Кућа Добрих Вести

Login

Велике привредне могућности Индонезије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ambasadorБЕОГРАД - Глобализација је преобразила природу билатералних односа међу државама света, па тако и између Индонезије и Србије, оценио је амбасадор Хари Ричард Џејмс Кандоу, који је на челу дипломатске мисије Индонезије у Београду.

 

 

По амбасадору Кандоу, због таквог глобалног тренда потребно је јачати привредну сарадњу између Индонезије и Србије.


Амбасадор Кандоу је на пословном форуму о економским погодностима у Индонезији, организованом недавно у београдском хотелу Метропол  Палас, истакао важан допринос међународне трговине и инвестиција глобалном економском управљању, као и у билатералној сарадњи. Користи од размене роба и услуга, те улагања су, између осталих, повећано запошљавање и приходи, јачање конкурентности и привредни раст, навео је он. “Бављење овим темама не доприноси само снажењу односа између Индонезије и Србије, већ и остваривању међусобно корисног одрживог развоја,” истакао је амбасадор.

 

Кандоу је оценио да су билатерални односи између Индонезије и Србије срдачни и “утемељени у чврстој основи”. Привреде две државе се у многом погледу допуњују, а с обзиром на другачије усмерење у индустријама, тешко да су узајамни такмаци.


“Настављањем нашег партнерства и сарадње, постоји додатни простор за још снажније економске односе између две државе,” оценио је амбасадор Индонезије.

 

Кандоу је даље навео како “Индонезија представља снажну платформу растућих могућности српских компанија”. Он је указао да је Индонезија чланица Групе 20 (Г-20) највећих привреда у свету и да су је неколико међународних организација за рејтинг означиле као “идеално одредиште за инвестиције”.

 

Амбaсадор је подсетио, такође, да у Индонезији живи преко 250 милиона људи, што је чини четвртом најмногољудијом земљом на свету. “Младо становништво, све многобројнија средња класа и растући нивои прихода довели су до повећане тражње потрошних роба и услуга,” указао је амбасадор.

 

Са друге стране, рекао је амбасадор Индонезије, Србија поседује велике могућности економског развоја који је подржан широком мрежом сарадње на основу различитих споразума о слободној трговини као што су CEFTA (Зона слободне трговине у Централној Европи), EFTA (Европска зона слободне трговине), као и са Европском унијом (ЕУ), Русијом, Турском, Казахстаном, Белорусијом и Сједињеним Америчким Државама. Тако Србија може бити “чвориште” за дистрибуцију индонежанских извозних производа на тржиштима Балкана и другде у Европи, мишљења је Кандоу.

 

Амбасадор је, међутим, приметио да су, усред глобалног економског успоравања, Индонезија и Србаја суочене са новим изазовима који би могли да утичу на билатералну економску сарадњу. “Но, пошто обе земље имају карактеристичне могућности - Индонезија, са економијом која и даље расте упркос глобалног успоравања, и Србија чија се економија опоравља – трговинска и инвестициона сарадња између Индонезије и Србије свакако има чврсту основу за раст у будућности,” закључио је амбасадор Кандоу.

 

                           emplzoj                   

Привреда Индонезије је здрава

 

Представник централне Банке Индонезије (NBI) Енди Дви Тјађоно је у излагању на пословном семинару указао да је раст индонежанског укупног домаћег производа (БДП) у протеклих 10 година износио у просеку 5,7 одсто. У питању је осма највећа привреда света, мерено паритетom куповне моћи (PPP). Међународни монетарни фонд је проценио да ће Индонезија у 2017. остварити БДП мерен ППП од готово 3.3 билиона долара или по становнику у просеку 12.432, što će je довести на седмо место у свету. Номинални БДП (када се одбије инфлација) је процењен на билион долара или пер капита 3,895.

 

Тјађоно, који је на челу представништва NBI за Европу са седиштем у Лондону, је даље указао да је Индонезија међу водећим инвестицијским одредиштима у Азији и Југоисточној Азији. Кредитно рангирање код три главне међународне организације (Стандард и Пурс, Фич и Мудиз) је стабилно или позитивно, додао је он.

 

По Тјађону, Индонезија спада у економије раста. Снажна домаћа потражња и прилив инвестиција су успели да надокнаде слабу глобалну тражњу. Домаћа тражња је у 2016. расла по стопи од пет одсто, колико се очекује и ове године. Домаћа потрошња је прошле године допринела са готово 60 одсто БДП.

 

Инвестиције су 2016. увећане за 4,5 одсто и допринеле БДП са 33 процента. У 2017. се очекује раст инвестиција од шест процената.

 

Производња је уравнотежена. Највећи допринос БДП даје индустрија са 20,5 одсто после раста од 4,3 одсто у 2016. Следе финансијске (4,2 одсто) и друге услуге (18,7), пољопривреда (13,5), трговина (13,2), грађевинарство (10.4) и рударство (7,2 одсто).

 

Тјађоно је, такође, навео да је размена са иностранством снажна. Укупан платни биланс је у плусу, захваљујући финансијским потраживањима и приливу капитала. Дефицит у билансу текућих плаћања је под контролом. Девизне резерве расту, достигле су око 125 милијарди долара, довољне за више од девет месеци увоза.

 

                               indnezzanai

 

Национална валута рупија (IDR) је захваљујући приливу капитала ојачала за 1,1 проценат у првом кварталу ове године што је Тјађоно оценио задовољавајућим јер је очувана извозна конкурентност, веома важна за Индонезију. Инфлација је подношљива, тек три одсто у 2016, док се за за ову годину очекује четири одсто, плус-минус један одсто.

 

Представник NBI је истакао да је банкарски сектор веома снажан. Проценат зајмова који не доносе поврат (NPL) је на крају 2016. износио 3,2 одсто, а размера адекватности капитала (CAR) у куповинама у индустрији је испод 23 одсто. Раст кредита је 2016. био 8,6 процената, док се ове године очекује да достигне између 10 и 12 одсто.

 

Спољни приватни дуг је био око 155 милијарди долара, већином у форми дугорочних обавеза. Спољни дугови уопште су око 15 одсто БДП. Дугорочни кредити ванбанкарског сектора износе око 100 милијарди долара. Банке дугују, претежно у форми дугорочних кредита, око 30 милијарди долара.

 

Фискална политика за одржив и праведан раст

 

Тјађоно очекује наставак економског опоравка Индонезије, омогућен извозом и инвестицијама и пошто средства буду била увећавана кроз банкарске зајмове и небанкарско финансирање. У међувремену, потрошња домаћинстава ће остати стабилна, предвиђа он.

 

NBI предвиђа за 2017. раст БДП у опсегу од пет до 5,4 одсто, са средишњом вредношћу од 5,2 одсто. Очекује се да дефицит биланса текућег рачуна буде мањи од два одсто.

 

                                   consturkcitiona

 

Тјађоно је изнео администрација председника Индонезије Дока Видодоа као основну стратегију за подстицање привредног напретка спроводи фискалну политику наклоњену остварењу одрживог и праведног раста. Дугорочно, буџет ће бити усредсређен на одрживе приходе, нарочито опорезивање; реалистичније прорачунавање циљаних прихода; повећање продуктивније потрошње, укључујући инфраструктуру. Краткорочно, у буџету ће бити боље циљане субвенције; издвајања за социјално потребе; оснаживање укључености региона простране земље у привредни развој; буџетска ефикасност у случају неприоритетних циљева; структуралне реформе ради подршке одрживом економском расту.

 

Овај званичник је детаљније изложио политику администрације на преусмеравању субвенција за енергенте ка продуктивнијим секторима. Субвенције за горива које су у 2014. достигле близу 350 билиона IDR (преко 26 милијарди долара) ове године треба да спадну на 92,2 билиона.

 

Са друге стране, систем образовања које је последњих година добијао највише средстава из буџета, предвиђено је да у 2017. прими 314,5 билиона IDR, повећање од 27,3 одсто. Веома важним се, такође, сматра сектор здравства коме је намењено пет одсто овогодишњег буџета, или 102,3 билиона IDR, повећање од 82,9 одсто у односу на 2016.

 

                                dzakarta

 

Велика пажња унапређењу инфраструктуре

 

Индонезија је највећи архипелаг на свету са преко 17.500 острва од којих је настањено око 6.000. Острва, стене и хриди се простиру на преко 5.120 километара (км) од запада на исток и 1.760 км од севера на југ, на површини од 1.9 милиона квадратних км (км2) копна и 3.1 милиона км2 мора. Отуда се велики значај даје развоју инфраструктуре, за шта су у буџету за 2017. намењена средства од 346,6 билиона IDR, повећање од чак 114,3 одсто. Још колико 2011. буџет за тај сектор је износио 100
билиона IDR.

 

 
                            voz

 

Држава је средства за инфраструктуру у 2017. повећала за додатних 40,8 билиона IDR у односу на предложени буџет. Повећање је уследило како би средства за инфраструктуру ове године чинила 25 посто државног буџета.

 

Поменута средства су углавном намењена регионима. Управе региона и сеоских подручја, пак, према упутству министра финансија, минимум 15 посто неалоцираних средстава морају да искористе за развој локалне инфраструктуре.

 

Индонезија је одредила инфраструктурне циљеве за период од 2016. до 2019. који су утврђени у Националном средњорочном плану. План предвиђа укупно 245 стратешких пројеката и два програма у чији завршетак треба да буде уложено преко четири трилиона IDR (300.4 милијарде долара).

 

Инвестициона вредност сваког појединачног пројекта је преко 500 милијарди IDR. Већина пројеката је на Јави, острву које је са 141 милионом житеља, најнастањеније у Индонезији и на свету. Но, значајан број стратешких пројеката је уочљив и на крајњем истоку земље, у провинцији Иријан Ђаја.

 

                                       amnapa  

 

Ради се, између осталог, на концепту поморских путева и с њима повезане логистике као средству да Индонезија постане светска поморска осовина, објаснио је Нурул Ићван, директор лондонског педставништва Центра за промоцију инвестиција у Индонезији (IIPC). Према Комитету за убрзање израде ориоритетне инфраструктуре (KPPIP) планирана је изградња 24 нове луке и развој 60 граничних пристаништа. Предвиђено је повећање броја значајних пловила (за општи терет, транспортни и путнички бродови).

                                                         

Снажнијој повезаности треба, такође, да допринесе развој ваздухопловне инфраструктуре. Планирана је изградња 15 нових аеродрома, унапређење ваздушног карга на шест локација и повећање броја авиона. Ради побољшања транспортне ефикасности је предвиђена изградња 2.650 км нових саобраћајница, 1.000 км нових аутопутева и обнова 46.770 км постојећих путева.



Да би били смањени логистички трошкови, предвиђено је побољшање железничке инфраструктуре. Развој нових пруга је планиран на острвима Јава, Суматра, Сулавези и Калимантан. У међуградском саобраћају је зацртана изградња 2.159 км железничких пруга.                              

 

У урбаним срединама је предвиђена градња 1.099 км железнице. За развој урбаног транспорта је планирана и изграња Брзог аутобуског транзита (BRT) у 29 градова, те успостављање Брзог масовног транзита (MTR) у шест метропола и 17 великих градова.

 

У објасти инфраструkтуре је већ комплетирано 16 пројеката; у току је изградња 104; у процесу трансакција је 14 пројеката; 91 је у припреми; док се од пет пројеката одустало. За 2017. је предвиђена градња 815 км путева; мостова у дужини од 9.399 метара; 13 аеродрома; 55 пристаништа; 550 км железничких пруга; три аутобуска терминала.

 

Енергетски сектор

 

Паралелно се ради на унапређењу енергетског сектора Индонезије. Циљ је достизање нивоа електрификације од 96,6 посто до 2019, побољшањем капацитета производње. Предвиђена је изградња 33 нове бране и 30 хидроелектрана укупног капацитета 35.000 мегавата (MW).

 

Изградња нових брана се уклапа у планирано побољшање постојећег система наводњавања како би била постигнута независност у исхрани становништва. Предвиђено је проширење система наводњавања за милион хектара.

 

До 2019. је планом предвиђена и ефикасна производња нафте оптимизацијом домаћих рафинерија. Планирана је изградња две нове рафинерије нафте капацитета по 300.000 барела. Међу националним стратешким пројектима је и проширење постојећих рафинерија у Цилацапу (провинција Централна Јава) и Балонгану (провинција Западна Јава).

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 10 јул 2017 15:24
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија