Држава ће развојем више од 20 нових електронских сервиса покушати да до краја 2023. преведе око два милиона грађана Србије да постану еПацијенти и да до услуга домова здравља и болница долазе електронским путем.
Очекује се да већ следеће године закажу и до 50 милиона услуга путем портала еЗдравље и мобилне апликације и тако брже дођу до жељеног прегледа.
Акционим планом за 2022-2023, који је на прошлој седници усвојила Влада Србије, планирано је и успостављање електронског здравственог картона до краја године, а већ од наредне, захваљујући систему еБоловање, пацијенти неће морати да одлазе по дознаке код изабраног лекара, јер ће се цео процес одвијати онлајн.
Увид у јединствени еКартон, уписане дијагнозе и прописане лекове, имаће како пацијент, тако и лекари из различитих установа, државних и приватних, које пацијенти посећују. На једном месту биће обједињена цела историја лечења, што ће помоћи ефикаснијој размени података између доктора опште праксе и лекара специјалиста.
„Један од првих корака ка увођењу еКартона и потпуне дигитализације биће постављање нове модерније ИЗИС платформе, а како би систем потпуно функционисао, неопходно је његово увезивање и са приватним и војним здравственим установама, које досад нису биле део овог система. Циљ је да до краја године унапређени ИЗИС користи до 30% болница, а да се током 2023. укључе и преостале здравствене установе“, каже Јелена Радновић Вукчевић, шефица Јединице за здравство у НАЛЕД-у, који ће путем CHISU пројекта, уз подршку УСАИД-а, пратити спровођење акционог плана и обавештавати јавност о резултатима.
Међу 18 мера акционог плана за спровођење Програма дигитализације здравственог система, налази се и увођење еУпута које ће издавати лекари специјалисти, решавање проблема термина и упута без термина, као и увођење јединствених регистара за електронско праћење издавања рецепата и потрошње лекова, имунизације, прележаних болести, налаза и отпусних листа. Институције ће, такође, моћи путем увезаних база података да размењују информације о рођеним и умрлима особама, генетским предиспозицијама и сл.
По први пут ће у нашем здравству кренути да се примењује и вештачка интелигенција која ће допринети ефикаснијој обради великог броја информација у радиолошкој дијагностици, а процес лечења требало би да убрза и аутоматизовано тумачење лабораторијских резултата.
Акциони план за спровођење Програма дигитализације у здравственом систему је подељен на пет посебних циљева, а главни циљ је да се кроз процес дигитализације осигура квалитетнија, ефикаснија и доступнија здравствена заштита кроз безбедно коришћење електронских услуга. Општи успех у реализацији свих активности мериће се напретком на Глобалном индексу дигитализације здравства.
У развоју Програма дигитализације у здравственом систему Републике Србије за период 2022-2026 учествовало је више од 60 стручњака испред Радне групе Координационог тела за дигитализацију у здравственом систему, уз руководство Кабинета председнице Владе и Министарства здравља и учешће Министарства одбране, Министарства финансија, Канцеларије за ИТЕ, РСЈП, Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, АЛИМС, бројних комора запослених и установа у здравственом систему, удружења пацијената, НАЛЕД-а и других пословних удружења. Израду Програма и пратећег акционог плана подржали су Програм Уједињених нација за развој (UNDP) и пројекат CHISU, финансиран од USAID-а.
Извор: Кућа добрих вести
