Кућа Добрих Вести

Login

Тајна финансијског успеха jужнокорејског аеродрома

Оцените овај чланак
(2 гласова)

rendingНаставак првог дела:

 

БЕОГРАД - Аеродром Инћон је у 2016. остварио укупне приходе од 2,19 милијарди америчких  д долара, са фантастичном просечном стопом раста од 16,34  посто од отварања. Трговински приходи чине велики удео међу онима невезаним за аеродромске услуге. Приходи од издавања трговинских објеката попут дјути фри шопова, хране и пића, итд су у 2016. чинили 55,7 посто укупних прихода аеродрома. У 2016. су трговински приходи IIA забележили 1,218 милијарди долара.

 

При томе је зарада бесцаринских продавница представљала 76,5 посто трговинских прихода. Овај аеродром је од 2014. имао у највећи промет у свету у бесцаринским продавницама, од 1.99 милијарди долара, а за њим је следио Dubai Duty Free. Међу брендовима препоручују производе брендова Louis-Vuitton, Hermes, Burberry, Cartier и других.

 

Од отварања аеродрома 2001. аеродром Инчон је покушавао да обезбеди финснсијску једрост оснаживањем својих оперативних и менаџерских способности. IIA је непрекидно покушавао да снизи ниво дуга. Међутим, због пројекта изградње треће фазе чија је цена 4,5 милијарди долара, стопе задужености су у 2015. и 2016. благо повећане.

 

IIA од 2005. руководи Слободном трговинском зоном како би повећао промет теретног саобраћаја. Аеродромски логистички парк нуди компанијама многе подстицаје, укључујући смањење пореза и попусте код изнајмљивања простора. Компанија која инвестира преко 10 милиона долара може добити стопроцентно смањење закупнина. Уз подстицаје и активан маркетинг, стопа закупа аеродромског логистичког парка достигла је 100 посто за фазу 1, и 93,1 посто за фазу 2.

 

Руководство IIA каже како успеси не долазе од копирања идеја и прегнућа других. Они потичу од размишљања један корак унапред и чињења тог корака пре осталих. “Ми одржавамо нашу конкурентност тако што остварујемо циљеве које други аеродроми немају и стварамо јединствене вредности које нас разлику од осталих,” наводе из IIA.

 

Трећа фаза изградње аеродрома

 

Управа IIA каже како је њихов будући изазов не само да одрже достигнуте високе стандарде, већ И да их побољшају и унесу новине у будућности. “Подстакнути духом иновативности наставићемо да достижемо ‘немогуће”, док будемо развијали аеродромске услуге и технологију какве свет није још видео,” уверени су у IIA.

 

Трећа фаза изградње IIA је почела 2009. и закључно са 2918. у њу ће бити инвестирано четири милијарде KRW. Како би био задовољен будући пораст саобраћаја, на аеродрому сада граде Други путнички терминал који има предвиђени годишњи капацитет од 18 милиона посетилаца.

 

Биће проширен постојећи карго терминал на 5,8 милиона тона, авионска стајалишта и приступна транспортна средства, те спроведена друга фаза проширења аеродромског логистичког парка. То ће омогућити повећање капацитета аеродроме на 72 милиона путника. Тиме ће IIA постати један од тек неколико великих аеродроме у свету који ће моћи да прими најмање 50 милиона путника.

 

Биће отворено 80.000 нових радних места, повећана продуктивност ће донети 7,8 милијарди KRW, а новостворена вредност 3,3 милијарде KRW. Када буде завршена изградња другог путничког терминала, IIA ће  увођењем напредне технологије, природних компоненти и културних садржаја, поставити темељ да постане глобално аеродромско чвориште.

 

Већ сада око 50 посто путника у транзиту долази na IIA из земаља Азије, најмногољудијег континента на свету и динама међународне привреде. Они преко Инчона који путују у Европу или Северну Америку. IIA је опет  спровео мултилатералне промотивне програме како би обезбедио непрекидну тражњу за трансферима и суочио се са нарастајућом конкуренцијом суседних аеродрома,

                               soossls

 

 

Послови IIA у иностранству

 

Обилато искуство у изградњи аеродрома, њиховог деловања и управљања, као и вредност бренда, IIA је до сада користио у 26 пројеката по 13 земаља широм света. Главнина послова IIA у иностранству обухватају планирање, изградњу, функционисање, управљање и инвестиционе пројекте.

 

Такви подухвати обухватају Ирак (аеродроми Ербил и Духок), Узбекистан (нови путнички терминал на аеродрому у Ташкенту), Индији (Међународни аеродром Индира Ганди у Делхију), Русији (аеродром у Кабаровску), Индонезији (аеродроми у Сурабаји, Џакарти). Посебно се итиче оперативна подршка и консалтинг за пројекат Новог аеродрома Истанбул на 7,650 хектара, за 150 милиона путника годишње, са четири терминала, шест писта и затвореним простором од 1.3 милиона м2 који ће коштати 10,2 милијарде евра.

