Кућа Добрих Вести

Login

Одлични односи Марока и Србији у 60. години формалних дипломатских веза - други део

Оцените овај чланак
(2 гласова)

maroko

 

Наставак интервјуа амбасадора Марока у Србији Мохамеда Амина Белхажа

 

У међународним медијима се нарочито истиче улога Марока као земље тзв. умереног ислама. Шта је то што Мароко може да понуди исламском свету?

 

Географски положај Марока утиче на њен заштитни знак као стабилне, умерене и мирне земље. Близина Европе значи да је на земљу, више него на многе исламске државе источније, Запад утицао и са њиме Мароко узајамно делује. Исход општења са другим културама и религијама јесте израстање увелико толерантног становништва.

 

Ислам у Мароку следи Малики школу исламске мисли. На њега је у великој мери утицао суфизам, мистичка теологија и филозофија која је фокусирана на мир и одрицање од материјализма.

 

У говору који је одржао прошле године, Краљ Мухамед VI је осудио тероризам у име ислама и изјавио је да религија уместо тога мора бити коришћена у борби против њега. „Како се незнање шири у име религије,“ изјавио је краљ, „муслимани, хришћани и Јевреји треба да ‘збију редове’ како би се борили против свих врсти екстремизма, мржње и усамљивања“,

У истом духу, у Мароку је 2014. отворен Институт Мuхаммед VI за обуку имама, моркидина и морхидата (Morchidines, Morchidates) мушких и женских религиозних проповедника. У Институту се школују имами из Марока, арапског света, Африке и Европе, с циљем стварања корпуса образованих религиозних проповедника који могу истовремено деловати једни са другима и ширити своје учење у земљама из којих долазе.

                                                    sagara

 

 

Мароко је међу водећим заговорницима еколошких програма Уједињених нација. Како то једна, још увек земља у развоју, постиже?

 

Посвећеност Марока екологији није нова ствар. То је питање политичке воље на највишем државном нивоу.

У Краљевини је развијена Национална стратегија за одрживи развој (NSDS) 2030. То је стратешки оквир који треба а омогући склад секторских програма, планова и политика, ради одрживости. Стратегија која ће бити спровођена од ове године, има за циљ да буде операциони инструмент који ће поставити основне оријентире за одрживи развој Краљевине.

NSDS представља, такође, средство које ће омогућити Краљевини да се бави са негативним последицама климатске промене, губитном биолошке разноликости, црпљењем природних ресурса и повећаним социјалним неједнакостима.

Ова национална стратегија заснована је на четири темељна принципа. Први представља међународна сагласност. У складу је са добрим међународним праксама и узима у обзир изазове које је Мароко прихватио у погледу одрживог развоја, нарочито у борби против климатских промена.

Други принцип тиче се усаглашавања са принципима законског оквира (99-12) за Повељу о природној средини и одрживом развоју.

Трећи принцип ове стратегије је обавезивање различитих учесника на остаривање заједничких циљева који доприносе решавању кључних питања одрживог развоја. Четврти и коначни принцип тиче се операционализације NSDS.Ambasador Maroka u Srbiji

Такође, Мароко је покренуо План Верт, или зелену стратегију, како би се изборио са претњом климатске промене. План представља троструки добитак, пошто укључује и прилагођавање земље реалностима климатске промене и предузимање корака за смањење њеног утицаја на људе и животну стедину. Истовремено, стварају се могућности, попут помагања пољопривредницима да усвоје климатски-паметне технике и повећају продуктивност и обезбеде бољу проходност ка тржиштима за своје робе.

Навешћу пет ствари које Мароко чини како би биле повећане корист од прилагођавања на климатске промене, умањио њихов утицај и створене нове могућности:

- Мароко планира да до 2030. године задовољи 52 одсто својих енергетских потреба из обновљивих извора и подстиче домаћу производњу. Циљ је да локални произвођаћи учествују са 35 одсто у развоју друге фазе концентрисаног соларног постројења Нур;

- Мароко је укинуо све субвенције за дизел, бензин и тешка горивна уља, како би охрабрио ефикасније коришћење енергије и ослободио средства за прелазак на зелену привреду;

- План МароК Верт има за циљ заштиту животне средине као и животе Мароканаца. Пољопривреда чини 15 посто мароканског БДП, али је у том сектору и даље запослено 40 посто радне снаге;

- Мароко је почео да се односи према океану као према природном ресурсу од исте важности коју има копно, са унапређеним руковођењем приобалном зоном и развојем одрживе пољопривреде. Рибарство чини 56 посто пољопривредног извоза земље;

- Мароко чини напоре на очувању својих подземних вода, природног извора свеже воде који се, уколико буде остао чист и неометен, обнавља. То је добитак за природну средину и садашњу и будуће генерације Мароканаца;

Такође, Мароко је у новембру 2016. био домаћин ЦОП22 у Маракешу, успешне конференције са обимном мапом пута за спровођење Париског споразума.

 

OBALA

У Србији ће у септембру бити приређена прва недеље мароканске културе? Какав је циљ ове амбициозно замишљене манифестације?

 

Желео бих да позовем све грађане Београда и његове госте да посете недељу културе Марока у Београду, од 15. до 24. септембра 2017, на прелепом историском локалитету Калемегдан. Овај догађај представља део прославе 60. годишњице успостављања дипломатских односа између Рабата и Београда. Током недељу дана, Београђани ће моћи да уживају у ритмовима Марока на музичким представама, презентацијама рукотворина, дегустацији мароканске кухиње и многим другим изненађењима која очекују наше госте.

 

У Србији сте непуних годину дана. Какви су Вам досадашњи утисци?

 

Стигао сам у Београд 25. септембра 2016. и предао акредитиве председнику Томиславу Николићу 8. децембра. Од првог дана у Србији, уочио сам пријатељство, топлину и гостопримство Срба, на радном месту и и ван њега. Ове карактеристике веома подсећају на Медитерански басен коме припада и Мароко.

                                                SALATA

Која је Ваша порука грађанима и пословним људима у Србији?

 

Постоји толико много лепих ствари које се могу видети и чинити у Мароку, као што су и веома привлачне пословне могућности за бизнисмене из Србије. Наша земља се може похвалити снажним макроекономским покретачима, пословно пријатељским окружењем повољним за улагања, изузетним географским положајем и раскршћем континената, одличном инфраструктуром и јединственим сетом споразума о слободној трговини која даје приступ за 1,3 милијарде потрошача, а изнад свега, политичком стабилношћу. Српски бизнисмени су добродошли да посете Краљевину и истраже све могућности које постоје. Наша амбасада је вољна да буде при руци и помогне сваком ко је заинтересован да улаже у Мароку.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 31 јул 2017 18:23
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија