"Долази велики број делегација страних земаља на највишем нивоу и представници великих компанија," изјавио је амбасадор Ирана у Србији Хосеин Мола Абдолахи новинарима у Београду.

Техеран је током 2016. почео да обнавља трговинске и економске везе, после година санкција које му је увео Запад. Фокус је усмерен на центре моћи попут Европске Уније, Русије и Народне Републике Кине. Прошле године је Иран успео значајно да увећа трговину са Француском, Италијом, Великом Британијом, Јапаном, Турском…. “Велика је конкуренција међу земљама и светским компанијама за улазак на иранско тржиште,” коментарисао је амбасадор уочи националног празника, Победе Исламске револуције Ирана, 11. фебруара.

Страним инвеститорима се у Ирану пружају велике могућности. Са претежно младим и градским становништвом од преко 82 милиона (готово две трећине живи у градовима И 60 одсто је млађе од 30 година), Иран је друга по величини привреда на Блиском истоку. Иако нафта И гас чине највећи сектор, Иран је током деценија ослањања на властите снаге, разгранао своју привреду.

Укупан домаћи производ (БДП) Ирана, мерен паритетом куповне моћи (ППП, према тржишним ценама), је, према процени Међународног монетарног фонда за 2016. Изнео 1.45 билиона долара, и био је 18. Највећи у свету, уз просечан доходак по станповнику од 18.135 долара. Номинални БДП (када се не рачуна инфлација) је за прошлу годину процењен на 412.3 милијарде долара, 27. у свету уз пер капита доходак од 5.124 долара.

                                                                
Према споразуму са Сједињеним Америчким Државама, Народном Републиком Киноим, Руском Федерацијом, ЦВеликом Британијом, Француском И Немачком, Ирану припада готово 115 милијарди долара које су због санкција биле “заробљене” у банкама по свету. Према неким изворима, Иран је до сада добио више од 10 милијарди долара. Велики товари готовине и злата из одмрзнутих нафтних фондова представљају својеврску финансијску олакшицу за земљу.

“Практично су нестали велики проблеми које је Иран због примене санкција имао у поморском саобраћају и транспорту нафте, ограничења у обављању банкарских трансакција са светом, па тако и значајне потешкоће у пословању, као и у осигурању пошиљки нафтних и ненафтних производа,“ навео је амбасадор.

Бритиш Ервејз је обновио летове ка Тегерану; Са италијанском групацијом Ферровие делло Стато је закључен пет милијарди долара вредан споразум о развоју железничке мреже; у новембру 2016. Је потписан 4,8 милијарди вредан споразум Националне иранске нафтне компаније И конзорчијума на челу са француским Тоталлом та развој гигантског поморског гасног поља Јужни Парс. То је највећи енергетски споразум који је Иран закључио са неком западном групом копанија одкако је постигнут нуклеарни договор.
Француске, немачке И кинеске делегације боравиле су у Техерану протеклих годину дана, али док прелиминарни догивор са Шелом у позној 2016. није објављен, чинило се да су Руси на терену преузели примат, са петогодишњим стратешким инвестиционим планом потписаним у јулу 2016. То обухвата уговор о поморским истраживањима вредан милијарду долара и милијарду евра улагања у нове електране. Русија је постала најизгледнији кандидат за подршку развоју Иранског цивилног нуклеарног капацитета, а њене компаније ће, према лондонском Фајненшел тајмсу (ФТ), преузети многе од 50 понуђених пројеката везаних за нафту и гас.

Значај страних улагања у иранску привреду

Тренутно, стране инвестиције играју кључну улогу у развоју Иранске економије. Оне нису још достигле 30 до 50 милијарди долара годишње, како се надало, али је влада Ирана саопштила у јануару да су повећане за 42 одсто од примене споразума.

На тај прилив влада председника Хасана Руханија рачуна као подршку буџету у наступајућој финансијској години која почиње са првим даном пролећа (21. март) по иранском календару. Јавни издаци ће порасти за 11 одсто у односу на претходну годину, а инвестиције за 12 одсто, сходно буџету који предвиђа привредни раст од 7,7 одсто у наступајућој години. 

У 2016, у економију Ирана је уложено око 12 милијарди САД долара у оквиру 113 пројеката. На пољу инвестиција, Иран сарађује са великим бројем земаља, међу којима су НР Кина, Француска, Уједињени Арапски Емирати, Венецуела, Велика Британија и Русија. У децембру је парламент Русије усвојио закон којим је ратификован споразум између те државе и Ирана за промоцију и осигурње узајамних инвестиција.

Компаније из Немачке и Шпаније биле су најактивније на Иранском инвестиционом тржишту. Од децембра 2015.током годину дана шпанске компаније су инвестирале 3,2 милијарде долара у неколико нових пројеката, а компаније из Немачке – 2,9 милијарди долара у 17 пројеката.
Но, за потребе Ирана после две деценије санкција, те суме нису довољне. Неколико је разлога за то према стручњацима.

Санкције САД су И даље на снази И свеобухватне су, са неким изузецима попут продаје цивилних авиона Ирану. Америчким банкама је не само забрањено пословање са иранским партнерима, већ кроз банкарски систем САД не смеју пролазити транскације повезане са Ираном. Европске и азијске финансијске институције су опрезне да се врате у Иран после виже милијарди долара скупих казни које је Министарство правде САД изрекло хонгконшкој ХСБЦ И француској БНП Парибас због наводног кршења санкција од 2010.

Даље, мишљење је да је привредом Ирана и прописима у њој доминира држава, а да бирократија успорава административне процедуре. Ирански закони нису у потпуности усклађени са захтевима и интересима страних компанија. Уз то, не виде сви потенцијални инвеситори предности улагања новца у Иранску економију, будући да и даље имају отклон због стереотипа из периода санкција.

У Техерану то знају и раде на прилагођавању својих закона са међународно усвојеним правилима. Такође и на побољшању и промоцији инвестиционих привлачности своје економије, у различитим секторима и регионима.
Ту је однедавно И момент Доналд Трамп. “Постоји извесна несигурност какав ће приступ нова Трампова администрација заузети према Ирану,” коментарисао је један западни пословни човек и пре неког што је Вашингтон увео нове макер и симболичне санкције Ирану због ракетне пробе. Мишљење је да су неки поновни преговори Техерана И Вашингтона веома вероватни, али да су Иранци довољно искусни да препознају да је узајамно користан споразум надохват руке.

Иранске економске зоне

У Ирану постоји седам слободних економских зона. Географске предности које поседује локација острво Кесм чине га чвошиштем трговине између Ирана, земаља Залива И Европе. Иранска Влада очекује да ће слободна зона Кесм постати велики економски центар, који се састоји од индустријске производње, информационих технологија као И финансијских И банкарских институција.

Острво Кесм удаљено је неколико км од Иранске јужне обале, прекопута лучкиг градова Бандар Абас И Бандар Камир. Острво дуго 135 км, највеће у Персијском Заливу, поседује слободну зону јуриздикције од 300 км2. Слободна економска зона на Иранском острву Кесм успела је да привуче инвеститоре из 10 земаља. Међу заинтересованима били су И Русија, Француска, Британија, Кина и Јапан.

Раст иранске привреде у последњих годину дана

Критичари владе Председника Руханија тврде да Иран није профитирао од нуклеарног споразума. По њима, укидање санкција није довело до економских користи, нарочито у животима обичних људи.

Одговор њима је да је то природно јер ефекту добробита треба времена да би се материјализовао. Споразум је ступио на снагу пре само годину дана.
У последњих годину дана је, пак, привреда Ирана значајно напредовала, што је, по неким економистима И најважнији геополитички развој у земљи. Током 1394. Персијске календарске године (од 21.03.2015. до 19.03.2016.) и, пре него што су санкције укинуте, економија Ирана је остварила раст од 0,5 посто. Као огроман контраст томе, економски раст у шестомесечном периоду завршеном 20. септембра 2016, износио је 7,4 посто (5,4 посто током пролећа, а 9,2 посто током лета). Гро раста остварен је захваљујући наставку Иранског извоза сировина, пошто је нафтни сектор остварио раст од 61,3 посто (55,4 посто и 67,2 одсто у првом, односно другом кварталу).
ММФ пак, процењује да је раст БДП Ирана током 2016. достигао четири одсто. За 2017. се предвиђа раст од шест одсто.

У ствари је после још једне хаотичне године широм Блиског истока, Иран, према оцени у лондонском Фајненшел тајмсу, био једина велика земља у региону која је 2016. окончала снажнија, привредно и политички. Мишљење је да Иран израста у ефикасну регионалну силу.

Главни такмац Ирана, Саудијска Арабија је одустала од стратегије да присили остале нафтне силе да смање производњу, већ је обећала да ће је сама срезати за 486.000 барела дневно, у покушају да стабилизује цене. Привредне реформе у краљевини не напредују и животни стандард поданика пада.

Иран је поново постао веома битан у Организацији земаља извозника нафте (ОПЕК). Министар за нафту Биђан Намдар Занганех објавио је да Иран производи 3,9 милиона барела дневно, за нијансу мање од четири милиона пре увођења санкција 2012.

На новембарском састанку произвођача нафте ОПЕК, Иран је обезбедио квоту од чланица која штити његов тренутни ниво производње. Постао је средишња сила у урганизацији.

Производња нафте у Ирану је већаза више од 600 000 барела дневно од почетка 2016. За случај дугог периода ниских цена, Иран је добро позициониран са огромним резервама нафте и гаса (157 милијарди барела нафте и 24 билиона кубних метара природног гаса, према Бритиш петролиуму), које могу бити развијене уз веома ниске трошкове.

По упућенима, Иран би релативно лако И веома брзо могао да дода још милион барела дневно, нарочито пошто од 2016. тамо активно учествују руске компаније и британско-холандски Шел. Током 1970-тих, пре револуције, Иран је производио око шест милиона барела дневно. Новац је сада потребан за изградњу основних друштвених структура “стегнутих” током две деценије изолације, а производња нафте представља далеко најлакши начин за прикупљање новца.

Упућени закључују да је, упркос проблемима, смер промена непогрешив.

Извор: Кућа добрих вести