БЕОГРАД -
Секретар Удружења грађевине Виктор Кобјерски је указао да нам је земља препуна неселектованог грађевинског отпада који је свуда око нас, а 80 одсто може да се рециклира и поново користи. У Србији се
годишње створи више од милион тона тог отпада, који је у ствари непроцењив привредни ресурс. Он је подсетио су у бившој СФРЈ постојале фирме, специјализоване за рушење зграда и сортирање материјала, али таквих више нема. Истовремено и ЕУ инсистира на рециклажи, па Хрватска и Грчка плаћају огромне казне због мноштва разбацаног грађевинског отпада.
Представници минситарстава градјевине и заштите животне средине су подржали предлог. Александра
Дамјановић из Министартсва грађевине је истакла да је тај отпад право злато и нова могућност за Србију, додајући да се у свету рециклирани градјевински материјали највише користе за област нискоградње. Радмила
Шеровић из Министарства пољопривреде у заштите животне средине је навела да се у Србији рециклира свега пет до 15 одсто отпада и истакла да је то мултидициплинарна област, која захтева сарадњу више министарстава, привреде и науке.
Она је подсетила да је у току израда Националног плана за управљање грађевинским отпадом који финансира ЕУ, додајући да већ постоји Национални план за управљање опасним отпадом у који спада и део
грађевинског и подржала доношење подзаконског акта за управљање грађевинским отпадом.
Представници науке су истакли да наши научни институти већ годинама успешно развијају нове врсте бетона од рециклираног материјала и да су спремни да их понуде привреди.
Извор: Кућа добрих вести