 

IIA има и своју Академију авијације која нуди 40 курсева укључујући оне међународне организације цивилног ваздухоплосвства (ICAO), програме са сертификатом ACI и друге курсеве обуке који могу повећати пословну конкурентност клијената. Од 2001. до данас те курсеве је похађало близу 4.000  полазника из 117 земаља.

 

Нови аеродромски изазови

 

Једно од геслаIIA © REUTERS/ Damir Sagoljје да“прихватају нове изазове како би постали аеродром који свет воли.” Зато руководство ИИА има и визију ”Зеленог аеродрома”. У свеобухватној стратегији за то изабрана су четири подручја деловања – зелено управљање, ефикасно очување енергије, енергетску самодовољност и елиминисање карбона.

 

Тиме ће IIA активно одговорити на глобална аеродромска питања везана за животну средину и енергију, te увођење еколошки чистих елемената као што су материјали велике ефикасности и обновљива енергија. Такође ће омогућити Инћону да усвајањем најновијих информатичко-комуникационих технологија (ИКТ) буде правовремен, комфоран, и „паметан“ аеродром. Тако би могао да настави да обликује и поставља  стандарде за будуће ваздушне луке.

 

Аеродроми се, наиме, сада трансформишу у нове димензије простора које оснаживањем својих квалитета прикупљања путника и терета могу да створе многе и додатне вредности. У том смислу, IIA планира креативни развојни модел ваздушних лука који им омогућава да аутоматски стварају нову потражњу за летовима и генеришу синергије.

То треба да буде достигнуто развојем новог концепта, тзв. Аеродромског града. Он окружује аеродром и у њему могу бити задовољене све потребе за шопингом, одмором и бизнисом.

Аеродромски град, по замисли у IIA треба да постане логистичко, пословно и чвориште разоноде у Североисточној Азији, седишту друге (Народна Република Кина), треће (Јапан) и 12. (РоК) највеће привреде света. Аеродромски град” ће преобратити ваздушну луку у популарну дестинацију међународних туриста тако што ће им понудити различите нове вредности повећати тражњу за ваздушним саобраћајем. Истовремено, биће настављен развој нових објеката за употребу аеродрома. Уопште, биће нови мотор раста домаће привреде.

 

                               aerieii34

 

Планови за Аеродромски град

 

IIA планира да у Пројекат Аеродромски град привуче 3,6 милијарди долара инвестиција. Развој Аеродромског града ће значити нових 2,9 милиона путника. Број путника у транзиту (током 72 часа) ће у 2020, бити повећан пет пута у поређењу са 2015.

 

 

Годишње ће са Аеродромског града бити остварено 120 милиона долара додатних прихода. Од тога ће 45 милиона бити приходи од издавања простора и других ванваздухопловних активности, а 75 милиона од наплата приземљења, паркирања летилица, терминалских дажбина…

 

Најбољи пример је Рајски град, који се тренутно гради у Другој фази Међународног пословног центру (IBC-I), области на 330.000 м2 у близини постојећег, Првог путничког терминала. То је вишенаменски забавни комплекс са конференцијском двораном, касином, хотелима (814 соба), спа, комерцијалним и објектима за културу, те тргом. Комплекс би тебало да буде замајац који ће задовољавањем потреба и домаћих и страних туриста који желе више нивое услуга, даље подићи стандард јужнокорејског туризма. Укупна цена ке пројектована на 140 милиона долара.

 

Делимично је завршена и Прва фаза IBC-I на 165.000㎡, Ту су у изградњи три хотела од којих је Гранд Хајат отворен у септембру 2014, болница и комерцијални простор. Идуће године, пак, треба да буде отворено подручје IBC-II на чијих ће се 161,000㎡ налазити хотели канцеларије, комерцијални простор...

 

 

Највећа је област IBC-III које се простире на 2.674,000㎡ и у коју ће бити уложено 500 милиона долара. Када буде према плану отворено 2020, биће то огромно интегрисано подручје намењено одмору и разоноди, са хотелом, касином, ареном, тематским парком, музејем…

 

 

Аеродромски град ће имати и “Водени парк” на 151.000 са могућношћу трка моторних чамаца и хотелом од 370 соба, Ту ће се налазити  први у Азији возачки центар BMW (236.000 м2), који ће нудитy обуку и разгледање музеја. Такође, до 2020 би требало да буде уређено и голф игралиште на 3,931,000㎡ са 72 рупе.

 

“Наставићемо да израстамо у светски аеродромско мега чвориште и лидера међународне авио ваздухопловне индустрије,” оптимистично закључују у IIA.

 

(Крај)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 25 април 2017 10:46
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија