Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник државе Кувајт

Оцените овај чланак
(1 Глас)

setalistekuvajt6060БЕОГРАД - Амбасадор Државе Кувајт у Србији Јусуф Ахмад Абдулсамад је на прослави националног празника истакао да у привредној, инвестиционој и културној сарадњи, са Србијом постоји пуно планова и амбиција.

 

 

На прослави у хотелу Метропол Палас, 23. фебруара, амбасадор Абдулсамад је изразио велико очекивање и од скорог састанка Мешовите комисије за економску и техничку сарадњу Србије и Кувајта.


Амбасадор је подсетио да је у јануару 2016. у Београду отворена железничка станица „Прокоп“ изграђена уз помоћ кредита Кувајтског фонда за развој. Такође, крајем прошлог октобра су пуштена у рад два моста изграђена у општини Крупањ на западу Србије тешко оштећена током поплава две године раније.


Говор амбасадора Абдулсамада


У говору је амбасадор Абдулсамад казао:


Ваше Екселенције, уважени гости,


Велико ми је задовољство да вам пожелим добродошлицу на пријем који смо приредили поводом 56. годишњице независности и 26. годишњице ослобођења Државе Кувајт. Хвала Вам што сте се одазвали нашем позиву да заједно прославимо ове празнике.


Такође, на почетку бих желео да упутим срдачне честитке Његовом Височанству Емиру Државе Кувајт шејху Сабаху ал-Ахмеду ал-Џаберу ал-Сабаху и Његовом Височанству престолонаследнику. Нека Бог подари Држави Кувајт и њеном народу још много година мира, благостања и напретка.

                                 kuvajt34343

 

Драги пријатељи,


Дозволите ми да кажем неколико речи о односима између Државе Кувајт и Републике Србије. Они су, пре свега, веома добри, пријатељски, и одликују се међусобним поверењем и жељом за њиховим даљим развојем.


У Србији већ дуго видимо битног политичког партнера, и тренутно заједно планирамо одржавање политичких консултација између наших двеју земаља, крајем 2017. године у Београду.


Што се тиче привредне, инвестиционе и културне сарадње, имамо још пуно планова и амбиција. Желели бисмо да заједно са Владом Србије уложимо још више труда да би управо ове области сарадње достигле свој пуни потенцијал. На томе вредно радимо, а много очекујемо и од састанка Мешовите комисије за економску и техничку сарадњукоји ће се одржати у скорој будућности.


Такође, желимо да у наредном периоду буде још више узајамних званичних посета, како бисмо путем консултација препознали и остварили све могућности за сарадњу и развој наших билатералних веза у разним областима.


У јануару 2016. године отворена јежелезничка станица „Прокоп“ изграђена уз помоћ кредита Кувајтског фонда за развој. Исте године, сарадња између Кувајта и Србије добила је још један нов и диван симбол. Тај нови симбол јесу два моста изграђена у општини Крупањ на западу Србије која је претрпела велику штету током поплава 2014. године.

                                kuvajtsvitanje5656

 

Влада Кувајта је убрзо након поплава доделила помоћ пријатељској Србији, а од дела те помоћи обновљена су два моста у Крупњу, потпуно уништена у природној катастрофи. Оба моста пуштена су у рад крајем прошлог октобра и знатно су олакшала свакодневни живот грађанима. Један од њих добио је назив Мост пријатељства Кувајта и Србије, и остаће као трајан спомен и симбол добрих односа између двеју пријатељских земаља и народа.


Управо су хуманитарни рад и помоћ пријатељима у свету оно чему је Кувајт посвећен на међународном нивоу и радујемо се што ћемо наставити да предано радимо на томе и у будућности.


Допустите ми да на крају изразим жељу да у годинама које долазе буде још више примера добре сарадње између Кувајта и Србије, и да на обострану добробит и задовољство оснажимо наше билатералне односе, те да искрено пријатељство које смо изградили настави да јача и напредује.


Још једном, најлепше Вам захваљујем што сте дошли. Позивам вас да уживате у овој прославии да се упознате са кувајтском традицијоми културом коју смо покушали да Вам представимо кроз рукотворине, музику и послужење. 

