Провизије за коришћење платних картица у Србији се крећу од један па до четири одсто, и испада да нас банкари "деру" више него у свим земљама у окружењу.
Европска унија је чак недавно предложила да ионако нижи проценат који банке у ЕУ узимају, смањи, тако да за све вредносне трансакције код дебитних картица провизија не би смела да буде виша од 0,2 одсто, а код кредитних 0,3 процента.
Код нас је, међутим, објављује своје истраживање портал Kamatica.com, висина провизије дефинисана правилима картичних система, који се договарају са банкама. Грађанима се саветује да се добро обавесте о тарифама накнаде за услуге, пре него што се одлуче за банку у којој ће отворити рачун. И пре него што направе коначан избор, да провере које и колико банкомата имају у својој околини, како не би расипали новац.
Уколико се подиже 1.000 динара са банкомата друге домаће банке, провизија се креће у распону од 47,5 до 150 динара за "виза" дебитне картице, између 20 и 100 динара за "дина" дебитне картице, односно између 60 и 150 динара за "мастеркард" дебитне картице.
Неке банке наплаћују по 15 динара за сваки упит стања на банкомату, а штампање извода кошта 25 динара. Ова сума није занемарљива, ако узмемо да свако у просеку бар пет пута месечно провери стање на рачуну и одштампа исечак преостале суме новца.
Значи да му на годишњем нивоу само за те "услуге" банка узме око 2.400 динара. Банке наплаћују провизије и продавцима робе и услуга.
Значи да грађанин два пута плаћа коришћење картице, и као клијент банке и као купац производа.
Картичарске куће имају апсолутни монопол и клијентима поделе милион картица, чија их израда кошта по 20 динара и нас терају да их примимо. Они нису лимитирани колико могу да траже од продаваца, тако да са провизијом од 1,5 до четири одсто имају већу зараду од нас.