Као Светски дан Малбека (МWД) је одређен 17. април у знак сећања на датум којим је трансформисана индустрија вина у Аргентини. Представничком дому покрајине Мендоза је 17. априла 1853. поднет нацт закона о оснивању пољопривредне школе. Закон је усвојен 6. септембра исте године.

У ритму Малбека – препознатљиве аргентинске винске сорте

Негде у то време је аргентински интелектуалац, просветитељ и државник Доминго Фаустино Сармиенто (1811-1888.) затражио од француског стручњака за вина Мишела Емеа Пугеа да набави нове сорте грожђа како би био поспешен развој националне винске индустрије. Једна од варијанти грожђа за коју се Пуге определио због њеног финог педигреа био је Малбек.
Фернандез је приметио да су од давнина фестивали вина водили ослобађању чула кроз сензуалност и покрет. Због тога се ове године наглашава "темпо" аргентинског малбек вина под слоганом "У ритму Малбека." А ритам Малбека је попут његовог укуса: неукротив, интензиван и снажан. „Спојиће се истанчан укус ове традиционалне аргентинске сорте вина са звуком танга“, поручио је Фернандез.

Амбасадор је навео да MWD подразумева низ промоција и активности на главним светским тржиштима. Поред подршке Министарства спољних послова и вера Републике Аргентине, ова иницијатива се налази и у оквиру стратешког плана винске индустрије Аргентине 2020. који координира Виноградарска корпорација Аргентине (COVIAR).

 

 

 

Малбек је сорта црног грожђа, а амбасадор Фернандез подсећа да порекло вуче из југозападне Француске. Тамо се гајила ова сорта од које су настала вина названа "de Cahors" по имену региона Каор, призната још од доба Римског царства. Ова вина су учврстила своју позицију у средњем веку, а ојачала је у модерно доба.

Малбек потиче из области Бордо, али је десеткован филоксером и мразом у својој постојбини, у области Каор у Француској. Засађен је у Аргентини 1868. Остало је била историја. Те године је Сармиенто изабран за председника Аргентине (1868-1874), а Малбек је постао најпознатије сортно вино у тој земљи и све више се гаји широм света.

Малбек је тек у Аргентини постао “оно право”

Индустрија вина у Аргентини је крајем 19. века, уз помоћ италијанских и француских емиграната почела изразито да се развија, а са њом и Малбек. Док француски Малбек (или Кот, како га понекад називају) може бити са обиљем танина и жилав, тек је у Аргентини постао оно право. Ова сорта се врло брзо прилагодила разноликом аргентинском пејзажу, ускладила са различитим врстама локалних варијанти и развила више него у региону свог порекла.
Амбасадор Фернандез је казао да Малбек може имати арому вишње, јагоде или шљиве па све до мармеладе, у зависности када је била берба. „Малбек је топао, мек и сладак и нема прејаке танине, а када се чува у храстовом бурету има арому кафе, ваниле или чоколаде. Уопштено, малбек је врста која нуди низ воћних арома,“ додао је он.

Ма одакле да долази, добро је знати да је Малбек изврсно вино да буде изнето за сто. Иде добро уз сва јела од говедине (справљене на било који начин), али и уз јагњетину, свињска ребра са роштиља и печену пилетину, јаке сиреве и пасту.
Малбек се у Аргентини гаји на више од 75.000 хектара. “Аргентина је данас главни светски произвођач малбек сорте. Гаји се у готово свим винским регијама Аргентине, дуж Анда, од Салте до Патагоније,” навео је амбасадор.
Идеја MWD је уживање у фантастичном доживљају, испијању вина и свих ствари које иду уз то. Онако како то чине и Аргентинци: храна, музика, игра, разговор, уметност, књижевност, природа, и још понешто.

Када се мисли на малбек, само је једна земља на уму: Аргентина

MWD је по први пут приређен 17. априла 2011. Под руководством аргентинског Министарства спољних послова, организовани су пригодни догађаји посвећени Малбеку, националној кухињи и стилу живота. У 2013. је више од 300 аргентинских винарија било у прилици да с поносом представи јавности свој Малбек.
Према организацији Вина Аргентине, винаријама које су учествовале, као и Министарству спољних послова, успех претходних је не само у стицању све већег угледа Малбека и Аргентине у свету, већ и расту продаје, пре свега овог сортног, а затим и осталих вина из те земље. У 2013. су црвене сорте имале значајну предност, захваљујући Малбеку и Kaberne Sovinnjonu. Малбек је имао добар наступ, пошто је на крају 2013. забележено повећање од 3,2 процента у доларима FOB, односно на више од 387,8 милиона долара, као и три процента (9.557.722 кутија од девет литара) у запремини, у поређењу са 2012.

 


Аргентина је са 15 милиона хектолитара и повећањем од 27 процената у 2013, била пети највећи произвођач вина на свету и највећи у Јужној Америци. Вино има веома битну улогу у економији ове земље. Прошле године су на територији Аргентине постојале 894 винарије, од којих је више од 300 извозило вино. Већина аргентинског вина се конзумира у самој земљи; међутим, извоз вина је почео да се нагло повећава. Више од половине извоза вина одлази у Сједињене Америчке Државе.
Једна ос светлих тачака је и пораст винског туризма у Аргентини. “Туристи могу могу добити повољне услове за храну и пиће”, поручују из винарија које су и туристичка одредишта.

Овогодишњи MWD је ново славље за једну глобалну суперзвезду, Малбек. “Истакавши танго, уметност, аргентинску кухињу и наравно, вино, осетићете се као да сте код куће у Аргентини", уверавају организатори MWD.

Амбасадор Фернандез је пак закључио: „Када се мисли на малбек, само је једна земља на уму: Аргентина.“ 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 23 април 2014 09:10
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани