Легенда

Лазарево васкрсење према Јеванђељу одиграло се овако: У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори. Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара: „Лазаре, изађи напоље!“
И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

Обичаји

Врбица се увек празнује суботом, дан уочи празника Цвети, недељу дана пре Васкрса. Обичаји налажу да се на Лазареву суботу беру младе врбове гране које се након вечерње службе освештавају у цркви и деле народу. Оне симболично представљају палмине гране којима су хришћани поздрављали улазак Исуса у Јерусалим. Такође, овај празник је за православне хришћање и празник дечије радости, јер је Спаситељ пролазећи кроз Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско“. Због тога се деци у црквама и манастирима на овај дан купују звончићи, који им се око врата каче на тробојци, што је још један симбол победе над смрти.

Извор: Кућа добрих вести
Аутор фотографија: Мирјана Бачкоња, Храм Сретења Господњег Нови Карловци