                        kuvajtpostrojenje

 

Снажан и постојан развој Кувајта


Прослава 56. Националног дана државе Кувајт поклопила се са брзим развојем те државе Залива. Кувајт који се простире на 17.280 квадратних километара је последњих година под вођством емира Шеика Сабаха Ал-Ахмада Ал-Џабера Ал-Сабаха значајно напредовао у остваривању развојних пројеката који ту земљу треба да промовишу у глобално комерцијално и финансијско чвориште.


Као главни међу тим пројектима домаћи медији наводе изградњу Шеик Сабах Ал-Ахмад града, првог у Кувајту на отвореном мору. То резиденцијално насеље са преко 95.000 становника је настало на мочварном подручју. Остали стамбени пројекти укључују град Јужна Мотла, који са 12 блокова и модерним јавним сервисима за 400.000 људи треба да буде кључан за решавање стамбене кризе у Кувајту.


У сектору транспорта, Џабер мост је најистакнутији део саобраћајнице дуге 37 километара (км) преко Кувајтског залива која ће повезивати главни град у коме живи преко 90 одсто свих становника државе са њеним северним деловима. Тај пројекат вредан преко три милијарде долара је један од највећих и највреднијих транспортних инфраструктурних подухвата у региону и треба да реши велике саобраћајне гужве у Кувајту. У међувремену је делимично отворен 17,7 км дуги пројекат Џарха.


Међу другим амбициозним развојним пројектима у држави је лука Мубарак Ал-Кабер на Бубјан острву, највећем у Кувајту. Лука је део плана за преображај Кувајта у витални међународни центар пословања и трговине. Кувајтски међународни аеродроме ће, пак, добити другу путничку зграду, по цени од 1.3 милијарде кувајтских динара (КД, 4,9 милијарде долара) и моћи ће да прима између 13 и 25 милиона путника годишње.


Међу развојним пројектима је, такође, Шеик Џабер Ал-Ахмад болница, највећи здравствени објекат на Блиском истоку и шеста по величини медицинска установа у свету. Болница ће имати 1.200 кревета, поред битних специјализованих здравствених центара и клиника.


У међувремену ће проширење рабинерија Ал-Ахмади и Мина Абдулах омогућити да повећају производњу на по 800.000 барела. У децембру 2018, треба да проради рафинерија Ал-Зур која ће производити 615.000 барела, од којих ће 225.000 бити чисто биогориво.


Становништво Кувајта је добило и објекте за рекреацију и културу. Такви су 220.000 квадратних метара пространи Ал-Шахид Парк, Центар културе Шеик Џабер Ал-Ахмад (JACC), отворен прошлог септембра и величанствени спортски Џабер Ал-Ахмад стадион.

                                         brkakuvajcanin4545

 

Привреда Кувајта се успешно носи са ниском ценом нафте


Кувајт има богату, релативно отворену економију уз резерве нафте од око 102 милијарди барела, седме по величини доказане у свету. Укупан домаћи производ (БДП), мерен паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама) ће за 2017, према процени Међународног монетарног фонда (ММФ) достићи преко 317 милијарди долара, са дохотком по становнику од 73.017, или петим највишим у свету. Номинални БДП (када се не урачуна инфлација) је процењен на близу 162 милијарде долара, или пер капита, 37.280.


Будући да су 70 одсто свих 4,4 милиона страни држављани, статистички, готово да не постоји сиромашан Кувајћанин. Земља може да приушти великодушну државу благостања захваљујући експлоатацији нафте. Са садашњим нивоом производње, нафта ће трајати још 89 година, док је “век трајања” резерви гаса дужи од 100 година.


Нафта чини по 95 посто извозних прихода и прихода владе и заслужна је за преко 60 посто БДП. Њен извоз даје позитиван стимуланс укупном расту. Имовина Државе Кувајт у иностранству, укључујући Суверени фонд, процењена је на 600 милијарди долара.


Економија која није везана за нафту је скромна. Јавне службе, услуге, државна администрација и одбрана пружају основни подстицај расту сектора изван нафте.


Током период високих цена нафте, високи годишњи фискални суфицит Кувајта значајно је повећан. Између 2000. и 2014. су остварени фискални суфицити равни годишњем просеку од од 17,8 посто БДП. Но, ниже цене нафте последњих година негативно су утицале на фискални и спољнотрговински рачун Кувајта.


У 2016. је Кувајт доживео први фискални дефицит у последњих 17 година пошто је цена нафте пала са око 100 долара за барел две године раније на око 30 долара. Фискални суфицит од преко 2,4 посто БДП у 2014. преокренуо се у висок дефицит од 17,5 посто БДП у фискалној 2016/2017, доводећи до финансирања фискалног дефицита, први пут после 1998. Кувајт пројектује дефицит од 28,9 милијарди САД долара у текућој фискалној години која је почиње 1. априла и траје до 31. марта.


Међутим, снажна активност сектора изван нафте одржала је финансијски сектор здравим. Поред тога, влада Кувајта има значајне фискалне “кочнице”, укључујући низак бруто дуг И девизне ресерве од преко 400 посто БДП. То омогућава Кувајту да финансира фискални дефицит без великог погоршања макроекономских темеља. Влада је предузела мере за смањење садашњих трошкова – на пример смањење субвенција и пораст цене нафте и струје – и искористила значајну фискалну флексибилност за повећање капиталних трошкова.


БДП Кувајта је, према проценама, опао за 1,3 посто у 2015. и 1,8 у 2016, навела је Национална банка Кувајта. ММФ очекује скроман економски раст у 2017. и 2018. и прогнозира успон номиналног БДП од 2,7 и 2,5 посто. Агенција за глобални рејтинг С&П потврдила је “АА/А-1+” дугоричне и краткорочне суверене кредитне рејтинге Кувајта И оценила перспективу стабилном.


“Стабилна перспектива одражава наше очекивање да ће фискалне и спољне (пословно окружење, прим БК) позиције Кувајта остати снажне током предвиђеног периода, уз подршку значајне залихе финансијских средстава. Очекујемо да ће ове предности компензовати ризике везане за садашње ниске цене нафте, недиверсификовану нафтну економију Кувајта, И оно што процењујемо као њен релативно млад парламентарни систем, уз геополитичке тензије у региону.”


Кувајтски буџет за 2017/2018. заснован је на цени нафте од 45 долара за барел, у поређењу са 35 долара за буџет у претходној финансијској години. У Кувајту очекују да ће цену нафте бити између 55 и 60 долара.
Очекује се да ће производња у 2017/2018. бити 2,8 милиона барела дневно, исто као и претходне године. План је повећање производње нафте на четири милиона барела дневно до 2020, и инвестиције како би тај ниво био одржан до 2040.


Нови развојни план Државе Кувајт


У међувремену је Држава Кувајт обелоданила нови развојни план који би до 2035. требало да земљу преобрази у регионално и културно чвориште. Влада Кувајта је пре 12 година покренула план за трансформацију Кувајта у регионално трговинско и финансијско чвориште али посматрачи мисле да није много тога остварено.


Сада план “Нови Кувајт”, кроз 164 стратешка развојна програма поставља дугорочне развојне приоритете земље који позиционирају Кувајта као глобално чвориште за петрохемијску индустрију и повећање страних директних инвестиција за 300 посто. Циљ је, такође, краткорочно до средњорочно привући више од 400 милиона КД у информационе технологије, услуге, обновљиву енергију.


План је организован око пет тема, или жељених исхода и седам стубова, или области у фокусу за инвестирање и унапређење. У стубова спадају администација, економија, инфраструктура, животно окружење, здравствени систем, кадрови и глобална позиција.


Предвиђена је реформа административне и бирократске праксе ради повећања транспарентности и ефикасности; диверсификација економије како би била смањена зависност од нафте; развој и модернизација националне инфраструктуре; изградња еколошки здравих кућа и побољшање квалитета националног здравственог система. Међу остале циљеве спадају реформа система образовања како би млади људи постали конкурентнија и продуктивнија радна снага, те регионално и глобално ширење присуства Кувајта у дипломатији, трговини, култури и филантропији.


Национални развојни план Кувајта, такође, има за циљ развој туристичког сектора земље како би се прикупили додатни приходи и створило ново тржиште радне снаге. Постоје и планови за даљи развој транспортног и енергетског сектора земље на основу скорашњег успешног модела независних произвођача воде и електричне енергије (IWPP) И јавно-приватног партнерства (PPP).


У оквиру плана налази се 20 глобалних показатеља и других нижих индикатора за праћење напретка земље. Циљ Кувајта је позиционирању у првих 35 посто у сваком од ових показатеља до 2035.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 06 март 2017 23:14
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија